Tekst novinara i našeg saborca Mihajla Medenice, specijalno napisan za jučerašnji protest.
Što bi Dino Merlin rekao: „Moj je život Švicarska“: radim za „švajcarce“, šupalj sam ko švacarski sir, a i sve više ličim na onu ljubičastvu kravu s čokolade, „Milku“! Boju sam nabio od muke, a rogove mi je dodala „Pireus“ banka…
A, sve je počelo idilično, te obećavajuće 2008. godine, kada smo supruga i ja odlučili da ljubav i brak učvrstimo i stambenim kreditom u „švajcarcima“ na 30 godina! Što je sigurno- sigurno, jer ljubav, kažu, vremenom prođe, ali kredit ostaje!
Kod nas na sreću ljubav traje i danas, na nesreću i kredit, veći nego tog simpatičnog februarskog dana kada su nas uz kafu i ratluk službenici banke ubeđivali da smo napravili posao života! Toliko smo dobro prošli da smo maltene mi „zavrnuli“ banku…
Prve tri- četiri rate bile su razumne, onda je neko nerazuman odlučio da posegne za čuvenog klauzulom ugovora „poslovna politika banke“, koja otprilike znači da im dođete bubreg i prvorođeno dete ako im se prohte, pa je rata postajala sve veća, a stan od 52 kvadrata nekako sve manji…
Sa početnih 14.000 dinara odšetali smo na 40.000 hiljada, pa godinama plesali koju hiljadu gore- dole, taj tango ljubavi s bankom u kojem je ona vodila korak, a mi pokušavali da je sustignemo kao da je u pitanju „Užičko kolo“!
Tek, je onda, znate i sami, sve otišlo do đavola- „švajcarac“ nebu pod oblake, Jorgovanka Tabaković na nekom od tih oblaka zagledana u izloge butika firmirane garderobe kroz prozor kabineta guvernera, a rata i glavnica, pa otprilike kao kod zelenaša, mada im se ovom prilikom izvinjavam, jer za razliku od banaka zelenaši imaju dušu i razumevanja! Dobri Samarićani u poređenju sa bankarima, kunem se!!!
Ponekad kažem, Legija je za sve što mu se stavlja na dušu dobio 40 godina, s mogućnošću da zbog dobrog vladanja izađe i ranije s robije! Mi, po 30 bez obzira na vladanje- nema pomilovanja za zadužene u „švajcarcima“!
Danas sam na Svetoj gori, u Hilandaru! Za sve nas „grešnike“ osuđene od bankarskih fariseja, za nas od kojih je država kao Pontije Pilat oprala ruke- upaliću sveću, najveću, jer još samo Bog može da nam pomogne, ako i njega banke nisu prevarile i zadužile u „švajcarcima“?! S takvima se još nije borio…
Svako dobro, saputnici i sapatnici moji!
Mihailo Medenica, novinar, „gastarbajter“ u Švajcarskoj, bez da je ikada kročio u nju!
