Nacionalne televizije ne ispunjavaju programske obaveze za koje su dobile dozvole

0
350

Televizije Pink, Hepi, 02 i Prva ne obaziru se na ono što su same obećale da će emitovati i za šta su dobile nacionalnu frekvenciju. Dečjeg programa gotovo da i nema, umetnosti i kulturi u poslednje četiri godine nije posvećena ni sekunda, dok se rijaliti programi i hajke na kritičare vlasti uspešno razvijaju. REM, poslovično, ne reaguje

Poslednji izveštaj Evropske komisije četvrti je po redu koji krivi Regulatorno telo za elektronske medije (REM) za neuspešno nadziranje i kažnjavanje medija koji ne ispunjavaju svoje programske obaveze. Problem nisu samo rijaliti programi, niti sadržaji kojih ima, već i oni kojih hronično nema na ovim televizijama.

Čak i bez zadiranja u kvalitet programa televizija sa nacionalnom frekvencijom, one ni formalno ne zadovoljavaju pravila, pa pojedinih vrsta programa nema ni na nivou statističke greške.

Iako je reč o komercijalnim emiterima u privatnom vlasništvu, četiri televizije koje trenutno imaju dozvolu za emitovanje programa sa nacionalnom frekvencijom – PinkO2Hepi Prva– obavezne su da program usklađuju sa programskim elaboratima na osnovu kojih su dozvole dobile još 2006, ali i da, budući da su sva četiri emitera dozvole dobila kao pružaoci opštih medijskih usluga, imaju raznovrstan program.

Minimalno je prisustvo barem pet žanrova – informativnog, dečjeg, naučno-obrazovnog, dokumentarnog i kulturno-umetničkog.

Služba za nadzor i analizu programa emitera kao telo REM-a svake godine objavljuje izveštaje o monitoringu programskih sadržaja u prethodnoj godini. Svake godine zaključci su slični: pojedini emiteri imaju veliku neusklađenost programa i njihovih elaborata, a nekih vrsta programa – nema.

Da li će televizije promeniti svoje programske šeme? Sudeći po dosadašnjim navikama – neće.

Medijske navike: Vesti i igara

Kada bi PinkHepiO2 Prva bile jedan kanal, taj kanal bi skoro 90 odsto vremena prikazivao rijaliti i zabavne sadržaje, filmski i serijski program, reklamne i promotivne poruke i informativni program. Od svih tih kategorija, jedino je informativni program obavezan.

Štaviše, Televizija O2, u čijem je programskom elaboratu najavljeno „više istraživačkih emisija informativnog karaktera“ i „programski sadržaji uglavnom namenjeni podizanju opšteg kulturnog i saznajnog nivoa građana, prvenstveno kroz programe vesti i druge sadržaje informativne redakcije“, tokom 2018. imala je ubedljivo najmanje informativnog programa (svega 3,89%), dok je, primera radi, bivša TV B92, čiji je elaborat i dozvolu nasledila, takvog programa imala više od 40 odsto.

Na ostalim televizijama, međutim, situacija je potpuno obrnuta i informativni sadržaji po udelu u programu doživljavaju procvat.

Da Vas podsetimo:  Jedanaesti medij u rukama Radoice Milosavljevića

Gordana Suša, novinarka i bivša članica Saveta REM-a, kaže da to nije iznenađenje.

„Preko informativnog programa se vrši najveći uticaj, preko njega se farba javnost i svi su se opredelili za to, čak i oni koji ga nisu ni imali. Sad svi imaju i vesti i kratke vesti, a da li su te vesti kako zakon nalaže – izbalansirane, jednako dostupne za sve i pluralističke ili su samo vesti koje idu u prilog vladajućoj partiji, to je sad druga tema“, kaže Suša i predviđa da će u budućnosti i televizija O2 imati više informativnog sadržaja.

„O2 je počeo da uvodi nove emisije. Uveli su kratke vesti Presek i emisiju Fokus koja je debatna emisija, ali je na mejnstrim liniji. Novi vlasnici nisu mogli sve odjednom da menjaju, oni su i dobili nalog da prva tri–četiri meseca ništa ne diraju, pa vidite polako kako se gomila stvari menja. B92 je bio informativni kanal, pa su hteli da ga pretvore u zabavno–sportski, a sad će opet biti politički“, zaključuje Suša.


VELJKOVIĆ: NAJDRASTIČNIJE ODSTUPANJE NA TELEVIZIJI O2

Iako REM ima pravo da privremeno obustavi emitovanje programskog sadržaja ili da trajno oduzme dozvolu emiteru, do toga do sada nije dolazilo zbog povreda programskih obaveza.

Prema rečima Slobodana Veljkovića, bivšeg člana Saveta REM-a, od 2011. do 2017. godine i za vreme njegovog mandata takođe su samo obavljani razgovori sa predstavnicima emitera, a do kažnjavanja nije dolazilo. On glavni problem vidi u nepostojanju novčane kazne kao vida kažnjavanja emitera.

„Novčana kazna bi bila najefikasnija, tu meru jedino razumeju emiteri. Kad bi se napravila uporedna analiza kako je u Evropi, to je jedina efikasna stvar. Mi smo to predlagali u postupku donošenja novog zakona, ali to nije prihvaćeno. Na primer, regulatorno telo Mađarske je zbog govora mržnje ili nasilja izreklo novčane kazne. Kod nas svaki dan može da se izrekne poneka kazna, i to je najbolji način da se disciplinuju, jer jedino to razumeju.“

Veljković napominje i da je za razliku od sadašnjeg Saveta REM-a, ranije dolazilo do reakcija koje danas potpuno izostaju.

„Reagovali smo mi, doduše – mogli smo i oštrije da reagujemo, ali je bilo reakcija. Na primer, Pink je kažnjen u više navrata zbog govora mržnje, kad je bila hajka protiv Đilasa i protiv Blica. Hepi je kažnjen zabranom emitovanja rijaliti programa 24 sata. Ja sada mislim da taj Savet REM-a ni elementarne funkcije nema, pasivizirao se ili je u funkciji izvršne vlasti“, kaže Veljković.

Da Vas podsetimo:  Vreme kada se političari nisu krili iza živog zida portparola

On dodaje i da je najdrastičnije odstupanje u pogledu programskih šema bilo upravo na Televiziji O2. To se tolerisalo još za vreme njegovog mandata, još dok je O2 bio u vlasništvu Grka Teodorosa Kirijakua i, kako kaže, „to može da se kaže i da je na našu dušu“.


Lakše je bez kulture

O stanju programskih sadržaja možda najbolje govori podatak da u prethodne četiri godine (201520162017, 2018) na ove četiri televizije nije emitovana ni sekunda kulturno-umetničkog programa.

Televizija Pink od pet obaveznih vrsta sadržaja prošle godine nije emitovala tri – osim kulturnog programa, potpuno je izostao i dečji i naučno-obrazovni program. Dokumentarni program su formalno imali, jer su emitovanjem 55 minuta dokumentarnog filma „Na današnji dan” uspeli da „nabace” 0,01% od ukupnog emisionog vremena tokom cele prošle godine.

Isto je i na Televiziji Hepi, koja je dozvolu, a sa njom i elaborat, nasledila od nekadašnje TV Košave, s tim što su dokumentarnog programa emitovali nešto više – 0,31%.

Potpuno odsustvo dečjeg programa sa ove televizije možda ne bi bilo toliko čudno da 2006, kada su dodeljivane frekvencije, TV Košava i tadašnja TV Hepi, kao specijalizovana dečja televizija, nisu delile frekvenciju i da je polovina programa svakog dana bila mahom namenjena deci. Drugim rečima, ono što su ranije bili Medvedići dobrog srca i niskobudžetne serije, sada su postali red rijalitija Parovi, pa red vesti.

Gde su i šta rade programski elaborati?

Programski elaborati na osnovu kojih su televizije dobile frekvencije trebalo bi da su deo dobijenih dozvola i, kao takvi, javni. REM, međutim, nije odgovorio na naš zahtev da nam te elaborate dostavi.

Zapisnik sa redovne sednice REM-a održane 13. marta ove godine ukazuje na to da se o izveštajima REM-a na ovoj sednici raspravljalo. Sa predstavnicima svakog od ovih medija obavljen je razgovor o usklađenosti elaborata i programskih šema i doneta jednoglasna „odluka“ koja glasi:

„Konstatuje se da je obavljen razgovor sa predstavnicima PMU.“

Uprkos uveravanjima da ćemo dobiti odgovore na pitanja o čemu se tačno na ovoj sednici raspravljalo i zašto programski elaborati nisu javni, odgovore nismo dobili ni od Olivere Zekić, članice Saveta REM-a.

O njihovom sadržaju možemo se informisati samo posredno, preko izveštaja službe REM-a za nadzor i analizu programa emitera, u kojima se delovi elaborata citiraju.

Da Vas podsetimo:  Savet za štampu: Palež nastavlja sa kršenjem Kodeksa novinara

Tako, između ostalog, saznajemo da je Televizija Pink u svom elaboratu najavila „obrazovne serije, specijalizovane emisije obrazovnog i edukativnog profila“, kao i emitovanje „određenih oblika kulturnih sadržaja u užem smislu (učešće u kulturnim manifestacijama i prenos takvih manifestacija)“.

Međutim, otkad REM objavljuje izveštaje, Pink ili nije ni sekundu godišnje emitovao naučno-obrazovne i kulturno-umetničke programe ili ih je imao na nivou statističke greške.

Televizija Hepi elaboratom je garantovala „veće učešće kvalitetnog filmskog, serijskog i dokumentarnog programa, direktne prenose važnih događaja, veći broj rijaliti emisija i kvizova, kao i veći udeo zabavnog i kulturnog programa“.

Najavljeno je i „emitovanje direktnih prenosa sa velikih manifestacija kao što su razne sportske utakmice“. Ispoštovan je samo veći broj rijaliti emisija i zabave, dok kulturnog programa poslednjih osam godina nije bilo ni u tragovima, a sportskog programa poslednje tri godine.

Elaborat TV Foks, koji je nasledila TV Prva, najavio je „obiman obrazovni program koji bi obrađivao teme vezane za informatiku, odnosno razvoj kompjuterske tehnologije… i emisije o životinjama, ekologiji, istoriji, zdravlju, domaćinstvu“. Ovakav „obiman“ program rezultirao je emisijom „Na prvom mestu“, koja je posvećena zdravlju, ali je udeo ovakvih sadržaja i dalje ostao skoro neprimetan (0,4%).

Mirković: Sve veća kršenja pravila

Da ima velikih odstupanja između trenutnih programskih šema i elaborata koje su ove televizije prijavile konstatuje i Saša Mirković, bivši državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja. On, međutim, navodi i da to nije problem od juče i da je tako od kada su televizije dobile nacionalne frekvencije – punih 13 godina.

„Nažalost, to je samo kontinuitet onoga što je postojalo i ranije, a to je da se naprosto preko toga što programske šeme u najvećoj meri nisu u skladu sa onim na osnovu čega su dozvole dobili, prelazi kao preko najnormalnije stvari. U međuvremenu su neke dozvole zagubljene, odnosno većina njih od onih medija koji su u etru. Uz to, imamo i proces digitalizacije i trenutno je mnogo veća ponuda nego što je ranije postojala i da, samim tim, postoje i veća kršenja tih pravila“, kaže Mirković.

Ni četiri izveštaja Evropske komisije ni barem duplo toliko izveštaja internih službi REM-a nisu značajnije uticali na povećanje kvaliteta programa, niti na povećanje žanrovske raznovrsnosti. Ovo pitanje ostaje da lebdi između proklamovane nezavisnosti REM-a i dugogodišnjeg nedostatka „političke volje“ da se ono reši.

* Tekst je nastao kao deo programa Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije

Danka Mihajlović
Izvor: cenzolovka.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime