ODGOVOR PREDSEDNIKU SRBIJE NA PISMU ZAHVALNOSTI *
- Retko se i u dužem životu sreće licemerje i ruganje kakvo je prema građanima ispoljio predsednik Srbije ovakvim bezobraznim, pečobraznim pismom penzionerima
- Penzionerima je oteto ukupno 800 miliona evra za četiri godine bez kamata
- Izjava Vučića Karla Fridriha Minhauzena: „Penzije će u budućnosti biti uvek veće od rasta troškova života“
- Predsednik se ruga nama, građanima od prve do poslednje rečenice u ovom pismu!
Dobio sam pre dva-tri dana poštom pismo predsednika Srbije A. Vučića.
Baš sam se iznenadio odakle mu moja adresa, moji lični podaci. Ko li mu je dao i s kojim pravom? To je svakako pitanje za istragu nadležnih organa i institucija u Srbiji. Nadam se da će nadležni sprovesti ovu istragu.
Pismo je s prednje strane okićeno, dekorisano srpskom zastavom.
A na drugoj stranici pisma – uz tekst na poleđini slika predsednika u boji zauzima skoro polovinu strane.
Odlučio sam da snimim i čitaocima obelodanim originalni izgled ovog pisma (prve i druge strane) koji sam dobio od predsednika Srbije (iako se na njoj nalazi moja adresa stanovanja).
Zašto bi predsednik imao privilegiju da zna moju adresu, a da je ne znaju ostali građani Srbije? Zašto bar u tome ne bi bili ravnopravni sa predsednikom? Kako ja nemam njegovu adresu pišem mu ovo pismo javno.
Bez ikakvog jasnog povoda i razloga predsednik se odlučio da mi piše i u prvoj rečenici kaže: „da mi se zahvaljuje na strpljenju, odgovornosti, poštovanju i ljubavi koju sam tokom decenija rada iskazao prema svojoj državi, prema Srbiji“.
Dok sam čitao ove prve redove pomislio sam da me predsednik odlikuje nekim Ordenom za radne i druge zasluge pa me zato ovoliko hvali i ovoliko mi se zahvaljuje.
U sledećem , drugom pasusu shvatam da predsednik ističe kolaps i bankrotstvo pred kojim se Srbija nalazila i koji je prilikom dolaska na vlast (2012. godine) on zatekao i “da je potom 2014. računajući na mene, moju ljubav i posvećenost morao da sprovodi teške i bolne promene“.
On dalje ističe „da zna i kolika je bila moja lična žrtva, i svakog od članova moje porodice!“
Ovim netačnim tvrdnjama predsednika sam već zapanjen, jer on predstavlja stvari suprotno onom što se stvarno dogodilo: da sam dobrovoljno pristao da mi on svojom odlukom zavlači ruku u moj džep i pljačka me! Naravno, nisam pristao da mi se penzija umanji, jer na to predsednik ni država nisu imali i nemaju nikakvo pravo. I drugo, jasno je svakom da on ne može znati kolika je moja lična žrtva, a pogotovo je skandalozna njegova tvrdnja „da zna lične žrtve svakog od članova moje porodice“.
Zatim, sledstveno svom slepilu i gluvoći, ali i drskosti i bezobrazluku predsednik navodi „vi ste za razliku od mnogih političkih činilaca, pokazali mudrost, pamet i odlučnost da pomognete svojoj Srbiji“.
Naravno da ovo nije tačno, jer sam samo ove godine napisao nekoliko tekstova, koji su objavljeni u više elektronskih medija (sajtova i portala), u kojima sam energično protestvovao zbog bespravne i sramne pljačke srpskih penzionera i mene lično. U prvom tekstu „ Pljačka penzionera Srbije! Dokle? Vratiti oteto!“ tražio sam da se vrate oteti novci. Tada sam konstatovao da penzionere koji su žrtve – predsednik Srbije skandalozno proglašava herojima, junacima kao da su oni dobrovoljno pristali na uvedene namete, tačnije harač države. (1)
Dr Zoran Ivošević , bivši član Ustavnog suda, a sada predsednik Pravnog saveta Udruženja Sindikata penzionera Srbije inače ocenjuje “da je zahvaljivanje penzionerima predsednika Srbije na žrtvi koju su podneli – ruganje građanima”!
U drugom tekstu „Milosrdni anđeo MMF milosrdniji od Vučića i Vlade“ utvrdili smo da je čak i bezdušni MMF morao da traži da se penzije srpskim penzionerima povećaju. Shvatili su i iz MMF da je u pitanju nezakonito oduzimanje stečenih prava i da se ta praksa odmah mora zaustaviti. (2)
I u trećem tekstu iz maja ove godine pod naslovom „Pljačka penzionera se nastavlja“ konstatovali smo da je „ odluku o smanjenju penzija Vlada je donela 2014. godine sa rokom trajanja do 2017. godine. Najnovija odluka o poništenju te već istekle odluke krajem 2017. znači da će vlada Srbije otimati penzionerima stečeno još skoro 6 meseci, skoro do kraja 2018 . godine. Znači, jednu godinu više od onog što je Zakonom o umanjenju penzija 2014. bilo dozvoljeno“! (3)
U drugom delu pisma predsednik konstatuje, bar on tako veruje “da bez naše tihe, a tako moćne podrške, siguran sam da ni Vlada Srbije, ni ja, ne bismo se usudili, niti bismo mogli sve to da sprovedemo“ (misli na privredni oporavak – primedba autora ) “.
I ovo podmetanje (i podilaženje) predsednika je providno i netačno, jer za otimanje 800 miliona evra od penzionera, koje će morati da vrati penzionerima nikada nije imao „tihu podršku“ penzionera, već stalne proteste i tužbe svim srpskim nadležnim institucijama, Upravnom i Ustavnom sudu.
Dokaz toga je fakat da je krajem 2016. i u prvom delu 2017. godine, više od 100.000 penzionera podnelo Zahteve PIO Fondu za isplatu neisplaćenih delova penzija, predalo tužbe Upravnom sudu, započeli su parnični tužbeni postupci, i taj broj je značajno premašio sto hiljada ljudi.
Na kraju predsednik konstatuje da „znajući i razumejući koliko teško živimo, želi da nas obavesti da je Srbija uspela da izađe iz teške ekonomske krize, da već treću godinu zaredom ostvarujemo višak u našoj državnoj kasi i da smanjujemo javni dug...“
Tako da je pismo izgleda pisano kao da predsednik želi da nas obavesti da je Srbija izašla iz ekonomske krize. Kao da mi živimo na Severnom ili Južnom polu pa ne vidimo to čudo od procvata ekonomije Srbije… Inače po čemu bi građani znali za ekonomski napredak, kako bi mi penzioneri to osetili, primetili da nas predsednik svakog dana po više puta u glavnim medijima na to ne podseća?!?
Usput, ako je tako, zašto plate u javnoj upravi još nisu vraćene na novo od pre četiri godine kada su smanjene za deset odsto. Šta se čeka?!
Na kraju predsednik daje i nova obećanja: „Vaša penzija biće sve veća, garantovana i poduprta sve snažnijom srpskom ekonomijom“.
I još “hrabro” dodaje: „Penzije će u budućnosti biti uvek veće od rasta troškova života“.
Bolje upućeni znaju da prvo, od povećanja penzija u 2019. godini nema ništa (u predlogu budžeta nisu ostavljena nikakava sredstva za to). Drugo, najnovijom izmenom zakona o PIO fondu upravo je ukinuta odluka o usklađivanju penzija dva puta u toku godine što je postojalo decenijama i sve je sada, umesto regulisanja Zakonom, prepušteno samovolji vlade. A penzije nikako da stignu troškove života, to svi znamogodinama unazad i lako je izračunati. A kamoli da budu veće i rastu više od troškova života. To je priča za vrlo male bebe, čuveni Minhauzen mu nije ravan …
U svakom slučaju ovaj neuobičajeni, ultra bezobrazni postupak predsednika Srbije da piše penzionerima (najverovatnije nezabeležen bar u skorijoj prošlosti) , i ničim izazvan, čak ni predstojećom najavom nekih izbora, navodi nas na misao da potpuno suprotno doživljavamo i vidimo stvarnost i vreme u kome živimo mi, građani, od predsednika Srbije.
Predsednik nas čak i u poslednjoj rečenici ubeđuje da nam „ova zemlja i on duguje zahvalnost za sve što smo nesebično, požrtvovano i bez ikakve rezerve učinili“.
Baš nam se predsednik ruga od prve do poslednje rečenice u pismu!
Predsedniče, ipak ste mnogo preterali u obmanama i pljačkama građana Srbije, posebno penzionera.
* A. Vučić je u septembru najavio da će poslati pisma zahvalnosti svim penzionerima u Srbiji, i to, kako je rekao, ne o državnom trošku, već kao predsednik stranke koju vodi. Ali, kad se čita pismo vidi se jasno da ga je pisao predsednik Srbije, a ne predsednik SNS.
Jovo Vukelić
Izvor: izmedjusnaijave.rs
Господину Александру Вучићу, 11000 Београд, Андрићев венац број 1 (Tel: +381 11 304 3068, Fax: +381 11 3230 190, e-mail:predsednik@predsednik.rs, Web:www.predsednik.rs)
Предмет: Враћање писма захвалности
Поштовани Вучићу,
Како ми је пензија, без потребе и нужде, отимана без мог знања и сагласности, а сада у писму, које сам примио 21. новембра 2018. године у које ми зе захваљујете на мом стрпљењу, одговорности, поштовање и љубави према својој земљи. Шта мислите да отете пензије од око 800 милиона евра (мени лично 5000 евра) су спасили државу, не нису, већ су трошене на периферне ствари, брљање у градњи аутопутева, субвенционирање странцима радна места, а не нашим бизнисменима, крађа и криминал, надуване и нерентабилне инвестиције и беспотребно бацање пара у “бунар” звани привреда и спашавање оно што се не може спасити. За то време, држава је задужена, колико се зна, за још више од 12 милијарди евра, које ће враћати и наши чукун унуци. Да ли мислите да је неко толика будала да верује да је земља спашена са отетим пензијама од 800 милиона евра. Није Вучићу и то је бацање магле у очи покрадених пензионера и због тога не прихватам писмо захваљивања, то ми је испод части и савести. Разумео бих добру намеру, да сте у писму, навели како су утрошени новци од отетих пензија и када ћете вратити отетих пензија, а овако терате нас да то урадимо судским путем.
Паметније је било да је, уместо писма захвалности, која Србију коштају више од 15 милиона динара, тај новац уплаћен за потребе болесних и гладних деце. С обзиром да се осећам, са овим Вашим лицемерним и још и страначки обојеним писмом захвалности, понижено, опљачкано и злоупотребљено као човек и поштен грађанин ове земље, а ради чисте савести, враћам Вам Ваше писмо. С поздравом,
Podelom penzionera na „siromašne“ sa penzijom do 32.285 dinara, a ima ih oko 1,3 miliona korisnika i druga g.rupa „bogatih“ čiji broj se procenjuje na 400 hiljade. Ovom podelom vlast na čelu sa ΛV prvoj grupi penzionera je majka, a za uzvrat dobiće sledeće godine dva puta po 7000 dinara,a drugoj grupi mačeha. Prva grupa penzionera, privrzana duši i srcu vođe, trljaju šake i spremaju se da glasaju za majku, a druga grupa penzionera bogato i masno mu pozdravljaju majku i oca. Dobar i budala više nisu braća, ni budala nije toliko budala.
Lopovska mašinerija ΛV četiri godine uspešno je otimala (pljačkala) penzije, a sada ne zna kako je povеćala penzije do nivoa “veće no ikada”? Sada je došlo vreme da se neizmerno zahvali penzionerima što su izvukli brdovitom Balkanu, a sebe samoinicijativno, bez ičije pomoći(?) došli u zonu bede, jadi i gladi. Otete penzije su vraćene na nivo oktobra 2014. i povećane za 7,33%, a troškovi života narasli iznad 25%, a od decembra 2017. godine do danas bez povećanja, a samo su zaboravili da otmu penzije. Još zlo da bude veće, proklamovano povećanje penzije u 2018. je zaboravljeno, sada idu na povećanje od 5% u novembru i decembra, ukoliko ne zaborave šta su obećali, i fašistički dele penzionere na “bedne” i još “bednije”. Pismo zahvalnosti treba vratiti zahvaljivaču i to upišano, posrano ili obrisati guzu u toaletu.
Koverta 10 dinara, papir, stampa, pakovanje, transport… Sve to puta 1.200.000… Neko je lepu kintu uzeo.