Na kakav bućkuriš pomislite kada čujete reč papazjanija

0
77

Papazjanija je reč koja se u našem narodu koristi u kulinarstvu, ali i u prenesenom značenju. U žargonu označava zbrku ili metež, ali je u suštini u pitanju jelo od mesa i različitog povrća.

Nekada je bila izuzetno popularna kao veoma otmeno jelo u svim oblastima koje su bile pod turskom vlašću. Sadržala je meso pripremljeno na luku sa obiljem povrća. Danas, kod nas, uglavnom simbolizuje skromnije i jednostavnije jelo bez tačno utvrđenih sastojaka.

Kod srpskih domaćica, univerzalni recept za papazjaniju ne postoji. On je zbrka svega i svačega što se trenutno može pronaći u kuhinji. Rezultat je šareni bućkuriš za koji se kaže da “ni sama kuvarica ne zna od čega ga je napravila”. Jedno je sigurno: teško da bi umela da vam da tačan recept ili ponovo identično da ga skuva.

Kako god da je spremano, u ovom jelu jedan sastojak ne bi trebalo izostaviti: vinsko sirće, za blago kiselkast ukus. Mada ni tu nema strogih pravila. Što bi se reklo: “Sve vam je to jedna strašna papazjanija!”.

Evo jednog od bezbroj mogućih recepata za ovo starinsko jelo:

– 1kg goveđeg mesa
– veza zeleni
– glavica celera
– 5 do 6 čenova belog luka
– 250gr crnog luka
– 1/2kg krompira
– kašika vinskog sirćeta
– biber u zrnu
– kašičica brašna
– 1/4l vode
– so
– ulje

Meso iseckajte na kockice i kratko propržite na ulju. Zelen iseckajte na kolutove, usitnite peršun, celer i crni luk. Čenove belog luka očistite, ali ih ostavite cele. Očistite i iseckajte krompir, pa sve sastojke stavite u lonac. Pomešajte vodu sa sirćetom i u nju umešajte kašičicu brašna. Ovim zalijte sastojke. Začinite, a odozgo na lonac privežite debeo sloj belog papira da bude dobro zatvoreno. Nekada su korišćene i novine, a vi svakako možete upotrebiti i papir za pečenje. Krčkajte u rerni 3 sata na 180 stepeni. Jelo se poslužite u loncu u kome je spremano.

Naravno svi sastojci su zamenjljivi, pa šta god da vam zafali jednostavno recite da je to upravo vaša verzija ovog jela. A ko bi i primetio razliku?

Prijatno!

Izvor: opanak.net

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime