Srbija ne planira da podrži sankcije EU protiv Rusije, iako vlasti u Beogradu izjavljuju da su im prioritet EU integracije. Takođe, rukovodstvo Srbije računa da sankcije, koje je uvela Rusija protiv država EU, nude profitabilne mogućnosti za srpsku poljoprivredu i prehrambenu industriju.
Može li Beograd da produži politiku evrointegracija i da istovremeno tesno sarađuje sa Rusijom?
Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, dr Predrag Simić, je za BBC Ukrajinu rekao da su za Srbiju tržišta država EU mnogo bitnija negoli rusko tržite. Po njegovim rečima, Beograd u ovoj složenoj situaciji pokušava da sačuva “neutralnost” – to jest da da uz evrointegracijske procese održi trgovačke odnose i energetske veze sa Rusijom.
“Politika Beograda – to je pokušaj biti neutralan sa obe strane koje su u Ukrajini u sukobu. U interesu Srbije je da otvori pregovore za članstvo u EU, ali isto tako je i da ima dobre odnose sa Rusijom, pre svega zbog gasa. Rusija je jedini dobavljač gasa za Srbiju, što je veoma značajno pred nastupajuću grejnu sezonu”.
Stariji naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju u Beogradu, dr Dragan Petrović, poziciju Srbije u odnosu na krizu u Ukrajinu, smatra”kompromisnom”. Prednost takve politike, kaže dr Dragan Petrović, što daje mogućnost da dosta slobodno može da objasni svoju poziciju Briselu, Moskvi i građanima Srbije.
“Ne postoji jedinstveni stav srpskih stranaka, u odnosu Ukrajinu, niti su javnosti jednobrazna mišljenja o ukrajinskoj krizi. Srbija de jure poštuje teritorijalnu celovitost Ukrajine, što je slično stajalištu Kijeva, koji nije priznao kosmetskim Albancima državnost. Osim toga, Srbija ne želi da pokvari odnose sa Rusijom, zbog situacije u Ukrajini i odbija da uvede protiv nje sankcije, istakao je dr Dragan Petrović.
Sankcije kao šansa
Ministar trgovine Srbije Rasim LJajić je izjavio za srpsku informativnu agenciju Tanjug, „ kako Srbija nije srećna zbog trgovinske krize između EU i Rusije, no, isto tako misli, ”da ovu krizu Beograd dužan da iskoristi”. To je po njemu šansa da srpska poljoprivireda i prehrambrena industrija zauzmu bolji položaj na tržištima država Carinske unije.
Ministar LJajič je rekao, da je izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda u Rusiji, u prvoj polovini ove godine uvećan za 70% u odnosu na isti period prošle godine. Očekuje, da će ovaj izvoz za Rusiju, do kraja godine dostići cifru od 300 miliona $. Ministar trgovine je dodao, da Srbija ne koristi sve mogućnosti koje pruža slobodna trgovina sa Rusijom.
Petrović smatra, da će specifična situacija “sedenje na dve stolice” – između EU i Rusije – što se tiče Srbije i dalje nastaviti i zbog složenih odnosa Beograda sa džavama EU zbog jednostrane proglašenosti nezavnosti Kosova.
” Srbija zavisi od obe strane – EU i Rusije. Za sada se Srbiji, zbog teškoća u posledljih par godina koje ima EU, negarantuje članstvo u toj uniji. Tu je i pitanje Kosova i Metohije. Sve to Srbiji daje više prostora za manerve i mogućnosti da sa sačuva savezništvo i sa EU, i sa Rusijom, bez potrebe da bira stranu, zaključuje dr Dragan Petrović.
Međutim, profesor Predrag Simić smatra da Beograd ne može dugo da ostane neutralan, jer Srbija teži da bude član EU, pa je u dužnosti i da menja spoljnu politiku, pa tako i odnose sa Rusijom. U ovom slučaju, rekao je Simić, zvanični Beograd se trudi koliko god je moguće da zadrži ravnotežu i da smanji za sebe, zbog ukrajinske krize, negativne posledice.
“Beograd ne može dugo da vodi takvu politiku. Moraće da učini izbor. Taj izbor za Srbiju neće biti lak. U uslovima ekonomske krize, gubitak jednog od značajnih ekonomskih partnera (EU ili Rusije) je veliki udar za posustalu i uzdrmanu srpsku ekonomiju, zaključio je dr Predrag Simić.
(BBC – prevod ni uredio za Srbin.info – Dejan Petar Zlatanović)
