Mrgodni Janković – šefe, koji ti je vrag!

0
474

Pokret slobodnih građana (PSG), na čijem čelu je ovogodišnji kandidat za predsednika Saša Janković (bivši Zaštitnik građana, koji je na prethodnim predsedničkim izborima osvojio najviše glasova posle Aleksandra Vučića), čini se, postaje sve nepokretniji.

Priličan broj srpskih intelektualaca distancirao se od PSG-a, a mnogi, takođe, ozbiljno razmišljaju da odstupe od Pokreta u koji su samo pre nekoliko meseci ozbiljno verovali i srčano ga zastupali.

U čemu je problem? Izgleda da je mnogima trebalo prilično vremena da shvate da Janković nije ono što se oni poverovali da jeste. Dakle, srpskoj intelektualnoj eliti (da li samozvanoj) trebalo je “samo” nekoliko meseci da primete da Janković nije onaj intelektualni i političi kalibar, kako im se zbog njegovog mrgodnog lica i “mudrog” ćutanja to u početku pričinilo. Još manje je Janković inkarnacija cara Dušana, iako, mora se priznati, poprilično liči na njega.

Jedno vreme “Zaštitnik” je uspevao da balansira između različitih političkih i ideoloških opcija, pokušavajući da skrije svoju pravu “upotrebnu vrednost”.

Saša Janković je odavno aktivan na internet društvenim mestima (Tviteru, posebno), ali to, verovatno, onaj skup visokih srpskih intelektualaca nije znao, jer oni, uglavnom, od silnog intelektualiziranja, nisu imali vremena da se “promenadišu” po virtuelno-društvenim lavirintima.

A da su znali? Pa da su znali, verovatno da sada ne bi bili u situaciji da beže od slobodno-građanskog (po)kretanja. Sedeli bi lepo i dalje zaključani iza sedam brava i lagano grickali i pijuckali svoj visokohranljivi intelekt.

Ovako, nepotrebno su sebe eksponirali masama (ne)slobodnog puka, podgrejavši nadu toj neintelektualnoj g(r)omili da bi Srbija, koliko sutra, mogla biti lepše mesto za život.

Kad pomenusmo Tviter, hajdemo da vidimo šta je to tamo Zaštitnik građana najviše radio. Uglavnom je iznosio svoje samo(u)cenjeno mišljenje, smatrajući da je on nadmoćno najinteligentniji lik na celoj listi mudraca, to jeste, onih, koji umeju da se duboko iskažu sa onim oskudnim i ograničenim brojem “karaktera”. Ukoliko bi se našao nekakav “pametnjaković” iz tviteraške “rulje”, koji bi se usudio da mu nešto ospori, istog trena Janković bi mu “udario” blokadu.

Takvim čestim i stopostotno uspešnim blokadama fascinirao je čak i jednog Dudu Ivkovića, koji je tada pomislio: “Ovoga za vođu tima! Čovek je rođeni lider!”

Istina, Ivković se isterao iz “Slobodnog građanina” i pre nego što je ovaj ušao u završnu trku Lige unapređenih. Zaštitnik se veoma dobro štitio i blokirao i sebe i protivnike i saigrače, tako da ni sudija nije znao čija je koja strana.

I tako, priča se, sudija Zoran Ivošević se odjednom okrenuo i pobegao van stadiona, Tamo je, vele, vikao na sav glas: “Ako smo slobodno-pokretni igrači (i sudije), onda ne treba lupati rampe svima odreda, već samo onim vanrednima… Pardon – naprednima!”

Dušan Teodorović se sam nudio za pomoćnog trenera Dudi Ivkoviću, koji je pre toga napustio tim. Pokušao je Teodorović sve što je znao i umeo, ali ni on nije uspeo da odblokira zaštićeni “protektorat” na slobodnom stadionu, zvanom, “Jankovića kula”. Kada je video da će mu i pištaljka svisnuti… eh, ne – zviznuti sama od sebe i napenaliti sve u prošli milenijum, Teodorović je odlučio da se vrati tamo odakle se i slobodno pokre(t)nuo – sa (za)štitom ili na njemu/njoj.

Kojo(j) liniji ovaj pripada, odbrambenoj ili je u naprednoj?– upitao se i Kojo, pa i sam, onako zakulisno, iza zaštitne “firange”, napustio je “pokretnu građansku slobodu”, dok je na sceni još zadugo odzvanjao Dudin glas, koji je pitao prvog blokera: “Šefe, koji ti je vrag?”

D. Gosteljski

Koreni

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime