Najbolji nastavnici u Srbiji

0
645

skolaStručnjaci tvrde da se svačiji rad da izmeriti, da je radni učinak merljiva kategorija, da je moguće utvrditi mehanizme kojima se mere ostvareni rezultati. Istina, stručnjaci tvrde i da je normalno motivisati najbolje radnike da bi bili još bolji i da bi postali uzor svojim kolegama, kao i da treba demotivisati neradnike. Što bi rekao naš čovek – odvojiti žito od kukolja. To je u redu. To je pravedno. To zaista doprinosi boljem radnom učinku, uspešnijem obavljanju posla, napretku zajednice u kojoj pojedinac radi i stvara. Ako je sistem onoliko slab koliko je slaba najslabija karika u njemu, jasno je da treba unapređivati čitavu radnu sredinu i ambijent.

Zašto bi se prosveta razlikovala od ostatka radnog sveta? Zaista, ne postoji nijedan dobar razlog. I u prosveti treba prepoznati najbolje, nagraditi ih, motivisati. Dobro, to kod nas podrazumeva jednokratnu nagradu, često simboličnu, i uručivanje neke plakete koju pojedinac može o svom trošku da urami, a onda da je okači o rep onom istom mačku o čiji smo rep diplomu već okačili.

Kako je naše društvo formiralo mehanizme za nagrađivanje najboljih, a kako za demotivaciju najlošijih, ili nedovoljno dobrih? Nikako. Tačnije, navrat-nanos, kao i sve ostalo. Još tačnije, najveći neradnici i najlošiji radnici primaju istu platu kao i oni koji „ostavljaju srce na terenu“, koji izgaraju na poslu, nesebično se daju, svoj posao obavljaju izvrsno. Bilo je neke priče o tome da će se takvo stanje promeniti, ali videli smo mi i maketu Beograda na vodi, pa ipak nismo ludi da poverujemo baš u sve što se priča. Dok ne bude, ne verujem.

S druge strane, veći je trud uložen u prepoznavanje i jednokratno nagrađivanje najboljih nastavnika. Dve su nagrade najprestižnije – Svetosavska nagrada i nagrada za najboljeg edukatora „Živojin Mišić“. Jeste, edukatora. Znam, bezveze je, ali šta da se radi.

Na osnovu kojih kriterijuma se ove dve nagrade dodeljuju?

Na sajtu Ministarstva stoji da su uslovi za dobijanje Svetosavske nagrade, kada je reč o nastavnicima, sledeći:

  1. Izuzetno zalaganje i značajna postignuća u radu sa decom, učenicima, odnosno studentima
  2. Učestvovanje u razvijanju i javnom predstavljanju primera dobre prakse
  3. Uspešna primena savremenih dostignuća, metoda i tehnologija u obrazovno-vaspitnom, odnosno obrazovno-naučnom radu
  4. Doprinos unapređivanju kvaliteta rada ustanove u nastavi i vannastavnim aktivnostima, odnosno propisanim oblastima standarda kvaliteta
  5. Razvijanje pozitivne atmosfere u ustanovi i doprinos njenom ugledu u domaćim i međunarodnim okvirima
  6. Broj i kvalitet stručnih i naučnih radova objavljenih u časopisima

Prilično suvoparno, uopšteno, neprecizno, zar ne? Ostavlja mogućnost da se tumači po potrebi i za jednokratnu upotrebu.

Da ne analiziram tačku po tačku – znamo da se sve najčešće svodi na lične kontakte. Najčešće od toga zavisi koja će škola dobiti projekte, inovativne programe, koji će nastavnici biti pozivani na javne i stručne skupove da prezentuju ono što rade (naravno da je obavezno da to što rade bude uz primenu IKT). Ukratko – seminari i IKT u nastavi.

Ono razvijanje pozitivne atmosfere u ustanovi mi je naročito simpatično. Pretpostavljam da Ministarstvo ima merni instrument i za pozitivnu atmosferu. U suprotnom bi kriterijum bio potpuno besmislen.

Na sajtu udruženja „Živojin Mišić“ ima malo kreativnijeg pristupa. Šta su njima kriterijumi za određivanje najboljih edukatora? Preuzimam ih sa sajta:

INOVATIVAN I KREATIVAN

  1. Stalno primenjuje nešto novo i drugačije u nastavi, što će zainteresovati učenike i doprineti boljem razumevanju gradiva.
  2. MAJSTOR SVOG ZANATA

    On savršeno vlada materijom svog predmeta i spreman je da odgovori na sva pitanja ili ako odgovor u tom trenutku nema, da ga potraži.

  3. MOTIVISAN
    I POZITIVAN

    Posvećen je, radi sa voljom i entuzijazmom, voli svoj posao. Samo tako, interesovanje i lepota predmeta će se preneti i na učenike.

  4. SPREMAN NA
    DOŽIVOTNO UČENJE

    Konstantno se usavršava, prati promene u obrazovanju, odgovara na potrebe novih generacija učenika i u toku je sa trendovima.

  5. KOMUNIKATIVAN
    I ELOKVENTAN

    Izražava se jasno, precizno i tačno, poseduje jezičku kulturu, nadahnuto govori, ume da prenese znanje. Lako privlači pažnju svojih učenika, ostvaruje interakciju i interesovanje za gradivo.

  6. ORGANIZOVAN

    Zna da organizuje rad na času, u svakom trenutku zna koji mu je cilj, ume da uspostavi radnu disciplinu, ima jasan sistem rada.

  7. PRAVEDAN

    On je pricipijelan, objektivan i realan
    u ocenjivanju, ima jednak odnos prema svima, dosledan je, drži datu reč.

  8. OHRABRUJUĆI

    Učenici će pogrešiti mnogo puta pre nego što nešto nauče. Najbolji edukator mora biti spreman da im pomaže i da ih ohrabruje bezbroj puta. On će svakom učeniku posvetiti onoliko pažnje koliko je njemu potrebno da savlada gradivo.

Bravo! Po ovim kriterijumima je logično birati kvalitetnog nastavnika.

Ali…

Koja tačno naučna studija pokazuje da stalna primena novog i drugačijeg, obavezno dovodi do bolje zainteresovanosti đaka i boljeg razumevanja gradiva? Niko nije uračunao vreme potrebno za prilagođavanje na novo i drugačije. Niko nije razmišljao o potrebi za nekim konstantama u nastavi koje učeniku pružaju sigurnost. Znači, nije problem u inovativnim nastavnim metodama. Problem je u osećaju za meru. Problem je u „stalno“.

Nastavnik, dalje, treba da je majstor svog zanata. Divno! Kako se to meri? Kako to neko može da zna ukoliko ne provede bar pola školske godine u učionici nastavnika, i ne vidi kako se ovaj snalazi u najrazličitijim situacijama?

Treba da je motivisan i pozitivan. Ko treba da ga motiviše? Ili se misli na samomotivaciju? Na nepresušni izvor entuzijazma koji bi, po nekom difoltu, trebalo da postoji u svakom prosvetnom radniku, neokrnjen bez obzira na jadne plate, loše uslove rada, loš odnos društva prema nama, nenormalo obimnu birokratiju, lošu opremljenost škola… Ah, da, čuvena mantra – ko hoće, nađe način, ko neće nađe izgovor. Najbolji edukatori sami kupuju nastavna sredstva, uključujući i uređaje i tehničku opremu. O pozitivnosti stvarno ne bih, jer je to tako neodređena kategorija da je prvo što mi pada na pamet neko ko se stalno blentravo smeje, nikad mu ništa nije teško, i bez pogovora ispunjava sve naloge direktora, ma koliko oni bili ponekad neutemeljeni.

Nastavnik treba da je spreman na doživotno učenje. Tu ne računamo stručnu literaturu koju prati, ne računamo napore koje ulaže dok ozbiljno razmišlja o problemima sa kojima se suočava u nastavi, ne računamo bezbrojne pokušaje koje čini dok ne nađe ono što datom odeljenju najviše odgovara. Ne. Računamo samo akreditovane seminare za koje se ima para, ili koje škola dovede po ko zna kojem kriterijumu, a koji možda tom nastavniku nisu nimalo potrebni. Potrebni su mu samo bodovi.

Preostala četiri kriterijuma su najzanimljivija. Osim organizovanosti, koja bi se još i dala proveriti i izmeriti, nastavnik treba da je elokventan, komunikativan, pravedan i ohrabrujući. Mehanizmi za merenje, gospodo, gde su vam mehanizmi? Kako ćete da izmerite da li ja držim datu reč? Kako ćete izmeriti da li govorim nadahnuto? Kako znate da je nastavnik principijelan? Na njegovu časnu reč? Onu za koju znate da je uvek drži? I na kraju, kako to mislite da nastavnik posveti svakom učeniku onoliko pažnje koliko je njemu potrebno da savlada gradivo? Da li znate da imamo po bar 30 đaka, najčešće dva časa nedeljno, jedan čas dopunske nastave nedeljno za sve razrede i sva odeljenja kojima predajemo?

Naravno da znate, ali mrtvo slovo na papiru tako dobro zvuči.

Kada saberemo sve kriterijume za obe prestižne nagrade, dođemo do toga da su najvažniji seminari i prezentacija primene IKT u nastavi, jer se odavno ništa drugo ne priznaje za kvalitetan rad.
I onda se jedan sada već formirani krug nastavnika međusobno predlaže, nagrađuje i tapše po ramenu. Odmah da se razumemo: nijednog trenutka ne sumnjam da među njima ima zaista sjajnih nastavnika. Naprotiv! Za neke od njih sigurno znam da su odlični. Jedino ne znam da li su zaista svi nagrađeni i najbolji.

Zašto?

Zato što poznajem božanstvenu učiteljicu u jednoj šumadijskoj seoskoj školi, koja decu uči kako se pravilno postavlja sto i koristi pribor za jelo, da se ne bi obrukala u gostima; čija deca od svega mogu da naprave priredbu, koja mogu do Beograda da odu i samo da bi videla novogodišnju rasvetu, koja umeju od svega da naprave mala umetnička dela. Pri tom su beskrajno vaspitana, puna pametnih pitanja i radoznalosti, živahna onako kako deca i treba da budu, a vredna kao pčelice. Nemam pojma da li ta učiteljica ima hiljadu sati seminara, da li je objavljivala naučne radove i prezentovala primere dobre prakse. Znam da je nenametljiva i da svoj posao radi sjajno i potpuno posvećeno. Za nju ne znate, sigurna sam.

Znam i za nastavnicu likovnog koja kroz svoj predmet đacima utiče na formiranje ličnosti, moralnih stavova, vrednosnih sudova. Veoma je kreativna, ali ne tetoši đake, ne poklanja ocene, ne trpi nepravdu. Seminari je, ovakvi kakvi su, ne zanimaju. Smatra mnogo značajnijim za sopstveno usavršavanje odlazak na izložbu, pročitanu dobru knjigu. Uspeva da zainteresuje đake za predmet, ali i za život. Ume da odstupi od predviđenih normi kada prepozna izuzetnost u đačkom postupku. Samo što se takav pristup ne nalazi na listi podobnih inovacija, a nema ni svetog IKT-a.

U mojoj školi radi kolega koji ne priznaje ove savremene novotarije. Ne koristi ih. Ne zanima ga IKT u nastavi i ne pada mu na pamet da bude zabavljač dece. Kad ga vidiš, znaš da je profesor. Stara garda. Međutim, nije mu teško da svojim kolima dođe do centra grada, poveze onoliko đaka koliko može da stane u auto, i odveze ih do svoje kuće (baš daleko živi), i onda sa njima provede dan učeći ih, pomažući im da se spreme za prijemni ispit, pojašnjavajući im do iznemoglosti sve što treba, u svoje slobodno vreme, besplatno, naravno. NJegovi su đaci uspešni i na takmičenjima, i kasnije na fakultetu. I obožavaju ga i poštuju beskrajno. Bez ijednog časa sa IKT. Sve na onaj starinski način.

Navela sam samo ova tri primera, a ima ih sigurno na hiljade.

Ti ljudi nikada neće primiti prestižne nagrade, a što je najlepše, čini mi se da ih je baš briga za nagrade. NJih nema ko da predloži. Mislim, ja bi ih predložila, ali sistem i dodeljivači nagrada ne prepoznaju njihove postupke kao izuzetne. Uz obrazloženi predlog bi trebalo da napišem sve seminare kojima su prisustvovali, objavljene naučne radove, prezentacije primera dobre prakse, a oni se nigde ne guraju da svoj rad prezentuju. Ćute i rade, odlično rade.

Jasmina, Snežana i Bulatoviću, što se mene tiče ja bih vam danas dodelila nagradu za izuzetnost u obavljanju nastavničkog posla. Smatram da ste sjajni i žao mi je što ste za sistem nevidljivi. Meni su nastavnici poput vas najbolji i neophodni u ovim vremenima nestalnih vrednosti. Mislim da vaši učenici odlično znaju da u vama imaju onaj stub stabilnosti, koji ih ne zabavlja i ne izvodi šarene kerefeke, nego ih uči i životu i predmetima koje im predajete.

I za kraj, da ne gubimo vreme na neke komentare: ne, ne pišem ovo zato što ja nisam primila ni jednu od ove dve nagrade. Ne, nije mi kiselo grožđe. Ja svoju nagradu primim svake godine kada učenicima dam anonimnu anketu u kojoj se izjasne o mojim časovima i načinu rada. Dobijam je i ovde kad pogledam čitanost tekstova. Da, mogla sam da se nađem u tom „zatvorenom krugu“, pozvana sam, ali u njemu dobrovoljno nisam. Radije sam na strani realnosti u srpskoj prosveti, nego na toj drugoj strani.

Meni je samo beskrajno žao što su izuzetni napori izvrsnih nastavnika potpuno nevidljivi, jer ste za najbolje proglasili one koji su zaljubljeni u novotarije. Ne u inovacije, nego baš u novotarije. Tom svojom zaljubljenošću vam daju osećaj da stvarno pravite krupne korake u srpskom obrazovanju, drže vas u iluziji da se stvari pokreću sa mrtve tačke, pomažu vam da se hermetički zatvorite u IKT zonu komfora, dok nam je prosveta nikada gora i neuređenija.

Što se mene tiče, kada bi mi se htelo, našla bih korelaciju između mog predmeta, eksera, šljive, stratusa i kumulusa. Povežem dva, tri predmeta, napravim dvočas na dva jezika, pustim dva video-klipa, podelim dva puta po 30 šarenih listića, dva grupna rada, tri u paru, i jedno skajp uključenje nekoga iz Engleske ili Amerike (sticajem nekih okolnosti, to mogu da obezbedim za pet minuta). Ne samo ugledni, nego i ogledni čas bi ispao. Ne bi mi trebalo više od tri sata pripreme. Nađem nekoga da sve snimi, i šta? To bi me činilo izuzetnim nastavnikom?

Izuzetan nastavnik je onaj koji svakoga časa, sa najograničenijim nastavnim sredstvima, bez obzira na temu nastavne jedinice, tera đake da misle svojom glavom, da traže rešenja, da povezuju i zaključuju.
To nema veze ni sa projektorom, ni sa PP prezentacijom, ni sa gore pomenutim skajpom i vezom između engleskog i eksera. Još samo da nađete način da TO merite.

Ljubinka Boba Nedić

ljubinkabobanedic.blogspot.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime