„Pridikovanje ne pomaže, ako nema LIČNOG PRIMERA, jer „verba docent, exempla trahunt” (reči pokreću, primeri povlače!)! Za propagandu ličnim primerom, naročito od lekara, sveštenika, učitelja i drugih školovanih ljudi…“
Tako je, početkom onog veka, pisao „fizikus Okruga užičkog“ dr Aleksa M. Stojković u svojoj knjizi „Narodno zdravlje u Okrugu užičkom za 1901. godinu“, iscrpnom službenom raportu državi i narodu o zdravstvenom stanju žitelja toga okruga. Simptomatično, ali u tadašnjem Ariljskom, Zlatiborskom, Požeškom, Račanskom, Crnogorskom i Užičkom srezu, te Gradu Užicu, za koje je dr Stojković bio nadzoran, najviše se bolovalo, na žalost i umiralo, od „velikog kašlja“, šarlaha i, pazite sad, „influence sa njenim komplikacijama“!
Dakle, kako se vanredna vlast u Srbiji, tokom vanredne situacije, pa vanrednog stanja, nosi u neravnopravnoj bici sa „Nevidljivim“ koji je višestruko nevidljiviji čak i od onog F117A što smo ga, pre 21 proleće, srušili u ataru sremskog cela Buđanovci? Ruku na srce, dobro, a zahvaljuući poslušnom građanstvu, čak i bolje od mnogih, mnogo bogatijih i razvijenijih, država!
Ima li onda mesta „traženju dlake u jajetu“? Možda i ne bi bilo da dva eklatantna primera zloupotrebe prirodnog straha građana od nepoznate bolesti u političke svrhe, nisu označila početak, ali i sadašnji, nadajmo se, početak kraja, borbe protiv koronavirusa!
Prvi:
Besmislena hazardna igra u kojoj je, na jednoj strani, užasan ulog koronavirus koji samo što nije (ili, pak, upravo jeste?) došao, a na drugoj inadžijska potreba da se, uprkos protivljenju većeg dela opozicije, po svaku cenu, ide na izbore na kojima se, pod sadašnjim nedemokratskim izbornim uslovima, unapred zna pobednik.
Mala retrospektiva brojki i slova. Redom: Vrhovnik je 23. februara najavio da će raspisati izbore posle povratka iz Vašingtona („početkom marta“), ali „ne na svoj rođendan, 5. marta, ni 4. marta koji se računa kao datum Staljinove smrti“. Vrhovnik je svoju američku vizitu Mr Kirbiju i Šišku Palmeru Menčetiću okončao 3. marta, a već sutradan (ipak, na Džugašvilijevu godišnjicu!), raspisao izbore za Narodnu skupštinu. Vrhovnik se tog 4. marta hvalio kako jeste da je potrebno 10.000, ali „mi ćemo skupiti 20 do 30 hiljada potpisa samo za jedno popodne“!? I, zaista, istog tog 4. marta, dvorski vučićoid u 18.32 obznanjuje da je „za samo četiri sata, skupljeno 29.000 potpisa“, sa sve slikama krkljanca po odborima Es-en-esa, te Žikom Šarenicom i Brankom Kockicom u prvim redovima!
(Tih dana, alarmantne vesti stižu iz okruženja: 25. februara potvrđen prvi slučaj virusa u Hrvatskoj; 5. marta potvrđeno zaražavanje i u Banjaluci; istog dana, Egipat registrovao korona virus kod muškarca koji se vratio iz Srbije (preko Francuske, gde je bio samo 12 sati); a još 3. marta „Er Serbia“ je otkazala let za Milano i nazad…)
Es-en-es u četvrtak u podne (5.3), u čast Predsednikovog 50. rođendana koji je „padao“ baš 5.3, predala listu za parlamentarne izbore koju je podržalo vlizu 50.000 građana.
Republička izborna komisija, 5.3. uveče, ekspresno je proglasila izbornu listu „AV – za našu decu“ za parlamentarne izbore, sa „pravno valjanih“ 45.320 potpisa! Sve do 14. marta, Vrhovnikovi videlisti sa lokala, masovno su prikupljali potpise za naprednjačke satelitske liste, a s obzirom na broj predatih listi koje ni u snu same ne mogu skupiti 10.000 potpisa, bilo je neophodno da jedni drugima u vrat, bez zaštitnih maski, duva još najmanje 40.000 hiljada simpatizera Es-en-esa…
A, onda, već u petak ujutro (6.3), dok se mastilo na potpisima još nije ni osušilo, ministar narodnog zdravlja potvrđuje da je došlo do zaražavanja „nultog (importovanog) pacijenta“ iz Bačke. Uveče, međutim, Vrhovnik se, uprkos tome, hvali da je 90.000 ljudi potpisalo za Es-en-es, a u vezi sa koronavirusom reče da „25 puta više ljudi u svetu umire od ujeda komarca nego od toga“.
Na sajtu „Worldometers.info“ koji prati podatke iz celog sveta o COVID19, piše da je prvi slučaj zaražavanja u Srbiji utvrđen 5. marta! Na jednoj od mnogobrojnih pres konferencija, čak se i Vrhovniku omaklo da kaže kako je „4. marta utvrđeno da u Srbiji ima zaraženih koronavirusom“, iz čega bi, ako nije lapsus, ispalo da je on tu informaciju imao onog dana kada je raspisivao izbore.
A onda je, do tada, široj javnosti, nepoznata, Zamenica direktorke „Batuta“ (u daljem tekstu: Doktorka Darija), na Javnoj medijskoj, obznanila da je prva infekcija koronavirusom u Srbiji izolovana 1. marta („bio je to importovani slučaj, ta osoba je izolovana, hospitalizovana i nije se dalje proširilo“), a onda je „dva dana posle prvog, zabeležen i drugi slučaj koronavirusa“. Da je bio u pitanju lapsus, da je „mislila na prvu nedelju marta, a ne na 1. mart“, Doktorka Darija se „dosetila“ tek sutradan popodne, na pokajničkoj pres konferenciji, a zauzvrat je katapultirana u Zvezdu Struke. Ne reče jedino da li lapsus kalami (greška perom), lapsus lingve („greška jezika“), lapsus memorije („greška pamćenja“) ili, daleko bilo, lapsus bonorum („gubitak imanja“) ili lapsus palpebre („greška očnog kapka“)…
Tačno, mesec docnije, i Doktor „Najsmešniji virus“, uneo je potpunu zbrku priznanjem da je „nama sve u vezi sa koronom počelo još u februaru, za nas konkretno ovde, nama je počelo pre epidemije, nama nije četvrta nedelja, nama je šesta, sedma nedelja već“! Vrhovnikova Bilderberg Tajnica morala je zato, u istoj emisiji, dr Nestorovića nekoliko puta da prekida i ispravlja, onako kako to samo ona ume, rebusima tipa da „zbog teorija zavere i lažnih vesti, mora, ipak, da se ubaci i kaže kada stručnjaci i lekari kažu da je počelo ranije, dakle to je ono gde mi nismo znali“. No, ovaj cenjeni dečiji pulmolog je, i pre toga, i u izjavi za jedan, vlastima blizak, ali dosta kredibilan, portal, kazao da pretpostavlja da smo, i pre zvaničnog „nultog“, „imali već gomilu blažih slučajeva, da smo još u februaru imali prve slučajeve koji nisu prepoznati, da je kod nas virus već dosta cirkulisao, mi smo imali mnogo ljudi koji su dolazili iz Italije“.
Čak su i najčitanije večernje novine (bliske vlasti) u zemlji, u reportaži o (na sreću, izlečenom!) „nultom pacijentu“, napisale da je zaražavanje utvrđeno 5. marta!
No, ipak je Vrhovnik, bez pardona, prvi predizborni miting, pred najmanje hiljadu radnika, održao u valjevskom „Krušiku“ 9. marta!
Zašto je sva ova igra datuma dodatno važna? Između ostalog, i zato što sve što je opozicija predlagala kao mere odbrane od nadolazećeg koronavirusa, još od februara, vlast je dočekivala na nož sa otpužbom da to bojkot opozicija čini samo da bi izbori bili odloženi.
A, sada, druga grupa razloza koja navodi na zaključak da je „nešto trulo u državi Danskoj“:
Više nego očigledno „odmrzavanje“, besprizorni nastavak, navodno „zamrznute“, predizborne kampanje u kojoj, zapravo, učestvuje samo jedan takmičar.
Svoju predizbornu kampanju naslovljenu „AV – za našu decu“, Vrhovnik je samo „prilagodio“ vanrednom stanju i, u praksi, je pretvorio u kampanju „AV – za naše roditelje, naše bake i deke“, sa instant ciljem da, umesto „Otac nacije“, privremeno postane „Prvi sin ili najomiljeniji unuk nacije“.
Vrhovnik ide da „pomaže život“ i „deli pomoć“ (oficijelni diskurs), u magacin u Krnješevcima, pa leti da bi „pustio u pogon respiratore“ u Novom Pazaru ili Nišu…
Da je reč o klasičnoj partijskoj kampanji pred (odložene) izbore, pokazuje i besprizorna hajka na gastarbajtere (nisu naprednjačko glasačko telo!) koji su se, od početka marta, masovno vraćali u zemlju, sa sve optužbama da sa sobom nose kugu i da je među njima 10 hiljada zaraženih!
Zaključak Vlade o praktičkom uvođenju ratne cenzure je, zbog pritiska iz „belog sveta“, kako donet, tako naprasno i povučen. „Izričito i direktno zamoljena“ da ga povuče, pošto je, verovatno, prethodno bila „izričito i direktno zamoljena“ da ga i donese – Vrhovnikova Bilderberg Tajnica ga je povukla.
Ali, nije odustala od obračuna sa kritičkom javnošću. Bilderberg Tajnica je na „neprijateljskom tviteru“ (koji je, pre toga, ukinuo 8.500 fantomskih es-en-esovskih profila), ogorčena „nepoštovanjem“ nekih, samo njenih i Vrhovnikovih tajni, poručila nepoćudnih novinarima: „Nećete uspeti! Vaš problem je što mislite da mržnjom možete pobediti nečiji rad…“ Popečitelj zdravlja sasvim je otkrio karte: Imaćete konferencije bez novinara zato što su se konferencije za novinare „pretvarale u napade na Aleksandra Vučića“!
Istim udarcem, Paradržavni propagandni stožer je, u strahu od neposrednih nenameštenih novinarskih pitanja, tako ukinuo čak i strogo kontrolisane konferencije za novinare Kriznog (koronavirus) štaba, iako su građani već navikli da na prava pitanja govornici na tim „presicama“ i ne odgovaraju!
Pitanje da li su na koronavirus testirani najviši državni funkcioneri koji su bili u kontaktu i na mestima na kojima su bili ljudi za koje je utvrđeno da su zaraženi, tinja kao zabranjeno pitanje još od povratka Vrhovnika iz Amerike, dakle, pre raspisivanja izbora. U međuvremenu, iako je obolelo i nekoliko ljudi iz Vlade, Struka (bar onaj njen deo koji deluje u političko-stručnom Kriznom štabu) odbija da odgovori na takva pitanja, a sam Predsednik na takve upite implicira da on „nekome smeta što je živ“!
Svako neugodno pitanje diskvalifikuje se kao „političko“, maltene zavereničko.
Horska optužba kako neko koristi pandemiju da bi Vučića stavio u političku izolaciju, oterao ga i slično, na jednoj strani, a ovamo iznebuha, malo malo, pa osvanu neki naslovi tipa „Raste podrška Srpskoj naprednoj stranci: Narod sve više veruje predsedniku Vučiću“, navodno na tragu nekih istraživanja javnog mnenja nekog, valjda, „Instituta za evropske studije“?!
Uvedena je nova propagandna singatma „tajkunski mediji“ (svi oni koji nedovoljno idu niz dlaku režimu) koje, jelte, te „medije sa tajkunskim predznakom“ – „ne zanima borba protiv koronavirusa, već „eliminacija Vučića iz političkog života, ne interesuju ih ni životi ljudi, ni lekari, već samo to da predsednika Srbije uklone / eliminišu / izoluju iz političkog života“…
Budući nemački kancelar i budući izabrani vođa nemačkog naroda, u svom najpoznatijem delu „Majn kampf“, pisao je da je „fundamentalni princip uspešne propagande ograničiti se na malo i to večito ponavljati, tj. pošto su mase inertne, one će otvoriti svoje pamćenje samo hiljadostrukom ponavljanju čak i najjednostavnijih ideja“. Što je Firerova propagandna operativa prevela kao „Laži, laži i laži, od laži će nešto i ostati“…
Oto fon Bizmark je tvrdio da se najviše laže pre izbora, za vreme rata i posle izbora. a A kod nas su se, upravo, na našu nesreću, sva tri ta izvanredna stanja, ovoga proleća, preklopila.
Umesto pridikovanja i psovanja sopstvenih građana, umesto bespotrebnih laži i papagajisanja o tome kako su svi „ujedinjeni u mržnji protiv njih, Izabranih“, narodu i Senatu (šta to beše Narodna skuština?) srpskom sigurno bi više prijala pouka fizikusa dr Alekse Stojkovića o propagandi LIČNIM POZITIVNIM PRIMEROM. Ono što važi za građane, moralo bi, makar u vanrednom stanju, da važi i za njegove Iazbranike. Jeste da ima ona latinska „Quod licet Jovi, non licet bovi“ (Što je dozvoljeno volu, nije Jupiteru), ali važi, valjda, i obrnuto. Za početak, maske na lice, rukavice na ruke, izolacija, zabrana širenja panike i sve po redu, sve onog zbog čega, ne poštuje li ovo, običan građanin biva privođen poznaniju prava.
clanak vam je veoma dobar. ali ovde vise nije ni vazna laz. jer se opsta neodgovrnost i lazi pokrivaju sa stotinama novih lazi. a ovaj institut za evropske gde zecevic desna ruka dinkica su kadrovi g-17 koji mahom kooptirani u rezim.