Čim je saznao da u Kompaniji Novosti postoji autentični Del Boj, koji trenutno rukovodi “Sportom”, premijer Vučić se odlučio za nastavak serijala Mućki u Novostima. Kako da propusti takvu priliku kad zna da je na čelo “Večernjih novosti” za glavnog urednika već postavio strica Alberta, a za njegovog zamenika Rodnija. Troteri su njegovo medijsko blago i zato ih još drži na okupu. I u ovakvoj, Vučićevoj Srbiji, zaista je teško pronaći i sakupiti takvu ekipu koja za kratko vreme može da uništi sve što je vredno.
Dok Del Boj već godinama uspešno prodaje maglu (u pauzama i “Sport”), stric Albert se, šta bi drugo, uživeo u svoje priče iz Drugog svetskog rata. Ustaše su opet u ofanzivi, mudžahedini nadiru sa svih strana, a neki takozvani drugosrbijanci stalno podmeću klipove i ne dozvoljavaju mu da priča bajke o sebi i hroničnom nedostatku patriotizma. Posebno ga nervira što su ga davno pročitali i shvatili da je zapravo njegov glavni strateški nacionalni interes – use, zase i podase!
Da bi se odbranio, umesto harpuna i Teslinog tajnog oružja, stric Albert poteže ćirilicu. Od ćirilice stvara sopstveni harp kojim želi da zauvek osvesti zabludeli srpski narod. Iako velike škole, ni na jednom poznatom pismu, nije bio u stanju da završi, to mu ne smeta da s punim pravom izigrava srpskog ćiriličnog prosvetitelja. Slika i prilika vaskolikog znanja i pismenosti. Srbija je, nažalost, uvek bila dovoljno velika da prihvati i ovakve, ali za njih je to premalo. Napuštanje svojih vekovnih ognjišta pojedinci su više puta naplatili, a tradicionalno boćanje pretvorili u prepoznatljiv recept za opstanak. Kako biti bliže loptici vlasti, pitanje je, na koje traže odgovor čim stignu.
Srbija je stalno kriva što su Srbi, što su im prava u drugim državama uskraćena. A kad se dosele u Srbiju, opet je kriva, jer im nije dala dovoljno stanova, kuća, visokih plata i položaja, različitih privilegija. Oni su svojom pohlepom status izbeglice pretvorili u nešto toliko unosno da su se ogadili svakom čestitom Srbinu, pa i stvarnim izbeglicama. Posebno većini koja sastavlja kraj sa krajem, i jasno vidi da Srbija neće još dugo moći da trpi toliku prevaru, vešto upakovanu u patriotizam. Ali, nema razloga za brigu. Čim budu osetili da će matica pokleknuti, oni već imaju za dom spremne rezervne pasoše, od Franje, Alije ili Mila! Svejedno je to njima. Ako ni to ne upali uskoro će i Tači moći da posluži.
Zato je neophodno da država Srbija što pre donese poseban zakon o zaštiti ćirilice i Srba, i to od onih koji ih na ovakav način brane. Drugog spasa nema. U suprotnom desiće se isto što i stricu Albertu kad su mu dozvolili da upravlja brodom.
Za razliku od strica Alberta, Rodni jako dobro zna da ga je Vučić postavio na mesto zamenika urednika Novosti i da nikada pre toga nije bio urednik, niti će to biti ikada posle njegovog silaska sa vlasti (valjda je i takvo svetogrđe moguće). Manjak znanja i iskustva nadoknađuje uživljavanjem u ulogu velikog i prekaljenog urednika. Otprilike ko Rodni kad je pobedio u vožnji skejbordom na takmičenju za decu uzrasta do 12 godina. Sa svojim vernim redakcijskim slugama Mikijem Pirsom, Trigerom i Bojsijem, udara neke nove temelje u srpskom novinarstvu, po sistemu što smo dosadniji i što nas ljudi manje kupuju, to su izgledi da i dalje rukovodimo veći.
Rodni je pre toga bio sitni, nevažni novinar, dostavljač informacija iz stranke koja ga je ceneći njegov angažman i lansirala na ovo mesto. Sad je, mimo novinarskog puta, izrastao u stranačkog egzekutora, slepog izvršioca zadatih tema. Ali, i pored svega, ostaće upamćen samo kao Rodni. I to Vučićev. Što bi njegovi plemenici rekli – duplo golo.
Stalnim ponavljanjem dogodine u ovo vreme bićemo SNS botovi, akteri Mućki kao da su dojadili i scenaristi Vučiću, brukajući ga svojim ponašanjem i postupcima gde god stignu. Zato nemojte biti iznenađeni ako ovaj serijal Mućki u Novostima bude naglo prekinut (jednoglasno odbijanje Skupštine akcionara da se proda “Sport” tek je početak). Scenarista se, izgleda, umorio od pisanja, gledanost je spala na najniže grane, a glumci su pogrešno pomislili da i bez napisanog teksta mogu da dočaraju šta je to pisac želeo da kaže.
Troteri su od Novosti već napravili Raginu glavu, valjda će Srbija biti bolje sreće.
Srđan Škoro
