Mnogi su gladni, a svaki građanin Srbije godišnje baci hranu za 200 evra

1
719
Foto: pixabay.com

Udruženje Donorum je osnovano u martu ove godine. Projekat je zamišljen kao platforma, odnosno aplikacija, koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima koji su socijalno ugroženi, preko dobrotvornih organizacija i narodnih kuhinja (posrednika) ili direktno. Opšti ciljevi projekta su smanjenje količina bačene hrane u Srbiji, prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima, pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator-posrednik i uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom, kazao je u intervjuu za 10. izdanje Lidera društvene odgovornosti  Filip Krivokapić, osnivač Udruženja Donorum.

U svetu se godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane vredne 750 milijardi dolara, prema podacima Ujedinjenih nacija. Da li se može rešiti taj problem na globalnom nivou, ima li u svetu sličnih projekata kojima je cilj smanjenje broja gladnih u svetu?

Ideja za platformu je došla od strane osnivača fondacije FoodCloud iz Irske, koji su na sličan način povezali različite grupe korisnika i rešili problem neiskorišćenih viškova hrane u svojoj zemlji. Pored toga, postoji i mnogo sličnih projekata i ideja širom Evrope i sveta, a svi, uključujući i našu aplikaciju, imaju potencijal da doprinesu rešavanju ovog problema na globalnom nivou.

Postoje li neki podaci za Srbiju, koliko se godišnje baci hrane, a koliko ima beskućnika koji nemaju ni za hleb?

U Srbiji se, prema nezvaničnim procenama Ujedinjenih nacija, godišnje baci više od 250.000 tona hrane. To znači da svaki čovek u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. Rast stope siromaštva pokazuje da skoro devet odsto stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika.

Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, što je praksa u EU. Oko 90 odsto otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće, što su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama. Trenutno samo kompanija Delhaize upravlja viškovima hrane dnevno i redovno ih donira organizacijama poput Banke hrane. Ad hoc donacijama se bave Metro Cash&Carry, DonDon, Carnex, Credit Agricole, Bambi i drugi. Trenutno su svi supermarketi u zemlji istakli interesovanje za učešćem u projektu, dok je u toku prikupljanje podataka o  interesovanju od strane korisničkih organizacija.

Da Vas podsetimo:  Princip

Kad se ideja sa papira počne primenjivati u praksi, često se nailazi na prepreke, da li ste vi imali takvo iskustvo, da li postoje neki problemi u zakonodavnom okviru?

Iako još uvek nismo počeli sa probom našeg projekta na terenu (planirani početak je u novembru) već imamo određena iskustva sa zakonskom regulativom. Glavni problem je to što se u našoj državi, za razliku od evropske prakse, plaća PDV na donacije viškova hrane, što smanjuje motivaciju i finansijsku inicijativu za supermarkete i ostale donatore. Takođe i distinkcija između roka upotrebe (use by) i termina best before kao odrednice kvaliteta proizvoda koji se doniraju treba da bude napravljena u Srbiji po ugledu na EU. Trenutno radna grupa radi na tome, što bi znatno olakšalo proces i povećalo donirane količine hrane.

Kako se finansira vaše udruženje?

Udruženje Donorum se finansira iz sredstava članova.

Koji su vaši dugoročni ciljevi?

Uspeh platforme će se meriti prema sledećim indikatorima KPI (key performance indicators). To  podrazumeva, pod jedan, odziv donatora, najmanje jedan veliki donator koji koristi aplikaciju dnevno (paralela sa Food Cloud-om koji koristi Tesco za svoje donacije hrane). Najmanje jedan proizvođač (poljoprivredno gazdinstvo koje obezbeđuje dostavu mehanički oštećene robe, koja je osim toga sasvim bezbedna i zdrava za konzumaciju. Pod dva, važna je registracija interesa najmanje 10 korisničkih organizacija, i pod tri dostavljanje hrane do najmanje 1.000 novih korisnika u prvih godinu dana, putem posrednika i organizacija sa kojima oni sarađuju.

Izvor: novaekonomija.rs

1 KOMENTAR

  1. U zapadnim zemljama, bar u vecini postoji pravilo da trgovci hranu koja je pred istekom roka snize za 50%.
    Na svakom pakovanju nalepe zutu nalepnicu gde pise -50% ili crvenu ako snize 40%, zavisi od drzava i trgovackih lanaca.
    Obicno se meso, i proizvodi od mesa, riba, mlako i mlecno snizi dan dva pre isteka roka ako imaju vece zalihe i koji dan ranije.
    Trgovine mogu visak da doniraju ali isto tako ta hrana mora biti upotrebljiva, ispravna.

    Samo treba imati aparate i ljude da u trgovini redovno proveravaju rok trajanja prehrambenih proizvoda.
    Postoje i proizvodi koji su cak i nakon upotrebe jestivi ukoliko ukus, izgled i boja nisu izmenjeni.
    Tako da, jako je bitno da drzava odredi zakonski okvir oko upotrebe prehranbenih proizvoda kojima rok istice ali i da proizvodjaci navedu jasno na embalazi da je proizvod upotrebljiv i nakon isteka roka jos odredjeno vreme.
    U mnogim zemljama imate na proizvodu datum proizvodnje, rok trajanja i zadnji rok upotrebe.
    Konzervirana hrana, suhomesnati proizvodi, jaja, trajni mlecni proizvodi mogu da se koriste i nakon isteka roka ako su ispravni, sto se lako proveri.
    Isto vazi za pirinac, testeninu, odredjene grickalice pica, peciva u pakovanju.
    Rokovi trajanja se moraju postovati kod svezeg mesa, ribe i svezih mlecnih proizvoda jer su naj osetljivi proizvodi.

    Normalno bi bilo da drzava Srbija oslobodi poreza robu koja se daje u humanitarne svrhe, koja se donira, da trgovci ne placaju PDV kod takve robe.
    Sva roba koja se kupuje za humanitarne namene morala bi biti oslobodjena poreza, carine, PDV-eja.
    Tako bi drzava pomogla da bude vise dobrotvora, davanja a svojim delom bi bila saucesnik u davanju siromasnima.
    Sve je bolje od bacanja hrane u smece, to je najveci covekov greh u svetu gde jos uvek vlada glad u mnogim zemljama.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime