-Ili o tome: ko su kupci diploma, ko su to muljaroši, a ko secikese među niškim naprednjacima?
Svaki januar je mesec slavlja, radovanja, darovanja, rađanja jedne nove godine, novih početaka, nadanja da će konačno krenuti oni očekivani bolji dani..
Ovaj januar je to više nego inače prethodni, jer osmesi političke elite pred TV kamerama su gotovo neprekidni, a u gradu na Nišavi prosto teku baš kao i pomenuta reka. Nije šala, jasno mi je, sumiraju se rezultati celog jednog mandata na vlasti, a skoro predstoje novi izbori, pa treba sve upodobiti jednom cilju – pokazati i dokazati da smo bili najbolji i najuspešniji i da narod nema alternative, prosto mora ponovo nas da bira. Prosto kao da čujem niške čelnike da šalju upravo ovakvu poruku narodu.
No, izgleda da ipak neke pojedinosti kvare ovu idilu. Po udarnim vestima i onim retkim na državnim medijima reklo bi se da u Nišu nema ozbiljnog udruživanja opozicije, da onaj jadnik mašinac kao da ne dreždi na mrazu i kao da ne štrajkuje glađu, jer ne zna šta bi drugo, pošto mu država duguje višemilionsku neisplaćenu platu , te kao da više stotina građana članova Udruženja predsednika skupština stanara ne demonstrira po ulicama, naizmenično sa novinarima, koji poručuju onima gore u Beogradu da novinari ne kleče i neće da kleče ni pred kim… A onda se u svem tom januarskom vrzinom kolu pojavi novi glavni junak – profesor političkih nauka na Pravnom fakultetu u Nišu i odbornik gradske skupštine Dragan Čorbić, koga su nadležni stranački organi SNS, opet gore u Beogradu, isključili iz partije i to za neoprostiv greh, koji je načinio još 25. septembra prošle godine kritikujući koaliciono rukovodstvo grada! I on danima već po svim medijima i društvenim mrežama jasno i glasno ponavlja: Među niškim naprednjacima ostali su samo „kupci diploma, muljaroši i secikese“! Čuje se, zapravo, mnogo toga više, ali nismo čuli do kraja istinu na pitanje: ko su upravo ti kupci diploma, muljaroši i secikese?
Kako je Čorbić zakuvao čorbu?
Ako se kratko podsetimo činjenica, onda priča nije duga, ali poslednjih dana postaje žestoka i, što je još gore, po nišku političku elitu, dobiće krupne i nesagledive posledice. Naime, odbornik Skupštine grada Niša profesor Dragan Čorbić sa liste SNS na sednici niškog parlamenta od 25. septembra minule godine vrlo kulturno, biranim rečima, ali jasno i nedvosmisleno je izkritikovao aktuelnu gradsku vlast. Funkcionisanje organa lokalne samouprave, a pogotovo javnih komunalnih preduzeća, reče on, katastrofalno je i konkretno nabrojao šta sve to nije dobro. Reče još i to da su organi lokalne vlasti nekompetentni i nesposobni, da je partijsko zapošljavanje uzelo toliko maha da to nije normalno, da svi to znaju, da se zna koliko košta radno mesto, da Gradsko veće ne radi svoj posao i da mu prosto dođe žao gradonačelnika Zorana Perišića, „koji ne vlada situacijom, a menadžmenti svih javnih preduzeća treba da se pokupe i da podnesu ostavku gradskoj skupštini“…
A na kraju je zaključio: „Evidentno je, gospodo, da mi ne vladamo ovim gradom i nemamo kapaciteta da vladamo, a za nas su izbori sutra a ne u aprilu. Mnogo je nezakonitosti u ovom gradu…“ Momentalno, kao zapeta puška i bez trunčice razmišljanja, istrča potom šef odborničke grupe SNS mlađani junak Dejan Jovanović i sa neverovatno srećnim osmehom, ozarena lica od neke miline i sreće, decidirano se distancira od profesora Čorbića, naglašavajući uz pobedonosni smeh doslovno: „Pored ovakvih prijatelja, što bi rekli indijanci, nama i nisu potrebni neprijatelji, odnosno, pored ovakvih naših članova ne treba nam opozicija… Zato se u potpunosti ograđujem od izlaganja profesora Čorbića.“
Zaprška za Čorbićevu čorbu
Zašto se čekalo više od tri meseca, da bi se tek sada u vreme donošenja odluke o opštim izborima sa lokalnim, eto naprednjačkog luksuza, donela odluka o isključenju profersora Čorbića? Na ovo osnovno pitanje sam Čorbić odgovara tako što naglašava da su to uradili Tomini ljudi, konkretnije sin predsednika Srbije Radomir Nikolić,. Predsednik IO SNS. Tu se onda otvara pandorina kutija, iz koje se jasno saznaje da je svih ovih godina kadroviranje u Nišu, a verovatno i na jugu Srbije, zadržao (za svaki slučaj!?) sam Toma Nikolić preko svog sina Radomira. Onda se podsetimo dešavanja iz prve polovine prošle godine ,kada je on to radio najkonkretnije preko svog pouzdanog čoveka – pašenoga Nenada Petkovića.
Petković je proveo mnogo vremena u Nišu, kada se izdešavalo dosta toga značajnog za ovaj grad. Osim kompletnog raspuštanja organa SNS, usledila je smena direktora „Jugoistoka“ Igora Novakovića (kadar SPS), pa neviđeno avanzovanje poverljivog Perišićevog čoveka Darka Bulatovića. Uzgred, u to vreme se desilo da je niška AIK banka postala beogradska, a da će uskoro „Jugoistok“ izgubiti status niške kompanije, zbog čega je Niš oštećen za 1,5 milijardi dinara manje u gradskom budžetu po osnovu doprinosa na plate. Ova serija otuđenja svega što je niško završila se nedavno i promenom statusa niške Regionalne privredne komore, koja je sada državna, beogradska. Sve je to niška politička elita aminovala, iako je, recimo za „Jugoistok“ gradski parlament doneo deklaraciju da neće dozvoliti promenu, ama baš isto kao što se potom desilo i sa Niškom televizijom.
Ovde se dobija i prvi odgovor na Čorbićevu tvrdnju o kupcima diploma. Nadam se da će profesor Čorbić uskoro svoju priču dopričati i sopstvenu čorbu zapržiti na svoj iskren i konkretan način. Pomenućemo samo neke nesporne činjenice, kao što su neke vezane za Bulatovićevo ime: status vojnog invalidskog penzionera osporavali su mu davno njegovi drugovi tadašnji radikali, o čemu su pisali i sa dokumentacijom slali tadašnjem generalnom sekretaru lično Aleksandru Vučiću. Pravni fakultet završio je Bulatović u Nišu i to baš uz znatnu prijateljsku pomoć lično profesora Čorbića, kome je tada bilo veoma stalo, kako je javno rekao Darko Bulatović, da postane odbornik niške gradske skupštine, jer ga politika dalje i dublje ne interesuje! Da li je to bila samo prijateljska, kolika i kakva pomoć – to već nećemo da licitiramo. Nećemo da insistiramo ni na tome da li je i zašto ministar Vulin poštedeo Bulatovića revizije vojne penzije. Ostala je na snazi, inače istina koju je sam Bulatović isforsirao preko medija da je samo on zaslužan za prosto neverovatne rezultate „Jugoistoka“, iako Igor Novaković naročito u poslednje vreme decidirano govori da su to sve njegovi projekti koje je osmislio i ostavio Bulatoviću, kada su ga smenili oni gore iz Beograda, jer se suprotstavljao reorganizaciji firme na štetu Niša…
Ako fakultetska diploma samog Tome Nikolića, predsdnika Srbije, nije tabu tema i nije sporno da se – osporava, može se valjda očekivati da će se i za veliku nišku političku gospodu javno progovoriti ko je, kako, pošto, ili na koji način došao preko noći do fakultetske diplome. Primera radi, mogu novinari da pitaju i poslanika Bratimira Vasiljevića kako se zove fakultet na kome je diplomirao i da on to ne zna, jer su ga pitanjem zatekli bunovnog, dok je spavao… Isto pitanje mogu da postave još nekim poslanicima.
Muljaroši su, međutim, termin koji Čorbić nije potkrepio imenima. Ako se zna da je manipulant čovek koji vrhunski barata nekom radnjom, poslom, nije nelogično izjedančiti termin manipulant sa Čorbićevim muljarošima. Očito čovek misli na one ljude koji se odlično snalaze, pa se prosto u žargonu izrazio – muljaju mnogo dobro, to su muljaroši. U tom slučaju spisak imena niških muljaroša među naprednjacima biće prilično dug, a počinjaće imenima poznatog niškog dvojca, koji, evo, pune četiri godine vodi ovaj grad. Ali, kada se imaju u vidu sve one brojne i konkretne optužbe opozicije, kao i profesora Čorbića takođe, kada se imaju u vidu najpre optužbe za odgovornost od 1,6 milijardi nenamenski potrošenih para (uglavnom za plate funkcionera ,direktora i nezakonito zaposlenih partijskih prijatelja i rođaka) iz gradskog budžeta u pretprošloj godini, kada se zna da taj obimni izveštaj DRI tek treba da se razmatra na gradskom parlamentu, pa kada se zna da je još otvoreno pitanje krivične odgovornosti gradonačelnika Perišića za zloupotrebe oko tendera za gradski saobraćaj, kao i dosta toga još što mu se stavlja na dušu – e, onda je tek pravo pitanje koji su sve to i kakvi muljaroši po profesoru Čorbiću…
A secikese, koji su, bre to takvi niški naprednjaci – pitaćete sigurno. Ne brinite nimalo, i ovo će razjasniti i rasvetliti njegova doktorska veličina na čelu srpske policije. A možda će sam premijer Vučić naći malo vremena da se lično pozabavi gradom na Nišavi i srpskim jugom uopšte, pa će tada sam imenovati one koji – govore isto što i on, ali rade nešto drugo. Recimo, kao što rade ovi njegovi (možda Tomini?) ovde u Nišu…
Miroljub Marković, urednik No – No novina
gradjanin.rs
