Mogli bi, ali neće

0
481

14072016386Tipičan primer naše tvrdokornosti na prilagođavanje promenama u društvenom okruženju jesu cene robe koju nam nude trgovci i usluga javnih preduzeća, pa i rešenja Poreske uprave iskaz ana u parama, odnosno stoparcima.

Kada je u pitanju trgovina u „čvrstoj valuti“ kao što su evro, dolar ili franak, cena koja sadrži manje delove te valute (cent i dr.) ima smisla i ima svrhu. No kada u našim trgovinama ugledamo cenu napisanu brojevima 99,90 umesto 100 dinara, čovek se zapita čemu to služi. Da li je u pitanj „neslana šala“ trgovca upućena potrošačima, njegova tvrdokornost u odnosu na izmenjenu (znatno umanjenu) vrednost domaće valute ili se radi o nečem trećem. Ista konstatacija se odnosi na javna preduzeća koja građanima ispostavljaju račune u stoparcima, kao i na rešenja Poreske uprave.

I sve to u zemlji Srbiji traje skoro 20 godina, to jest od trenutka kada je domaća valuta, popularno nazvana „avramčić“, toliko oslabila da se više nije isplatila izrada kovanica od 1, 2 i 5 para (stoparaca). Umesto da trgovci, komunalna i druga javna preduzeća, a pre svih Poreska uprava ispisivanje i naplatu cena prilagode toj situaciji, oni ih evo pune dve decenije pišu u stoparcima, ali ih naplaćuju „zaokruženo“.

Svakom našem (su)građaninu, odnosno potrošaču jasno je da nema ni jednog valjanog razloga, ponajmanje zakonskog, za takav odnos trgovaca i izvršilaca usluga prema njima, tj. da bi bilo korektno cene i račune pisati u celim dinarima, a zašto to neće ne znaju ni sami trgovci. Mogli bi, a neće.

Da li je u pitanju inertnost, nemarnost, potcenjivanje građana kao potrošača, „zapadnjačka praksa“ i ko zna šta još, ostaće zagonetka za građane Srbije u kojoj je prosek primanja prosečne tročlane porodice najniži u Evropi, uključujući i „Zapadni Balkan“.

Da Vas podsetimo:  Tragom jedne karte

Na ovu ružnu i nadasve nekorektnu praksu domaćih trgovaca prema potrošačima ukazivala su neka jača udruženja potrošača još pre nekoliko godina i tražila od Ministarstva trgovine da svojim aktom ili predlogom uredbe Vlade RS toj i takvoj praksi stane na put, da je zabrani. Ministarstvo to može, ali neće. I Narodnoj banci Srbije je poznato da takva praksa trgovaca iritira većinu građana, i ona bi mogla da interveniše; mogla bi, ali neće.
Naizgled složen problem veoma je jednostavan kao što je jednostavno i njegovo rešavanje: ne postoje apoeni o delovima domaće valute (pare, stoparci) pa se iz tog razloga cene robe i računi građanima ne mogu pisati (iskazivati) u tim delovima jer nije moguća tačna naplata. I tačka.

Eh, hoće li nova vlast pevati o nama (potrošačima) kao što smo mi (na nedavnim izborima) pevali o njoj?

Dragan D. Popović

Udruženje VAPOT

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime