Još Vam se trag dlana poznaje na Ustavu i Miroslavljevom jevanđelju, vajni predsedniče, a već je zasmrdeo nečovještvom što vladika Rade napisa za one kojima zakon leži u topuzu!
Zakleli ste se na dve svetinje Srbije a koji dan potom ih izdali, da ponovim- IZDALI, kao da ste spustili ruku na dve rolne toalet papira i zakleli se da ćete kao predsednik Srbije činiti sve da je za Vašeg mandata ostane taman onoliko koliki je eho jadnog aplauza vaših čauša bio!
Kažete da je vreme za unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji i raskid sa mitskim poimanjem te šake svete srpske zemlje?!
Evo se već bezmalo šest godina svaki „unutrašnji dijalog“ u Srbiji svodi na Vaše isprazne monologe kojima pokušavate da nas ubedite kako smo bedni, mizerni, ništavni i nedostojni postojanja mimo Vas, zapravo se ispovedajući apostolima jada koji su Vas udenuli tu gde jeste da služite, poslužujete, robujete njihovim naumima dok im valjate, a posle ko svaku prnju, tamo gde i basta…
Je li Vas sramota, mada za to treba obraza, da kao predsednik pomislite a nekmoli najavite taj nekakav raskid s mitskim poimanjem Kosova i Metohije?!
Šta je mit, otužni predsedniče: Gazimestan; svaka stopa kojom zgazite a pod njom humke stradalnika za Kosovo i Metohiju; Gračanica; Dečani; Pećka patrijaršija; Devič; Zočište; Gorioč; Banjska; Sveti Arhangeli; Samodreža; Bogorodica Ljeviška, Budisavci…stotine palih a neutihlih zvonika; stotine groblja preoranih i zadušnica o kojima majke leleču i sabiraju kosti sinova u marame…
Jeste li nekada videli starca kako tuži nad dve kosti koje je otrgao od papratišta i trna nazivajući ih sinom?!
Ja jesam, na groblju u Peći, a Vi pokušajte, ja ne umem niti bih se usudio, da tom nesrećniku objasnite da je naricao nad mitom!
Objasnite mu da se o te dve kosti mora povesti „unutrašnji dijalog“ pre nego što ih ponovo nazove imenom deteta, pa na njima položite zakletvu dok se urezuju u liniju života…
Recite ocu Stefanu, pronađete li mu gde telo, i ocu Haritonu naiđete li negde na glavu njegovu- da su preklani za mit moleći se i za Vaše spasenje!
Kažite Marici Milić, silovanoj pa zaklanoj pred majkom, da zaćuti s vapajima i dozivanjem matere dok se vodi „unutrašnji dijalog“ i o njenom slučaju! Mitskom, naravno!
Stanite pred borce s Košara, Gorožupa, Morine, Đeravice…i objasnite živima da budalasto nisu odstupali braneći mit, a poginulima da su brzopleto i glupo natrčali na kuršume i bajonete remeteći vam mir potreban za monolog o „unutrašnjem dijalogu“…
Evo, ne morate baš ništa od toga, možda je previše, ali barem kao predsednik Srbije otiđite do Velike Hoče i Orahovca, skoro da nema kuće u njima bez preklanog vrata ili nade da će doživeti da pokopaju tela kidnapovanih!
Dok im govorite o mitu poslušajte samo sekund kako se smisao življenja sveo na nadu da prigrle kosti, odavno su živima prestali da se nadaju…
Otiđite do Gore, eno u njoj nekoliko bajkovitih sela tog divnog naroda koji su vazda za Albance bili Srbi a za neuke Srbe isto što i Albanci, nema ih šaka ali prkosno odbijaju da uče decu albanskom jeziku i da im deca uče kakvu drugu istinu osim da na Gori čuvaju najudaljeniju luču Srbije na Kosovu i Metohiji!
Na tabli pred džamijom u selu Mlike stoji ploča s uklesanim rečima vladike Njegoša.
Neću Vam reći šta piše, Vaše je da kao predsednik zagazite na Kosovo i Metohiju i pročitate, ja znam, verujte!
Eto, i to je na posletku sasvim dovoljno- otiđite barem do Leposavića, jer, avaj, predsednik ste Srbije, valjda ne morate da molite krvnike OVK za dozvolu da zakoračite na Kosovo i Metohiju?!
A, da, morate, obavezali ste se na poslušnost lokalnih birokrata potpisavši Briselski sporazum, pa sad u južnu srpsku pokrajinu možete samo ako se nekoj sekretarici mesnog kabadahije navrne da skrati pauzu i uzme vašu zamolnicu u razmatranje…
E, to je jedini mit o kojem možete da vodite „unutrašnji dijalog“- Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, na Kosovu i Metohiji!
Još Vam se, rekoh, otisak dlana vidi na Miroslavljevom jevanđelju a već ste…
Ma, kome pišem?!
Znate li, barem, po čijem je htenju napisano jevanđelje?!
Miroslava, da, brata velikog župana Stefana Nemanje, rodonačelnika svete loze…
Onom mitskom nad čijim ste se svetim spisom zakleli da ćete raskrstiti s tim istim mitom.
Ili ćete možda s Nemanjićima „unutrašnji dijalog“, jer šta su oni za Vas- velikog župana rasrbljene Srbije i temeljaca neke nove, manje ali funkcionalnije, da se zbog prostora ne izgubi na estetici, jel da..?
Mihailo Medenica
www.dvaujedan.wordpress.com
Potresne reči. Utiču na svest i pokreću savest. Svakom Srbinu osim onom kome su namenjene.
Mi, nekim čudom, nikako da shvatimo da Srbiju vodi Džoker pod upravom Belzebuba. Sa našminkanom osmehom i zlim planovima sprovodi demonski naum uništenja Srba.
I sigurno je samo da Srblje mora da se probudi i ne dozvoli da ih bednik i mizerija ubeđuje da su nedostojni postojanja.