Na Vidovdan SAD daje znak za operaciju „Igl” protiv Srbije?

Lider radikala Vojislav Šešelj ponovo – kao i u „stara dobra vremena” – četvrtkom drži konferencije za medije.

Današnja je bila „esklozivna” kao u najbolja „stara dobra vremena”.

Šešelj: Verovatno se sećate vremena kada sam bio jedan od najobaveštenijih ljudi u Srbiji. Bio sam uspešan u formiranju službi za informisanje, koje su me redovno snabdevale egzaktnim podacima, od vitalnog značaja za ukupni politički život u Srbiji i šire.

Za ovih šest meseci trudio sam se da obnovim taj informativno-politički servis, okupljajući ljude sa kojima sam ranije sarađivao, ali i nove ljude, koje sam tek upoznao. Taj servis uključuje i stručnjake bezbednosne struke, obaveštajce, profesionalce, aktivne i penzionisane i oni će mi sada redovno dostavljati svoja saznanja o pitanjima koja su od egzistencijalnog značaja za narod i državu.

Pre nekoliko dana dobio sam najsvežije informacije o operaciji „Igl” ili „Orao”, koju pripremaju Amerikanci i izrazito je antisrpskog karaktera.

U izveštaju povodom te operacije kaže se da Balkan – od početka ukrajinske krize i vraćanja Krima pod suverenitet Rusije, kao i eskalacije ratnog sukoba na istoku Ukrajine – postaje ponovo čvorište geostrateških interesa na globalnom planu. Posebno na važnosti dobija u trenutku ruske odlučnosti da istraje u odbrani svojih interesa i da se svoji interesi brani van granica Rusije.

Zapadu, a posebno Amerikancima, alarm se upalio u trenutku kada su pomislili da su zaustavili Južni tok i da su Rusiju onemogućili da preko energetike proširi svoj uticaj na Balkan, a Rusija na to odgovorila mimo svih geostrateških procena, sporazumom sa Turskom, što otvara put i mogućnost balkanskim državama da se na isti konektuju.

Znači, Amerika je više izgubila nego što je dobila blokadom Južnog toka, jer Južni tok je potpuno ostavljao Tursku, kao regionalnu vojnu i ekonomsku silu, van tokova.

Turski tok ponovo Balkan stavlja pred dilemu – iskoristiti ili ne ekonomske pogodnosti tog turskog toka.

Trusna je situacija u Grčkoj, loša ekonomska situacija i u Bugarskoj i u Rumuniji, nedefinisana politička orijentacija u Srbiji, nedovoljno je brzo sprovođenje Briselskog sporazuma od strane Vlade Srbije i višedecenijski interes Vatikana i katolicizma za slabljenje i neutralisanje Slovena i pravoslavlja na Balkanu.

Američka obaveštajna agencija, zajedno sa MOSAD-om pravi plan „Igl” ili „Orao” i taj plan implementira preko Tirane.

Plan se sastoji u tome da se Albanija, kao vekovni neprijatelj pravoslavlja na Balkanu, iskoristi za izazivanje napetosti u prvoj fazi, a to je faza koja je već počela u drugoj polovini 2014. godine, a podrazumeva zapaljive političke poruke iz Tirane u odnosu na Kosovo, posebno prema Srbiji.

Crna Gora je pošteđena, jer je već na pragu NATO pakta i mafijaški izdajnički režim Đukanovića odrađuje sve što je potrebno za privatne transakcije novca i dragocenosti pojedincima iz vladajućih političkih struktura sa Zapada, kao i multinacionalnih kompanija.

Za glavnu metu određena je Srbija, kao centralna zemlja Balkana i potencijalna teritorija gde bi Rusija mogla da se strateški pozicionira u odnosu na Evropu.

Makedonija ostaje kao druga destinacija za destabilizaciju, ali se plan menja zato što vlada u Beogradu sa zadrškom, ali ipak sprovodi predaju Kosova, prihvata izmenu Ustava sa namerom da se Kosovo definitivno izuzme iz ustavne i teritorijalne celine Srbije.

Institucije državnosti je već gotovo u celosti prepustila režimu u Prištini i ostala je još samo promena Ustava, a članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama ostaje posle samo kao formalnost.

Makedonija sada služi kao primer i upozorenje Beogradu šta ga čeka ukoliko ne bude kooperativan.

U međuvremenu se Kosovo uvlači u međunarodne sportske saveze, a režim u Beogradu to nemo posmatra, ponekad sa nekim nesuvislim saopštenjem minornih sportskih funkcionera ili drugorazrednih političkih ličnosti.

Zato se u Makedoniji otvara politička, a potom i sveopšta kriza, koju režim u Skoplju teško može da kontroliše i pitanje je vremena kada će aktuelna vlada u Skoplju morati da se povuče.

I u oktobru, novembru i decembru prošle godine i delom u januaru ove godine, u Beograd dolaze dva vrhunska agenta. Jedan je iz Tel Aviva, dvostruki agent (i MOSAD-ov i Cijin) pod imenom Majkl Braun. Ne zna srpski jezik i zato mu je kao podrška dodeljen Naser Pacoli, rođak Bedžeta Pacolija, najbogatijeg Albanca, koji živi u Luganu, u Švajcarskoj, obrazovan je, govori odlično engleski i srpski, a naravno, i albanski kao maternji.

Ovo je veoma bitno radi pripreme operacije „Orao”, a to podrazumeva odabir ciljeva za terorističke akcije na teritoriji Srbije, dovođenje i davanje instrukcija pojedincima i grupama, koje su ubačene u sve regionalne centre Srbije: Niš, Čačak, Kragujevac i glavna meta je Beograd.

Obojica borave ovde kao biznismeni i imaju logistiku američke ambasade. Koriste šifrovane satelitske telefone za vezu sa centralom u Vašingtonu i Tel Avivu. Kao biznismeni se predstavljaju onako kako u datom momentu procene sagovornika, odnosno potencijalnog partnera u poslu. Kod nekog su zastupnici „Filipa Morisa”, kod nekog su trgovci vojnom opremom i naoružanjem, kod nekog su hotelijeri i traže lokacije za zidanje ekskluzivnog hotela u Beogradu.

Naser Pacoli koristi naš telefon 065/440-82-60. Majkl Braun daje američke brojeve 001372864698 i 0013472864698 i predstavlja se kao suvlasnik američke firme „Fenix energy USA LLC”. Čak ostavlja i imejl fenixenergyusa@gmail.com. Vizit karte ne ostavljaju nikome i nigde. Naravno, ako i tada neko možda posumnja u ozbiljnost nastupa, isti je u sistemu navedene firme i sve potvrđuje da se radi o biznismenu.

Bili su na preko 50 adresa u Beogradu, sretali se i sa zvaničnicima u ministarstvima, funkcionerima grada, „Jugoimporta”, Ministarstva odbrane, biznismena gotovo svih branši – od trgovine hrane, cigareta, kafe, do nekretnina, hotelijerstva, izgradnje infrastrukture.

Sve vreme im se šalju obučeni albanski pojedinci i grupe iz Nemačke, Švajcarske, sa Kosova, sa lažnim dokumentima. Daju im se adrese jataka, gde i kada mogu na određeni znak da dođu, da budu smešteni, preuzmu sredstva i tehniku za izvršenje terorističkih napada.

Čitavih pet meseci su, sa manjim prekidima, boravili ovde i nesmetano i neopaženo obavili zadatak, vratili se nazad, naravno, bez ijednog obavljenog posla što se tiče biznisa.

Naše službe su bile potpuno nesposobne da bilo šta prepoznaju, a još manje da otkriju.

Bili su smešteni, uglavnom, u hotelu „Toplice”, u ulici Kralja Petra Prvog. U jednom od hotela kod pijace „Đeram”, grupe i pojedinci su dobili zadatke i čekaju znak za akciju. U regionalnim centrima je nekoliko grupa i par pojedinaca od po 20 do 30 ljudi. U Beogradu ih je oko 150 do 170. Plan je da se izvrši disperzija terorističkog udara kako bi se snage bezbednosti razvukle i njima se otežalo delovanje i izazvao haos. Planiran je udar na visokofrekventnim lokacijama sa što više civilnih žrtava.

Tvorci ove operacije unazad mesec dana dozirano pritiskaju režim u Beogradu da se ubrza implementacija Briselskog sporazuma i isto tako napravi otklon od Rusije i uskladi spoljna politika sa politikom Brisela.

Ministru spoljnih poslova i premijeru se šalju „dobronamerne” sugestije da istrajavaju na evropskom putu i, naravno, preti se eskalacijom problema. Da li institucije razumeju, prepoznaju i shvataju te poruke na pravi način, teško je reći. Ali, teški dani su pred Srbijom.

Predstojećom posetom Vašingtonu premijeru Vučiću će biti nametnuto sve ono što treba da uradi. Isto tako, biće mu stavljeno do znanja da neodlučnost, laviranje i sa Briselom i sa Moskvom mora da prestane i da se uvedu sankcije Rusiji.

Imaće vrlo kratak rok, a 28. juni je određen kao datum do kada bi se morale desiti tražene odluke, u protivnom akcija „Orao” se sprovodi na Vidovdan, otvara se potom odmah problem u Preševskoj dolini, Sandžaku i kosovske policijske i bezbednosne snage ulaze na sever, do administrativne linije, sa obrazloženjem da sprečavaju prelivanje nereda i haosa na teritoriju Kosova.

Ono što je posebno zabrinjavajuće je to da je režim u Beogradu ucenjen, korumpiran, instalisan od stranog faktora i da čak i zna da nema snage da se suprotstavi. Ćutaće i čekati i sa zakašnjenjem reagovati, a pitanje je kako.

Poseta premijera Vučića Tirani je isto tako planirana ne u Beogradu, već u Briselu, gde će mu biti saopšteno da Tirana ne može da obeća i da garantuje da može kontrolisati nezadovoljstvo Albanaca na prostoru Balkana, a posebno Kosova, da ne mogu da se nesmetano kreću, razvijaju ekonomiju i idu nesmetano ka članstvu u Evropskoj uniji i Ujedinjenim nacijama.

Mi smo razmišljali svega nekoliko minuta da li ovo treba odmah izneti u javnost ili sačekati i prevagnulo je mišljenje da je najbolje odmah alarmirati javnost i naterati državne organe da bar delimično reaguju, ako nisu u stanju da se efikasno suprotstave svemu onome što nam planiraju zapadne sile.

Mi želimo da se učini sve što je u našoj moći da se preventivnim delovanjem preduzme sve što je potrebno da se spreči veliki haos i da se spreče brojne žrtve, ako dođe do tih terorističkih napada, kada krenu sa realizacijom operacije „Orao”.

Fakti