Dete je dete da ga volite i razumete, godinama nas podseća svevremeni Ršum. Dodali bismo, dete je dete, bez obzira na to da li odrasta u svojoj biološkoj ili hraniteljskoj porodici.
Nesrećni roditelj iz okoline Niša nije mogao da se suoči sa činjenicom da u 21. veku svojoj deci nije mogao da priušti ni elementarne uslove za život, poput struje u kući. Ubio se. Iza njega je ostala nezaposlena supruga sa četvoro mališana, a ova tragična sudbina ponovo je podstakla priču o tome hoće li deca čiji roditelji ne mogu da im obezbede osnovne životne uslove, morati da ih potraže u hraniteljskim porodicama.
U poslednje vreme ne jednom je konstatovano da deca u hraniteljskim porodicama žive u neuporedivo boljim uslovima nego ona u sopstvenim porodicama, koje zbog skromnih ili nepostojećih prihoda žive od male socijalne pomoći. Jer država hraniteljima za odgajanje jednog deteta daje mesečnu naknadu nešto veću od 25.000 dinara. Za drugo i treće, jer je dozvoljeno da ih bude najviše troje, u hraniteljskoj porodici dobijaju po 15.600 dinara. Uz to ih za svako dete, zavisno od potreba, sleduje i dodatna mesečna naknada. Sve to je, kako napominju u Centrima za porodični smeštaj, dovoljno da se deci obezbede kvalitetni uslovi života.
Potpuno je druga slika siromašnih porodica u slučaju da ispunjavaju uslove za primanje socijalne pomoći. Ona je u punom iznosu 8.300 dinara, dok se po detetu dobija još 2100 dinara.
Tragičan kraj oca porodice koji nije mogao da pređe preko bede u kojoj su živeli, ili suočavanja da decu dâ u hraniteljske porodice gde bi imala mogućnost pristojnog života, neizbežno nameće pitanje šta država može da preduzme?
Nekadašnja ministarka za socijalna pitanja, danas profesorka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju, Gordana Matković pre svega ukazuje na to da se ne mogu porediti nadoknade hraniteljskim porodicama i socijalna davanja onim sa skromnim prihodima.
„Nema nikakvog osnova da se poredi ono što mogu da ostvaruju porodice koje imaju decu, sa onim što ostvaruju hraniteljske porodice. To je kao kada biste poredili da li siromašni mogu da dobiju to što zaposleni u domovima za decu dobijaju za platu i za odgajanje dece“, napominje Matkovićeva za Sputnjik. Ona je objasnila da je hraniteljska porodica zapravo porodični smeštaj koji je pandan institucionalnom smeštaju dece.
Nikome ne dajete platu zato što je roditelj, a hraniteljskim porodicama dajete nadoknadu za rad, precizirala je sagovornica Sputnjika, koja uz to smatra da ne bi smelo da se dešava da se deca oduzimaju zbog toga što porodice nemaju sredstva za izdržavanje.
Zato smatra da je važno pitanje do koje mere mi možemo da unapredimo naša socijalna davanja za siromašne.
Jako je važno da postoji značajnija podrška kroz socijalna davanja siromašnima. Da li je to dečji dodatak, ili socijalna pomoć, to su posebna pitanja i stvar je u finesama, dodaje ona.
To što imamo višečlane porodice sa decom bez prihoda, odraz je neadekvatnosti naših socijalnih davanja i potrebe da ona budu adekvatnija, zaključila je Matkovićeva.
Pogotovo, to ne bi trebalo da bude u zemlji koja se bori protiv bele kuge, gde je podizanje nataliteta pitanje opstanka ne samo porodice, nego naroda i države. Osnovni preduslov ne samo za očuvanje porodice, nego i za odluku o njenom zasnivanju, jeste upravo garancija države da će deca moći da žive dostojnim životom bilo u hraniteljskoj, bilo u sopstvenoj porodici.
Mira Kankaraš Trklja
rs.sputniknews.com
Živimo u vremenu apsurda. Plate i penzije u Srbiji su decenijama „srpske“ ( neko će reći „afičke“) a troškovi života – evropski. Neko će reći da smo neradnici, da nam je niska prodivnost rada, da imamo malu stopu rasta BDP-a… Drugi će reći da nas svet mrzi i da je sve ovo posledica nepravednih sankcija s kraja prošlog veka!
Da li je baš tako?
Prosečkna plata radnka u rumunskoj „Dačiji“ je 1.100 eura, dok je u Fijat-Zastavi 320 eura. Da li radnik u Kragujevcu radi 3 puta manje od radnika u Rumuniji?
Živimo u lažnoj nadi skorog „ulaska“ u EU, kada će doći onako samo od sebe i do drastičnog porasta plata. Imamo i ono što civilzovani svet nema, a to je umesto portošačke krope kao statističke kategorije – takozvanu minimalnu potrošačku korpu za četvoročlanu porodicu, koja je nominalno 3 puta veća od iznosa prosečne neto plate u Srbiji. U odnosu na zemlje Zapadne Evrope imao 7 do 10 puta manje neto plate za ista zanimanja. Mladost odlazi iz zemlje…
Ako se hitno značano ne povećaju plate u javnom i privatnom sektoru, Srbija će za par godina ostati bez ekonomski najproduktivnjeg dela stanovništva.
Za sve navedeno ne možemo da krivimo samo svet i svetske moćnike koji nas mreze. Priblem je u nama to jest u našoj eliti, koja nema volje da se bavi ovom problematikom. Apsurdno je da su prosečne plate u nekim javnim preduzećima koja rade sa gubitkom veća od javnih preduzeća koja posluju pozitivno. Apatija i besmisao polako preuzima sve delove društva.
Verovatno sve ovo nije slučajno, jer se to uklapa u globalnu agendu o održavanju svetske populacije na nivo ispod 500 miliona stanovnika na planeti Zemlji…
Nikada nije kasno za novi početak.