Najekstremniji primeri izveštavanja o SNS su prilog od 33 minuta u Pinkovom dnevniku (21. april), specijalna emisija o životu premijera na TV Prva, kao i Pink intervju sa premijerom u kojem je voditeljka za dva sata izgovorila samo 14 rečenica.
SNS je bila najzastupljenija stranka na javnim servisima RTS i RTV, dok je na komercijalnim televizijama prisutnost Aleksandra Vučića i SNS bila još izraženija sa učešćem i do 60 odsto, pokazali su konačni rezultati monitoringa predizbornog programa koji su sprovele Novosadska novinarska škola u saradnji sa devet lokalnih organizacija.
Na RTS, SNS-u je pripalo 25 odsto svih pojavljivanja stranačkih subjekata, DS-u 7 odsto, SPS-u šest odsto, a svih ostalih 17 lista 61 odsto registrovanih pojavljivanja, naveli su 29. juna u Medija centru učesnici konferencije „Mediji u predizbornoj trci: od posmatrača do navijača“. Na RTV, SNS –u je pripalo 31 odsto pojavljivanja, DS-u 13 odsto, SPS-u šest odsto, a svim ostalim listama 50 odsto. Prema podacima koje je izneo Stefan Janjić iz Novosadske novinarske škole, na komercijalnim televizijama prosek SNS je 40 odsto, s tim da je na Kopernikusu dve trećine pojavljivanja pripalo SNS-u, a najmanje na B92 – 32 odsto.
Najmanju zastupljenost u predizbornom programu imao je pokret Dosta je bilo sa tri odsto, a malo bolji su DSS i Dveri sa prosečnih četiri odsto pojavljivanja. Demokrate su imale prosečnu zastupljenost od sedam odsto, najviše na N1 12 odsto, a najmanje na KCN dva odsto.
Kampanja je vođena u dosta lošem kontekstu kad je u pitanju regulacija, ocenila je profesorka Novosadske novinarske škole Dubravka Valić Nedejković. Ona je podsetila da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) zasedalo u nepotpunom sastavu budući da u Savet REM-a nisu izabrani predstavnici NVO i Vojvodine. Elektronski mediji su sledili upustva REM- a o emitovanju tokom kampanje koja su, prema ocenama učesnika konferencije, bila toliko široka da i očita kršenja nisu mogla biti predmet prigovora. Novosadska škola je ipak REM-u podnela dva prigovora na ponašanje emitera o kojima se ova institucija nije izjašnjavala tokom kampanje, a odgovor se očekuje tokom leta kada to, u stvari, nema puno smisla. Tu se ne završavaju izazovi sa REM-om na koje je Istinomer više puta ukazivao, s obzirom da je takav “okrnjeni” REM birao upravne odbore javnih servisa, a čitav proces je bio krajnje kontroverzan, ocenila je Valić Nedeljković navodeći kao najsvežiji primer smene urednika preko noći i promenu uredjivačke koncepcije na pokrajinskom servisu RTV.
Ništa o programu stranaka
Stefan Janjić je istakao da su na RTS I RTV najzastupljenije teme u kampanji bile iz oblasti ekonomije, dok su se komercijalne televizije bavile političkim protivnicima. Najviše priloga, gotovo polovina, dolazila je iz Beograda, 27 odsto iz centralne Srbije, a 21 iz Vojvodine.
Analiza nacionalne dnevne štampe pokazala je da su se domaći listovi najviše bavili političkim protivnicima i proceduralnim pitanjima u vezi sa izborima, a ne programima stranaka. Nedeljnicima su takođe bili interesantni politički protivnici, ekonomija i izborne procedure, što znači da se nisu suštinski bavili istorijom stavova kandidata, programa političkih aktera i promenom njihovog političkog identiteta. Potpuno je izostala informacija da se model izbora u Vojvodini promenio. Nije bilo ni marginalizovanih grupa, prave interakcije između kandidata i birača, niti novih analitičkih žanrova.
“Kampanje su postale izrazito dosadne. Godine 1996.mogli ste da dobijete štampane programe stranaka, a unazad nekoliko ciklusa ne. Nije bilo kreativnosti, tolerancije i mere”, ocenila je Valić ističući da premijer još nije obelodanio ekspoze koji je zapravo trebalo da bude prezentovan javnosti u kampanji.
U štampanijm medijima bio je primetan nejednak tretman stranaka, a Aleksandar Vučić je drastično prisutniji od svih ostalih, istaknuto je prilikom predstavljanja rezultata monitoring.
Stanje na lokalu
Marija Srdić iz organizacije Centar za podršku ženama govorila je o izveštavanju medija u Kikindi. Analiza nedeljnika Kikindske, Nove kikindske novine, televizije Rubin i VK TV pokazala je da su pseudo događaji bili glavni povod za izveštavanje, s tim da je VK TV označavala te događaje kao predizborni program, a najuravnoteženiji pristup imale su Kikindske. Po učestalosti pojavljivanja i dužini tonskih inserta, dominirao je gradonačelnik Pavle Markov: samo u četiri izdanja Novih kikindskih 24 teksta su bila o njemu, a slično je bilo i na TV Rubin. U Novim kikindskim stvarnost je bila ružičasta, a SNS nesrazmerno zastupljena, ocenila je Srdićeva.
I u Nišu su televizije u vlasništu porodica Radomirović i Gašić (Bratislav Gašić, visoki funkcioner SNS prim.aut) favorizovale vladajuću SNS, najviše kroz prikrivenu funkcionersku kampanju i direktne prenose mitinga SNS iz drugih gradova Srbije, kazao je Dušan Raković iz niškog Centra za humanističke studije. Sa druge strane, portal Južne vesti je ravnomernije predstavio partije. Od 1174 subjekta uočena tokom kampanje u posmatranim medijima Belle Amie, Niška TV, Zona Plus, Južne vesti i Narodne novine, njih 749 su stranački, a od toga 519 funkcioneri SNS, rekao je Raković.
“Južne imaju značajno manje predstavnika SNS-a, dok je na Zona plus 86 odsto svih subjekata bilo iz redova naprednjaka, kazao je on dodajući da se DJB pojavio samo jednom u novinama, a u Južnim vestima sa pet članaka.
Monitoring 107 medija radilo je devet organizacija iz cele Srbije.
Ivana Pavlović
Istinomer
