Mladi u Srbiji nemaju perspektivu: više od 60 posto živi sa roditeljima, ne radi…

3
671
Foto: pixabay.com

Mladi mahom do tridesetih godina žive sa roditeljima ili su bar materijalno izdržavani uz njihovu pomoć jer su nezaposleni, dugo rade neprijavljeni za minimalce ili sume koje su nešto iznad minimalnih plata, mada nedovoljne da pokriju njihove troškove života.

Njihov položaj ne deluje kao lako promenljiv, i malo je onih koji uspeju da se snađu, pa radeći više poslova dođu do prilike da se stambeno i finansijski osamostale. Još je manje mladih koji od poslodavca uspevaju relativno brzo da dobiju veća ovlašćenja, pa samim tim i veće plate, te ne moraju da se dovijaju sa strane za načine da isplate račune i kiriju za naredni mesec.

Ima onih koji su te sreće da su njihovi roditelji uspeli sebi da priušte nekretnine i ostave ih narednim pokolenjima, ali su takvi dosta retki. Oni su donekle sigurniji, ali često posao baš niko ne može da im garantuje.

Naravno, postoji i grupa omladine koja je rođena „pod srećnom zvezdom“, pa im roditelji osim kuća i stanova poseduju visoke položaje i uloge u društvu, koje kasnije naslednici preuzimaju, često bez ikakvih potrebnih kompetencija za obaveze koje ih na položaju čekaju. Mada, mi ovde govorimo o većini. Dakle, onima sa slabijom perspektivom.

U novom istraživanju koje je sprovela Krovna organizacija mladih Srbije, rađenom od maja do juna ove godine, na uzorku od 1.219 ispitanika od 15 do 30 godina, izvučeni su ovi poražavajući zaključci, koje smo iznad konstatovali.

Boban Stojanović je jedan od istraživača koji je obavljao istraživanje i on je zaključio da 63,6 odsto mladih iz ovog istraživanja živi u porodičnom stanu, a da manje od 10 odsto ima svoj stan.

Da Vas podsetimo:  Biti Goran Vesić

Takođe je konstatovano da 63,5 odsto mladih iz ovog istraživanja ne zarađuje, a da samo 4,8 odsto ima platu veću od 80 hiljada dinara, piše Biz Life.

Prema zvaničnim statističkim podacima, u Srbiji je nezaposleno oko 104 hiljade mladih, što je oko 20 odsto nezaposlenih, i to je smanjenje u odnosu na prethodne godine, iako je konstatovano da veliki broj mladih ljudi nije na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, a jedan broj mladih svake godine ode iz zemlje.

Prema ovom istraživanju, 53 odsto ispitanika bi otišlo u inostranstvo, i to pre svega iz ekonomskih razloga, što je smanjenje u odnosu na neke prethodne godine.

Trenutno mlade pandemija korona virusa sprečava da ostvare namere o odlasku iz Srbije u potrazi za boljim životom, ali pitanje je koliko će njih ostati da razvija našu državu kada im jednom bude dozvoljeno da nesmetano biraju svoj put. Ovo je briga čitavog društva i jasan pokazatelj da smo u ogromnom problemu, jer će doći trenutak kad više nećemo imati na koga da se oslonimo da očuva ono što smo vekovima stvarali.

Izvor: Noizz.rs

3 KOMENTARA

  1. Mrtvo more, a trebalo bi da bude najenergičniji i najpreduzimljiviji deo populacije. Jedina nada im je odlazak u inotranstvo. Kada bi svi oni koji nikada neće otići, a to će saznati kada već zađu u godine i kada bude prekasno, kada bi znali da im je ova i ovakva od naroda oteta Srbija suđena i presuđena da ih doživotno maćehinski tlači svakoga dana, ne verujem da bi i dalje bili ravnodušni prema stanju ovde. A tu je i anestezija za očajne- kladionice, internet, igrice i TV splačine koje daruju hipnotisanom besposlenom zavisniku danonoćno zombi stanje u prisustvu neke od obožavanih svetlećih igračaka za zaglupljivanje koje imaju ekran, od džepnih mobinih, pa do TV grdosija čije se dimenzije već računaju na metar. Davno, još 90-ih, negde sam pročitao jedno od viđenja zašto je Amerika tako mirna, a od čitave tzv. evroatlantske familije ima daleko najnepravedniji sistem raspodele i najsuroviji kapitalizam brutalan prema svima koji, iz bilo kog razloga, zaostanu u mahnitoj trci za zaradom i svetim dolarom. Pojednostavljeno, svi Amerikanci su naučeni da je to zemlja mogućnosti za svakoga i da svako možđe da se obogati, a to im je glavni cilj u životu. Ogromna većina shvati da to nije tačno kada već bude kasno i kada postanu svesni da im je sudbina rintanje i roptanje pod kreditima. Ali, lažna slatka sveamerička mantra ih opija i baš ih briga za nepravedan sistem dok su u punoj snazi i nadaju se bogatstvu. Baš ih briga za nebrojene milione Amerikanaca koje je takav sistem samleo, to je njihov problem , pojedinac u mladim godinam se nada najboljem baš za sebe. Tamo lažna (za većinu) nada čuva sistem od talasanja, a u Srbiji vera da je ovde sve uzalud čuva svaku novu ekipu tirana na vlasti da arči i narod i državu bez pobune mase. Mada i rajinski mentalitet kod mnogih ovde prisutan, priziva i održava tiranske gospodare na vlasti, a ne smenjive činovnike u službi građana koji vrše vlast. U Americi jedino rasna pobuna remeti njihovo mrtvo more, a i pitanje je ko je kontroliše i sa kojim ciljem. U Srbiji, najenergičnija snaga, stvarno željna postizanja svojih ciljeva i spremna da se žrtvuje uopšte nije iz redova ovog naroda, već je nepozvana došla kao tzv. migracija. S koca i konpca, tako izgledaju. Kao vukovi među nama, izvinite, ali ovcama, tako deluju. A njima nije stalo do borbe za bolju Srbiju, već… Znamo dobro do čega. Dakle, ima energije za akciju omladine u Srbiji, ali ta omladina je tuđa i nepozvana ovde. I odgovara joj apatično srpsko društvo, ako budu imali za cilj da nešto ovde preduzmu, na našu nesreću. Oni bi možda i ostali ovde, ako im Zapad zatvori vrata, a u tom slučaju bi bili užasno besni i svim silama se borili protiv većine, nas, da naprave Srbiju svojom i potpuno drugačijom, kakvu bi oni hteli. Kada već narod ovde nema snage da stvori Srbiju kakvu hoće, a ne da večito bude privatna prćija razbojnika na vlasti pod raznim ideologijama za zamajavanje masa.

  2. A sta smo to vekovima stvarali? Plodno tlo za izrabljivanje sirotinje. Jedino u cemu smo bili odlicni je da izginemo u nekom ratu, i to opet ista ta sirotinja. Nece mladi vise ni da rade, a tek nece da ginu, kako bi kasta i dalje dobro zivela.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime