Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći nas diskriminiše

0
182

Više od 12 godina građani čekaju da se donese Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći koji treba da omogući svima jednak pristup pravdi, ali u Komitetu pravnika za ljudska prava upozoravaju da Nacrt novog zakona direktno diskriminiše pravnike i advokate iz udruženja građana, među kojima su i ona na jugu Srbije, a koja to rade poslednjih 20 godina. Zbog toga bi mogli da budu oštećeni i građani.

Foto: Flickr-Pexels

Komitet pravnika za ljudska prava YUCOM, kao i odbori u Bujanovcu, Nišu, Vranju, Leskovcu i brojne organizacije civilnog društva širom Srbije koje poslednjih godina pružaju građanima besplatnu pravnu pomoć zabrinuti su zbog rešenja koja se nalaze u Nacrtu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Kažu da predložena rešenja mogu direktno da utiču na pravo na delotvoran i jednak pristup pravdi svim građanima kojima je takva vrsta pomoći potrebna.

Rešenja iz aktuelnog Nacrta značajno odstupaju od rešenja koja su, shodno svom dugogodišnjem iskustvu, predložili dosadašnji pružaoci besplatne pravne pomoći. Ovo se pre svega odnosi na ograničene mogućnosti pružanja pravne pomoći od strane pravnika i advokata angažovanih u udruženjima građana koja su ovu delatnost obavljala u nedostatku adekvatnog zakona poslednjih 20 godina – ističu

Kažu i da je Ministarstvo pravde prilikom poslednjeg objavljivanja Nacrta objavilo da su urađene korekcije teksta, u skladu sa primedbama koje su iznele ove organizacije, ali da one ipak nisu uvažene.

Tako aktuelni dokument budućeg zakona direktno diskriminiše pravnike, tvrde u saopštenju, u odnosu na mesto na kome su zaposleni ili angažovani.

Nejasno je zbog čega je pravniku, zaposlenom u jedinici lokalne samouprave dozvoljeno ne samo da pruža besplatnu pravnu pomoć, već i da donosi Rešenje kojim odobrava nekom licu pravo na besplatnu pravnu pomoć, a to isto nije dozvoljeno pravniku zaposlenom u Centru za socijalni rad, sudu, tužilaštvu ili u udruženju građana? – upitali su pravnici.

Time su prvenstveno oštećeni građani kojima je neophodna pravna pomoć, dodaju, jer Nacrt izuzetno usko postavlja imovinski cenzus sa ostvarivanje prava na besplatnu pravnu pomoć, izjednačavajući ga sa cenzusom za socijalnu pomoć i pravo na dečiji dodatak. Svi oni koji ne spadaju u tu ili neku drugu posebnu kategoriju, dodaju, biće uskraćeni za ovu vrstu pomoći.

Nedopustivo je da jedan zakon čija je svrha da omogući delotvoran i jednak pristup pravdi najugroženijim grupama građana, poput Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, umesto da garantuje prava građanima, ova prava ograničava derogirajući postojeća zakonska rešenja i priznajući pravo na besplatnu pravnu pomoć vrlo ograničenom krugu lica, a pritom uskraćuje mogućnost da ovu pomoć pružaju pravnici u svim organizacijama civilnog društva koji to rade već dugi niz godina – navode u saopštenju.

Kažu i da ovakav Zakon neće biti ekonomski održiv ako bude usvojen, jer je potrebno da država podeli odgovornost za pružanje besplatne pravne pomoći na sve zainteresovane, kako bi se međusobno pomagali u najboljem interesu za građane. Time ne traže da se besplatna pravna pomoć finansira iz budžeta, dodaju, već da se omogući svim organizacijama civilnog društva da nastave pružanje besplatne pravne pomoći širokom krugu građana kojima je ovaj vid pomoći neophodan.

J. A.
Južne vesti

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime