Moć vlasti i intelektualci u Srbiji

Prodaja i predaja elite

Prodaja i predaja elite Nema parlamentarnih ili predsedničkih izbora bez učešća intelektualne i poslovne elite, odnosno najviđenijeg dela društva koji čini odraz društvene javnosti, uticaja i moći. Kada je reč o uticaju govorimo o eliti moći, a kada je reč o vlasti govorimo o eliti vlasti, odnosno oligarhiji koja za svoju politiku traži podršku “društvenog krema“, džet-seta ili ličnosti od ugleda. Na političkoj sceni Srbije najviše intelektualne i društvene elite “potrošila“ je vlast Slobodana Miloševića, kao i dolazak na vlast DOS-a u jesen 2000. godine, pre svega preko DS. Ove dve partije su od 1990. do 2012. godine imale najveći “rezervoar“ javnih ličnosti koje su podržavale, agitovale ili promovisale politike vodećih lidera i partija.Kada je reč o intelektualnoj eliti u Srbiji, možemo zapaziti da nije dovoljno zastupljena na javnoj sceni, odnosno da se najveći broj intelektualaca nalazi iza “kulisa“ bez šireg društvenog uticaja. Ako pretpostavimo da u Srbiji ima oko 18 hiljada naučnih istraživača, više stotina pisaca i umetnika, dolazimo do toga da se u javnosti pojavljuje uvek isti broj etabliranih intelektualaca, što maksimalno predstavlja šest odsto intelektualnog kapaciteta u Srbiji.

Politički intelektualci

Poznati politički sociolog Rajt Mils govori o prisustvu političkih i partijskih intelektualaca. Pod pojomom “politički intelektualac“ podrazumevaju se one javne ličnosti koje podržavaju stranačku delatnost, a deo su javnog života, pre svega poznati pisci, novinari i drugi pripadnici tzv. džet-seta. Srbija ima i svoju poslovnu elitu koja se nije mnogo mešala u izborne kampanje, iako svaki izbori imaju i svoje ekonomske moćnike, finansijere ili sponzore partija i političkih vođa. Srbija je tokom 25 godina razorila svoju društvenu elitu i srozala intelektulace i srednji sloj, tako da se u političke kamapanje sa različitim stranakma i liderima povezuje oko hiljadu ličnosti, a dominantnu ulogu ima manje od njih stotinu, koji predstavljaju “perjanice“ na svim parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Na žalost, najveći deo kreativne i poslovne elite i inteligencije je pasivan ili bojkotuje političke procese ili je duboko pasivan. Intelektualci daju šlag na političku tortu, ali često znaju da promene timove i dresove iz ličnih ili trenutnih okolnosti.

Oblikovanje elite u Srbiji

Da se malo vratimo u prošlost. Stasavanje srpske intelektualne elite datira u periodu 1880-1914 godine. Reč je o plejadi velikih koja je radila na oblikovanju Srbije kao države i procesa nacionalnog oslobođenja u periodu 1912-1918 godina.Intelektualna elita u najvećoj meri se opredeljuje za ideologiju jugoslavenstva i stvaranja šire države južnih Slovena koja je bila pod okupacijom Austrougarske monarhije i Otomanske imperije. Između svetskih ratova srpska inteligencija i društvena elita u velikoj meri gubi nacionalnu snagu. Početkom okupacije Srbije 1941 godine srpska intelektualna javnost se deli na onu koja potpisuje „Apel srpsko narodu“ i prihvata u ime opstanka nacije okupaciju, i ona koja to neradi i nalazi se na „crnim listama“ okupacijskog režima ali i deo koja prilazi Pokretu generala Draže Mihajlovića ili marša Tita .

„Ketmanska“ i emigrantaka inteligencija

Pobeda Titovih partizana i vlast KPJ je napravila spiskove nepoželjnih intelektulaca,društvene i privredne elite koja završava na naslovnoj strani lista «Politika» uz represivne mere ,likvidacije ,zatvorske kazne,oduzimanje građanskih prava i imovine.Ostatak srpske nacionalne inteligencije ili napušta Srbiju ili se povinuje novoj vlasti.Tako se stvara emigrantsko-nacionalni deo srpskog društva koji funkcioniše do 1990 godine uz represivne mere UDBE . Brozova vlast fomirira svoju novu elitu potpomognutu sa „disciplinovanim“ ostatkom predratne koja iz straha, ličnog opstanka ili iz ideolgije vlasti podržava Brozov režim koja dobija dve kolone otpora.Prva je emigrantska ,građanska, i druga je disidentska u okviru Brozovog sistema sastavljena od bivših inteleketualaca članova KPJ-SKJ, ili onih proglašenih za „nacionaliste“ Brozov režim od 1945-1990 po istraživanjima je „uhapsio“ 2500 naslova u fondovima SANU, 15000 cenzurisanih dela, 570 zabranjnih knjiga,76 filmova, 70 pozorišnih predstava, 15 izložbi. Čitav sistem represije prati i likvidacije stotine emigranata i hapšenja i represie nad destinama hiljada oponenata Brozovog režima.Pored zatvora ,cenzura oponenti se šalju i u psihijatrijske ustanove kao vid društvene izolacije.

„Buđenje“ nacionalne inteligencije

Sredinom šezdesetih s budisrpska, nacionalna inteligencija povodom debate oko jezika i spora sa vladajućom oligarhijom kao i intelektualcima iz Hrvatske. Sredinom 80-tih godina intelektualna elita iz SANU se „buni“ kroz «Memorandum SANU» kao nedovršenog radnog materijala koju su pisali komunistički „disidenti“ i neomarksisti i levičari „pokajnici“. Memorandum SANU otvorio je pitanje nasleđa Brozove vlasti i položaja Srbije i srpskog naroda. Početkom devedsetih veliki deo srpske inteligencije i društvedne elite pristao je da bude „glasnik“ i „dekor“ vlasti Slobodana Miloševića koji je imao „prezir“ prema inteligenciji ali ju je vešto „upotrebio“ u ratnim i razarajućim godinama po Srbiju i srpski narod. Na drugoj strani formira se „opozociona“ inteligencija građanskog i nacionalnog karaktera, a deluje i političko nacionalni klub bivših „Praksisovaca» i pobornika demonstracija 1968 godine. Tako je funkcionisala miloševićeva elita koja ga je sledila, i ona koja je tražila njegov silazak s vlasti.Građanska i marksističko – liberalana ali nacionalna inteligencija stala je uz Studentske proteste 1991, 1992, 1996/1997 godine sve do pada s vlasti režima Slobodana Miloševića.

Godine koje su pojeli „demokratski“ skakavci?

Početkom 2000-tih godina društvena elita i najveći deo intelektualaca se okreće prema novoj vlasti DOS-a i periodu vladavine DS i DSS.Poraz politike i vlasti DS i DSS otvorio je pitanje „razočarenja“ društvenih elita i inteligencije u Srbiji koja se interesno ili po inerciji okreće oko vlasti SPS i SNS. Značajan broj moćnika iz perioda vladavine DOS-a kao i intelektulane elite pravi „prebeg“ u „reformisane“ politike SPS i SNS i služi im kao politička «nalepnica» i društveni dekor. Čitav period od proteklih 70 ili 25 godina prati urušavanje duhovnih i nacionalnih institucija i pad ,duhovni ,moralni i ekonomski inteletualne elite koja je trebala da bude stabilni «srednji sloj» Srbije u 21 veku. Na delu su u Srbiji danas strukture elite vlasti dok je elita uticaja sve slabije. Rezultati su više od 200 000 mladih ,obrazovanih intelektualaca koji su trajno napustili Srbiju.Kao što je Brozov režim uništio predratnu građansku elitu i inteligenciju u Srbiji tako su režimi i politike od 1991 do danas uništili novu post socijalističku inteligenciju Srbije. Elita društva stasava u periodu od 15-20 godina .Srbija treba da čeka izgradnju jedne kritičke i istovremeno nacionalno svesne elite koja će Srbiju voditi kao što je to bila elita u Srbiji formirana između 1880-1914 godine u novim uslovima globalnih sila i velikih migracija znanja. Dugo su „uspavene“ ili devasirane institucije poput SANU, univerziteta, SPC, medija koje pristaju da budu „sluge“ ili poslušnici partijskih oligarhija koje su sve a najmanje elita. Ipak su samo „elita“ vlasti i moći.

Tomislav Kresović

www.vidovdan.org