Na kraju puta

Sa izricanjem presude generalu Ratku Mladiću, okrivlјenom za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i za genocid, ako Kosovo i Metohija budu izuzeti a ne bi trebalo, stiglo se na kraj neravnog puta razbijanja Druge Jugoslavije. Presuda je pokušaj stavlјanja tačke na splet kontroverznih događaja. Oni su doveli do teško pojmlјivih oblika nasilјa, zločina, nebrojenih žrtava, promene demografskih karata i velikog materijalnog razaranja, u kojima su mnogi isprlјali ruke. Pravno čini se okončana, ova epizoda sa kraja dvadesetog veka, ostavila je iza sebe bogat materijal istoričarima, vojnoj industriji, trenerima specijalnih jedinica, umetnicima, a iznad svega bolno pamćenje stradalnom narodu. Svaki sukob završava pobedom jednih. Na kraju ostaju samo poraženi i pobednici. Jedni nose slavu a drugi plaćaju račune. I jedni i drugi svoje pravo mesto u istoriji pronalaze tek kad pravda bude zadovolјena. U ratovima su mnoge nepravde počinjene i duboke rane napravlјene. Kraj svakog sukoba novi je početak. To je Budućnost. Ona preuzima i dalјe nosi tragove prošlosti, sve ono što sukob nikad ne uspeva da ukloni. Zato nismo iznenađeni!

Za metod razbijanja Druge Jugoslavije, pored podsticanja krajnjeg nacionalizma, izabran je oružani sukob. Više nego očigledno bila je umešanost stranih faktora. Idući za svojim interesima, oni su od početka bili uz one domaće snage koje su išle na razbijanje zemlјe. Goli ekonomski interesi uvek stoje iza vojnih sukoba i probuđenih slobodarskih ideja. U Prvom svetskom ratu bila je reč o međusobnoj borbi imperijalističkih sila oko podele sveta. U Drugom o novom pokušaju podele sveta i potrebi Nemačke za revanšom. Teritorija Druge Jugoslavije, kao veliko tržište, moglo je da bude prisvojeno samo slamanjem njenog državnog jedinstva i celovitosti. Otuda su ideje čistih nacionalnih država, u početku dobile ekonomsku, političku i vojnu podršku Zapada. Još jedan momenat u ovom slučaju ima važnost. U političkoj kontroli Balkana Kapitalizam Zapada vidi i način obračina sa jedino zaostalim idejama Komunizma i Socijalizma u Evropi. U spletu istorijskih okolnosti, Srbija se pokazala kao njihov poslednji branitelј. Tako je od svih oblika ratnih dejstava, Jugoslaviju zahvatio najgori. Građanskom ratu pridružena je strana agresija. Građanki rat je takva vrsta oružanog sukoba u kojem se brojne frakcije bore za vlast. U njemu ne učestvuje samo regularna vojska već i plaćenici, najamnici i lјudi iz podzemlјa. Sredstva borbe se ne biraju. Važenje svih zakona prestaje. To je oblik sukoba koji nije moguće neposredno kontrolisati. Pozivanje na odbranu slobode i prava samoopredelјenja gubi ulogu. Međunarodna zajednica u prvim trenucima sukoba nije pokazala interes i dovolјnu snagu da bude uklјučena u rešavanje spora. Umesto toga pojedine njene članice odlučuju da čekaju rasplet, otvoreno pomažući, vojno i finansijski, samo određene snage u zemlјi, u borbi za ostvarivanje posebnih interesa. Ishodom nismo iznenađeni!

U uslovima nastale političke situacije u Drugoj Jugoslaviji, pod udar ratnih dejstava dolazi prvenstveno civilno stanovništvo. Duboko umešane u unutrašnja pitanja suverene zemlјe, Zapadne sile nastavlјaju politički da deluju. Dolazi do unilaterarnog priznavanja državnosti dotadašnjih republika, sa čime armija od branitelјa postaje agresor. Tako unutrašnji sukob postaje međudržavni rat. Nastavlјajući u tom pravcu, na inicijativu USA i Evropske Zajednice, a na prednog nemačkog ministra spolјnih poslova Klaus Kinkel, Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN br. 827 iz 1993 dolazi do obrazovanja Međunarodnog Suda za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji (ICTY), počinjene od 1991 bez zaklјučnog datuma. Kada sledećeg meseca sud odluči po žalbi na presudu Jadranku Prlić, on zvanično završava svoj rad. Od svih 161 osumlјičenih za zločine, niko nije ostao na slobodi. Nјih 83 su okrivlјeni, dok desetine i stotine su još na slobodi dok optužnice ne budu podignute. U gruboj proceni, vremenske kazne okrivlјenih Srba deset puta su duže od svih ostalih. Mnogi, na komandnim položajima u hrvatskoj vojsci i snagama Muslimana iz Bosne, u vreme sukoba a i danas, ili su oslobođeni optužbi, ili optužnice protiv njih nisu ni pokrenute. Posle svega teško je osloboditi se utiska da sud nije politički motivisan, što dovodi u pitanje njegovu nepristrasnost. Sa činjenicom od koga je osnovan, ko izdvaja sredstva za njegov rad i po ishodu održanih suđenja, epilozi ne iznenađuju!

Duet Vučić Brnabić otpevao je ovih dana pesmu, po želјama slušalaca, ”Nismo iznenađeni”. To je lagana pesma o svetloj budućnosti. Upravo onakva kakva je potrebna u sumornim danima svakodnevice i pamćenju tmurne prošlosti. Iskustvo pokazuje, da i pored svih nastojanja na zaboravlјanju prošlosti, njene nezacelјene rane upravo budućnost otvara, budeći aveti prošlosti. Pobednici u ratu pišu istoriju i kroje zakone. Oštećenim, ostaje traganje za pravdom i nada da će ona jednog dana neizostavno biti zadovolјena.

General Mladić, daleko pre izricanja presude, postao je žrtva političara i njihovih kombinacija, što ne iznenađuje. Časni vojnik, strateg, hrabar ratnik, koji je pravdu i slobodu voleo iznad svega, protiv svoje volјe bio je uvučen u prlјavi rat. Kao pojedinac, određen da plati cenu za sve, za žrtve bestijalnog rata na prostoru Balkana i ostale umešane u njega.

Aleksandar Dimitrijević