Mobilni telefon zamenila iglom za vez

0
513
Sara Jovanović / Foto: printscreen

Četrnaestogošnja  Sara Jovanović je učenica sedmog razreda OŠ „Stojan Živković Stole“ u Trnjanju kod Aleksinca. U dnevniku pored njenog imena stoje samo petice, voli da čita, razmišlja o tome koju srednju školu da upiše i ni po čemu se ne razlikuje od svojih vršnjaka, ali samo na prvi pogled. I mada joj je tek 14 godina ona razmišlja malo drugačije od drugova u školi. Poneta radom žena u Etno udruženju „Korman“ pridružila im se i njihov je najmlađi član. Članice udruženja je podučavaju tradicinalnim vrednostima, pripremi tradicionalnih srpskih jela, pletenju, vezu. Tako je Sara mobilni telefon ostavila sa strane i zamenila ga iglom za vez. Uspešno to radi jer je već sa prvim svojim radom osvojila i nagradu. To joj je, kaže ona, vetar u leđa da nastavi dalje vođena plemenitom idejom očuvanja tradicionalnih vrednosti.

Na upravo završenom  14.Međunarodnim etno sajmu u Knjaževcu dobila treću nagradu u kategoriji  „obredni peškiri“. Bilo je to njeno prvo takmičenje, njen prvi peškir koji je izvezla i njena prva nagrada. Kaže neće odustati od veza, već je pripreljeno platno za novi peškir, a počinje da uči i heklanje. Želja joj je da se tradicija ručnih radova  sačuva od zaborava. Za sada je jedina je devojčica koja je članica ovog udruženja, ali kaže da će joj se uskoro pridružiti još dve drugarice.

„Nagrada koju sam dobila jako me je obradovala jer nisam očekivala da ću ostavoti svojim radom takav utisak na žiri“, kaže Sara. „Sada sa više samopouzdanja krećem dalje da radim. Želim da naučim da radim sve, da vezem, heklam, pletem. Nije baš tako lako jer ima puno bodova da se savlada, ali kada nešto volite nije ništa teško“.

Da Vas podsetimo:  MOJA BAKA MOJ LAJF KOUČ: 7 životnih lekcija koje sam naučio kod nje u selu, a kojih nema na kursevima

Sara objašnjava i šta je obredni peškir koji joj je doneo prvu nagradu.

„Obredni peškiri su nekada bili nezaobilazni  na svakoj proslavi. Kada se za krsnu slavu dočekuju gosti on je bio na poslužavniku sa žitom, na njemu se stavljala pogača, so i rakija za dobrodošlicu gostima u kuću, svatovi su se kitili ovim peškrom, ali i buklija kojom su se svatovi pozivali za  svadbeno veselje. Toga više nema, izgubili su se ti običaji, a onda je nesto i obredni peškir. Njegovo značenja i njegovu izradu još neguje naše udruženje iz Kormana, ali je to jedini način da ne zaboravimo narodne običaje“, priča ova četrnaestogodišnjakinja.

U Sarinoj porodici se neguje ljubav prema tradiciji. U Etno udruženje  „Korman“ ušla je zahvaljujući svom bratu Strahinji koji je, takođe, njihov član i jedini koji se još uvek bavi pletarstvom izrađujući od pruća predmete za svakodnevnu upotrebu, ali i sve ostalo što mu kupci naruče.

Izvor: jugpress.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime