Na sportskoj utakmici navijaj za koga hoćeš, a na izborima za sebe!

0
515
Radovan Marjanović / Foto: printscreen (kolubarske.rs)

„Vremena se menjaju i mi sa njima“, jedna je od najpoznatijih „mudrih misli“. U nebitno izmenjenom obliku prisutna je svuda a ne samo u starom Rimu, kod nas i kao „Sve se menja, sem kamenja“. Nekad i i kao izricanje podrazumevanog ogrešenja o nju: „Pregazilo ga vreme!“.

Tako se menjaju i naizgled potpuno različiti, politika i sport. Naizgled, jer je politika u modernom i aktuelnom obliku višestranačke, svakako i svojevrsna utakmica. Tako je „od pamtiveka“, ili najpoznatijeg slučaja u Heladi, kada je Pelops u trci dvokolica, tada jako popularnom sportu, pobedio Enomaosa. I kao i danas, dobio veliku nagradu. Njegovu kraljevinu, i njegov život…

Obično se priča kako je pomenuto menjanje politike i sporta, „prodiranje“ politike u sport. Naravno da ga itekako ima, primeri su svuda oko nas. Zato je to i nešto na šta smo navikli, i čemu poklanjamo pažnju samo kad „dara prevrši meru“. Po posledicama značajnije (i najpopularniji sport, fudbal, ipak je samo „najvažnija sporedna stvar na svetu“), prodiranje sporta u politiku, nailazi na mnogo manje pažnje.

A politika je daleko od sporednog, ne zaboravimo na izjavu veoma poznatog Danca Kjerkegora: „U ovo vreme, sve je politika!“. Odnosno „Politika kao naša sudbina!“, našeg Esada Ćimića. (Njegova knjiga sa tim nazivom, dramatizovana je i igrana u pozorištu).

Politika i njeni „igrači“ ne prate uvek građane (zapravo one sa biračkim pravom), i njihove interese. Ali uvek prate ono od čega mogu imati koristi, ili samo svojom popularnošću može ugroziti njihovu. Manje-više, uvek na klimavim nogama… A sport je upravo takav, setimo se da na čuđenje ne nailazi kad neko predlaže istaknutog sportistu za najviše funkcije u državi! (Kada je Andrić dobio Nobelovu nagradu, bilo je mišljenja da je istu trebao dobiti fudbaler Šekularac).

Da Vas podsetimo:  PISMO PROFESORKE Veličanstveni izbori večitih pobednika u zemlji poraženih

Zato se, pored svega ostalog, stranke nastoje prikazati i kao svojevrsne sportske ekipe, a izbori kao svojevrsne utakmice. A birači, kao njihovi navijači! Otuda, baš kao na zidovima i stubovima uoči fudbalskih derbija, uz normalne jezičke razlike: „Svi na izbore!“, odnosno „Svi u bojkot!“, „Dođite (odnosno ne dođite) da pomognete naše!“. Neće pisati (reći), i da sa „našima“ podelite njihov eventualni neuspeh. Štaviše, osećate se isključivim krivcima, jer niste došli (odnosno jeste došli ili „izašli“).

Njihova stvar? I jeste, ukoliko oni dobijaju a birači ne gube. „Zdrav razum“, i razlikovanje ne samo sporta i politike nego i daljih „sitnica“ mnogo većih od „konjskog nokta!“. Za početak razlike između zadovoljstva birača zbog „uspeha naših“, i zadovoljstva naših koji su „izabrani“. Koje nije samo u glavi nego i u vlasti, masti, slasti i časti! Za sebe ali i deo „nas“ koji im je politički, rodbinski i ko zna kako bliži, za sve „nas“ nema dovoljno…

„Nerešenim rezultatom“ ovde obe strane mogu biti zadovoljne, napraviće „koalicionu“ vlast. Pravi se i bez takvog rezultata, i sa dotadašnjim „ljutim neprijateljem“ i bez obzira na obećavano. Mogu li njome biti zadovoljni i birači, kako da se odnose prema komšijama i sugrađanima za koje su im do izbora govorili „Oni tamo njihovi..“? Umesto daljeg nabrajanja, podsećanje na očigledno: šta ili ko je pandan „našoj reprezentaciji“ ili „našem Nolu“, u našem političkom životu?

Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime