Narko-klan na čijem je čelu Darko Šarić predstavlja najveću i najorganizovaniju kriminalnu grupu takve vrste sa ovih područja. Više od 30 osoba, članova organizacije, osuđeno je 13. jula u Srbiji za šverc više od pet tona kokaina, na ukupno 256 godina zatvora.
Iako je uloga koju je Darko Šarić imao u podzemlju bila poznata obaveštajnom sektoru još 2005. godine, njegovo ime je široj javnosti, uključujući i dobar deo novinara, ostalo nepoznato do akcije “Balkanski ratnik”, kada je u oktobru 2010. na jahti “Maui” nadomak urugvajske prestonice Montevideo pronađeno 2,1 tona kokaina.
Odmah nakon toga, počeli smo novinarski da istražujemo ceo slučaj.
Naša istraga tekla je paralelno sa istragom policije i tužilaštva.
Zbog fleksibilnosti koju novinari imaju i činjenice da smo deo međunarodne novinarske mreže Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP), koja radi sa novinarima širom sveta, uspevali smo da do nekih informacija dođemo brže od državnih organa i da ih dokumentovano prezentujemo javnosti.
Tako, jedno naše istraživanje pokazalo je da je biznismen Rodoljub Radulović jedan od Šarićevih saradnika umešanih u šverc kokaina, šest meseci pre nego što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnicu protiv Radulovića. U istom slučaju, dokazali smo da je Radulović investirao novac u jednu kompaniju u Pančevu, vrednu 1.2 miliona evra.
Kasnije, tužilaštvo je privremeno oduzelo Radulovićev udeo u ovoj kompaniji. Uspeli smo i da intervjuišemo Zorana Ćopića, biznismena koji je optužen da je prao novac za Šarića. Ćopić je uspeo da izbegne hapšenje i pobegne u Bosnu, a mi smo ga tamo, u Banja Luci, intervjuisali. Nedugo nakon toga je uhapšen.
Od kraja 2009, kada smo počeli da radimo na slučaju Šarić, uporno istražujemo sve tragove kako bismo napravili sveobuhvatnu sliku narko-kartela i prezentovali je javnosti.
Pratili smo sve Šarićeve poslove, poslove njegovih saradnika i osoba koje se umesto Šarića pojavljuju kao vlasnici kompanija, kompanije sa kojima su poslovale njegove firme, tok novca iz ofšora, kredite u bankama i sl.
Sa druge strane, istraživali smo i mrežu švercera kokaina, ko su ljudi koji su se našli u njoj, kako ona funkcioniše i dokle seže.
Tokom petogodišnjeg rada obavili smo na desetine intervjua sa ljudima iz raznih oblasti – domaćih istražnih organa, italijanske policije, slovenačkog i argentinskog tužilaštva, stranih agencija za borbu protiv organizovanog kriminala, ali smo razgovarali i sa ljudima iz podzemlja.
Sa druge strane, sakupljali smo dokumentaciju vezanu za ovaj slučaj iz svih zemalja u kojima bismo naišli na poslove ili krivična dela članova ove mreže. Posvećeno smo ispitivali svaki novi trag nastojeći da svaki istražimo do samog kraja.
S obzirom da je obilje informacija koje smo imali o narko-klanu objavljivano sporadično, nakon pet godina istraživanja rešili smo da sve to složimo na jednom mestu – tako je nastala knjiga “Šarić – Kako je balkanski kokainski kartel osvojio Evropu”, koju je sastavio naš urednik Stevan Dojčinović.
Knjiga je zapravo zbirka priča o pustolovinama balkanskih trgovaca drogom – načinu na koji su prošvercovali svaki gram kokaina, nevoljama koje su imali, problemima na koje su nailazili, o poslu, prijateljstvu, vezama sa bitnim ljudima koji su im pomagali, odavali poverljive informacije da su na radaru istražnih organa.
Sa druge strane, pokazuje i borbu policije i drugih organa protiv ovakvih grupa, ne samo u Srbiji, već u drugim državama u kojima je balkanski kartel operisao – Italiji, Brazilu, Argentini, Urugvaju.
Neke stvari su, ipak, ostale nepoznate i zbog okolnosti u kojima su se dešavale, nisu lako dokazive.
Tako, otvoreno je ostalo pitanje političkih i veza sa uglednim biznismenima.
Svima je jasno da ovako velika kriminalna organizacija ne bi mogla uspešno da posluje i opstaje toliko dugo da nije imala jake veze i podršku iznutra.
Sam Darko Šarić je u svojim prvim pojavljivanjima na sudu, nedugo nakon predaje, najavio da će otkriti ko su političari sa kojima je imao kontakte, što je povećalo medijsku posećenost i izveštavanje sa suđenja.
Ništa od toga se nije desilo, ali to pitanje i dalje lebdi bez odgovora. I nije jedino.
Recimo, do danas nije objašnjeno ko je i na koji način pregovarao o predaji Šarića Srbiji, da li mu je nešto obećano zauzvrat i gde se tačno predao?
Otvorili smo pitanje političkih veza narko-kartela pričom o noćnom klubu “Vanila”, koju smo objavili krajem 2012. godine.
Tada smo otkrili da je Socijalističke partija Srbije (SPS) prostor u svojoj centrali, u centru Beograda, izdavala Šarićevoj grupi, a u kojem su kriminalci otvorili klub “Vanila”. Nijedan mejnstrim medij tada nije preneo istraživanje.
Ipak, ovo naše otkriće je kasnije aktuelizovano, početkom 2013. godine kada je otvorena afera “banana”.
Skorašnji slučajevi pokazali su da se kokain i dalje švercuje na isti način kako je to radila Šarićeva grupa i da su među švercerima osobe sa ovih prostora.
Ovo nam govori da Darko Šarić nije glavni, već da je deo dobro uhodanog sistema koji godinama funkcioniše, te da je zamenljiv.
S druge strane, glavni organizatori posla ostaju van domašaja pravde.
Stoga, naše istraživanje se ovde ne završava.
Novinari Mreže za istraživanje organizovanog kriminala i korupcije – KRIK (https://www.krik.rs), kao do sada će nastojati da dalje prate sve najznačajnije tokove u organizovanom kriminalu i da istraže aktuelne grupe koje se danas bave ilegalnim poslom.
Bojana Jovanović, novinarka sajta KRIK.rs
UNS
