Mladi i ekstremizam

1
991

2016-02-05_052929Svet koji se danas stvara pred našim očima, nije svet u kome smo odrastali. Napredak čovečanstva u nauci, kulturi, umetnosti i obrazovanju je na najvišem nivou. Progresivne ideje i moderne tehnologije su čoveka dovele u gotovo superioran položaj u odnosu i na samu prirodu. Nosioci najvećeg dela progresa su danas upravo mladi ljudi. Oni stvaraju nove vrednosti, nove ideje, svetu daju novu energiju.

Međutim, u senci ovih procesa, progresivnih ideja, i kreativnih pojedinaca, nalaze se neki drugi mladi ljudi koji na marginama društva kreiraju destruktivne pokrete, ideje i ideologije.
Svet, rastrzan između ove dve stvarnosti, nestaje pred našim očima.

Da li će mladost sveta izabrati univerzitete, ili terorističke kampove za obuku? Da li će se sportom baviti na terenu, ili sa tribina voditi organizovane kriminalne grupe? Da li će internet koristiti kao neiscrpan izvor informacija potrebnih za obrazovanje i edukaciju, ili kao poligon za hakerske i terorističke napade? Ovo su suštinska pitanja od kojih danas zavisi budućnost naše planete.

Veliki broj mladih, ostao je izgubljen u međuprostoru, između htenja i moranja, između obrazovanja i prisilnog rada, između progresivnih pokreta i ideja, i retrogradnih shvatanja i ponašanja. Najčešći krivac za takvu situaciju nisu mladi, već države i organizacije koje svesno ili ne, propuštaju priliku da edukuju, zaposle i usmere mlade ljude. Primera je puno.

Besplatno obrazovanje danas ne znači i besplatne udžbenike, besplatne prijave ispita, besplatna sredstva za rad. Univerziteti su danas kompanije, a ne društveno odgovorne institucije koje svoj rad upodobljavaju tržištu kapitala, a ne tržištu znanja.

Pojedinci koji i uspeju da završe fakultete suočeni su sa ogromnim preprekama u pronalaženju zaposlenja. Privatni poslodavci traže radno iskustvo, a ono se negde prethodno mora steći. Postavlja se pitanje kako? U državnim institucijama je prisutan nepotizam, stranačko zapošljavanje i negativna selekcija kadrova.

Da Vas podsetimo:  Priča o Voždu je priča o slobodi

Država, koja jedina ima mehanizme da uspostavlja principe i određuje metode, deluje nezainteresovano da uspostavi pozitivne primere, da standardizacije obrazovanje, pruži šansu mladima za rad i zapošljavanje.

Sve ovo su uslovi u kojima mladi traže alternativna rešenja, alternativne metode, i alternativne uzore.

Suočeni sa nizom nepovoljnih ekonomskih, socijalnih, kulturnih i obrazovnih faktora, mladi svoje ponašanje prilagođavaju sumornoj realnosti kako ne bi bili odbačeni od sredine, praveći kompromis sa masovnom kulturom, lošim primerima i još gorim izborima. U tom ponašanju jasno su izražene dve krajnosti: neznanje i nezainteresovanost. Otuda i ona anegdota o dva studenta koja su, skraćujući vreme na predavanjima, zapodenuli nekakav filosofski razgovor, pa je ovaj prvi šeretski upitao onog drugog „Je li, Boga ti, šta je gore, neznanje ili nezainteresovanost?“ a ovaj mu gotovo lakonski odgovorio „Ne znam, a i ne zanima me“.

Škole bez znanja, omladina bez svesti, društvo bez cilja, pojedinci bez ideje i država bez misije… sve su ovo idealni uslovi za razvoj i osnivanje raznih ekstremnih ideologija, koje mladima nude radikalne, često destruktivne ideje, koristeći njihovu energiju, mladost i želju da budu prihvaćeni i prepoznati od sredine. Vršeći tako u grupi krivična dela, dela antisocijalne i anticivilizacijske prirode, ovi mladi ljudi ne nalaze za shodno da sagledaju svu pogubnost svog postupanja, jer delovanje u grupi za njih znači alibi pred sopstvenom savešću.

dzihad-620x350Skorašnji događaji u Parizu, pokazali su nam da mladi ljudi, duboko indoktrinirani iskrivljenim tumačenjem islama svoje mlade živote uništavaju zarad tuđih ideja, tuđih planova i tuđih patologija. Mladi ljudi, lišeni pažnje porodice i društva, bez perspektive i bez jasno ponuđenog puta od strane zajednice, usmeravaju svoju mladu i beskonačnu energiju u pogrešnom pravcu.

Sa druge strane, pojedine organizacije koje su finansirane iz netransparentnih izvora sa Zapada, pod velom nevladinog sektora, vode prikriveni rat sa državama koje se ne uklapaju u njihovu neoliberalnu koncepciju. Glavni ciljevi njihove borbe su porodica, Crkva, obrazovanje i vojska. Jasno vam je da ova četiri stuba na kojima počiva društvo, povezuju mladi ljudi. Upravo zato oni i jesu glavna ciljna grupa takvih ekstremnih liberalnih organizacija.

Da Vas podsetimo:  Zašto su nam deca sve više nesrećna i depresivna

U centru ovog hibridnog rata koji vode pojedine zapadne zemlje, danas se nalazi Ruska Federacija. Od toga hoćemo li se izboriti za pravo da samostalno uređujemo svoje društvo, da ga zaštitimo od svih destruktivnih delovanja ovih i ovakvih pokreta i ideologija, zavisiće budućnost svih nas.

Svi ti mladi koji se organizuju u navijačke grupe koje često imaju kriminalni karakter, mladi koji bivaju zaneseni i zaslepljeni idejama verskog fundamentalizma, mladi koji svoje kompjutersko znanje koriste kao oruđe u rukama destruktivnih pojedinaca i pokreta… Svi ti mladi ljudi nisu i ne smeju biti trajno izgubljeni i otpisani od društva. Naš zadatak i naša obaveza je da te mlade ljude, svakog pojedinačno ako je potrebno, vratimo u organizovan i pozitivan sistem vrednosti, damo im šansu da stvaraju, omogućimo im da budu prepoznati po onome što jesu. Izgubimo li bitku da sačuvamo sopstvenu mladost, znajte, izgubićemo sve ostale bitke koje čovečanstvu tek predstoje.

nikola-m-rosic

Nikola M.Rosić

http://facebookreporter.org

1 KOMENTAR

  1. Hm,hmm…to nisu, navijacke grupe,to su politicke falange i dilerske grupe..otudjeni od sporta,privatizacijom klubova i objekata klubova..sa,kladionicama,umasto,gimnastike,fudbala,kosarke….

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime