Mozaik u Andrićgradu neuništiv

0
914

Andricgrad28. juna, na Vidovdan, Republika Srpska i Srbija su zajedno obeležili 100 godina od početka Prvog svetskog rata. Centralna manifestacija je održana u Višegradu u Andrićgradu. Ovaj veliki srpski praznik ima višestruko značenje za Srbe sa obe strane Drine.

Sa druge strane, u Sarajevu, glavnom gradu Federacije BiH biće takođe održana manifestacija povodom ovog datuma. Srpski zvaničnici sa obe strane Drine su jasno i nedvosmisleno odbacili eventualno njihovo prisustvo zbog izvrtanja činjenica, revidiranja istorije i uvredljivih tonova. Dobar deo stručne javnosti u Federaciji, danas revidira istoriju i prebacuje krivicu na Srbiju i Srbe. Narvano, sa tim konstatacijma se ne slaže veliki broj građana Federacije BiH i smatraju da je akt Gavrila Principa bio slobodarski čin. Bilo kako bilo, rodila se je i druga, revizionistička verzija ovog slobodarskog čina.

Rukovodstva Srbije i Republike Srpske u saradnji sa rediteljem Emirom Kusturicom su imali niz sastanaka i dogovora oko obeležavanja ovog događaja i velikog srpskog praznika, a o stogodišnjici Sarajevskog atentata i obeležavanju istog, proslavljeni srpski reditelj Emir Kusturica je istakao sledeće:

U vreme kada je ubijen Franc Ferdinand, Srbija je imala svoj Ustav, imala svoju državu, imala izbore, a BiH je bila poslednja kolonija u Evropi. Pucanj kojim je ubijen čovek, dakle ima svoju socijalnu dimenziju, i ona je zapravo bila početak oslobađanja naroda koji su živeli u BiH od kmetstva ili od ropstva, pa je prema tome i akt tiranoubistva jedan od motiva zbog kojih smo uopšte na Vidovdan počeli da gradimo.

Moram da priznam, zahvaljujući tim datumima uspeli smo nešto što u našem narodu ne uspeva vrlo često, a to je da izvršimo obećanje i da u nepune tri godine završimo jedan čitav grad koji sada ima negde oko 42 hiljade kvadratnih metara.

Da Vas podsetimo:  Da li će i Nemačka povući ručnu?

Centralna tačka našeg otvaranja će biti jedan ogroman mozaik koga ni Hitler, niti bilo koji Izetbegović koji bude u budućnosti neće moći da odnese, nego će ostati tamo večno kao jedan mural na kome se vide svi učesnici, svi mladobosanci.

Dan kojeg mi obeležavamo, to neće biti nikakva proslava, ali ćemo svi biti ponosni na svoju istoriju, za koju kažemo da smo imali 1912. već državu koja je imala izbore, svog predsednika Vlade i Ustav, a u BiH ni danas, gde u stvari želimo da uspostavimo onaj minimum koji bi makar na socijalnom nivou mogao da bude tačka na kojoj se presecaju sve linije, a to je da je Gavrilo Princip ipak neko oko koga možemo da se dogovorimo.

Veliki mozaik vidovdanskim herojima uradila je magistar slikarstva Bisenija Tereščenko iz Beograda sa likom Gavrila Principa i osam mladobosanaca na zidu zgrade bioskopa u Andrićgradu. U donjem desnom uglu murala je napisano: „Naše će sene hodati po Beču, lutati po dvoru i plašiti gospodu“ – reči koje je izgovorio mladi Gavrilo dok je bio zatočen u tamnici u Terezinu.

Treba podsetiti da su spomen ploču Gavrilu Principu 1992. godine uništili pripadnici takozvane „Armije BiH“. Tada su uništili i Gavrilove otiske stopa na mestu atentata koje su se nalazile ispred muzeja. Slično se desilo i po dolasku nemačkih trupa u Sarajevo 1941. godine, kada su okupatorske snage, zajedno sa ustašama skinule spomen ploču Gavrilu Principu o čemu postoji i filmski snimak.

Vanja Savićević

serbian.ruvr.ru

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime