Konzularni poslovi imaju veliki značaj u svim državama sveta, oni su osnov rada svakog dobro uređenog MSP-a. Pre Nove ere na prostorima stare Kine su nastali prvi koreni diplomatije. To su ustvari bili konzularni poslovi, jer su sukobljene strane slale svoje izaslanike da rešavaju brojne probleme stanovništva nakon ratova i osvajanja tuđih teritorija.
Kad god sam pisao o konzularnim poslovima, a pisao sam u raznim listovima, časopisima, portalima, govorio na TV kanalima, citirao sam francuske ministre inostranih poslova koji su u svojim inauguralnim govorima naglašavali: „Posebno ću se baviti konzularnim poslovima koji štite Francuze rasute po svetu i koji pronose slavu velike Francuske“. U Ke d Orseju elitni departman je konuzularni i u njemu su najiskusniji diplomati (kada pogledate grafičku šemu Ke d Orseja, taj departman je prvi iza ministra).
Jugoslaviji, SRJ, DZSCG i na kraju Srbiji, konzularni poslovi su često stavljani u drugi plan, posebno u vreme prvog DOS-ovog ministra spoljnih poslova, koji je izbacio na ulicu 75 vice konzula, konzula, generalnih konzula. Radilo se o pravim zanatlijama koji su godinama pekli taj zanat u zemlji i inostranstvu i koji nisu imali nikakve veze sa partijama i politikom. Potrebno je najmanje 30 godina da se ta služba obnovi. Konzul mora poznavati ogromnu materiju konzularne prakse, sve konzularne funkcije, mora ne samo štititi već zaštititi svoje državljane na teritoriji druge zemlje. Za razliku od drugih diplomata, konzuli moraju znati jezik (u Mađarskoj mađarski u Japanu japanski u Kini kineski i tako redom) i pravnu normativu zemlje službovanja.
Države uspostave takve konzularne odnose, da svaka od njih prihvata da organi one druge države mogu na njenoj teritoriji, na osnovu Bečke konzularne konvencije, bilateralnih konzularnih konvencija, zakonskih normi jedne i druge zemlje, obavljati konzularne funkcije. Na molbu organa zemlje prijema, konzul se mora odazvati u bilo koje vreme kada se desi ubistvo, hapšenje ilegalno prebeglih državljana, otpremanje mrtvaca, krađe, tuče i dr. Drugi diplomatski poslovi iz domena politike, ekonomije, kulture, nauke, prosvete, sporta su takođe odgovorni, zahtevaju profesionalca, ali su kudikamo lakši, zato mnogi diplomati beže od konzularnih poslova.
Osnovna i najvažnija konzularna funkcija je državljanstvo koje je trajna pravna veza između građanina i države (konzularnih radnji i funkcija je više od 500, jer konzulati obavljaju radnje mnogih državnih institucija, tako da državljaninu daju sve usluge kao da je na teritoriji svoje zemlje). Suvišno je napomenuti da je državljanstvo nastalo kada i država. Međutim, najvažnija je ta pravna veza države i građanina, odnosno prava i obaveze države prema pojedincu i pojedinca prema državi. Državljanstvo (regulisano zakonom) može prestati odricanjem, može se steći, može se oduzeti itd.
Da se vratimo temi: najprije postavlja se osnovno pitanje, da li su Šiptari na Kosmetu državljani Srbije, odnosno da li su se odrekli srpskog državljanstva kada je proglašena država Kosovo. Naravno, odgovor je potvrdan, Šiptari su se odrekli srpskog državljanstva, prestala je ta pravna veza (koja za sobom povlači uzajamne obaveze) između države Srbije i Šiptara.
Zemlje koje su priznale tu državu (više od stotinu) morale su voditi računa, pre odluke o priznanju, koji se sve problemi mogu javiti priznavanjem kvazi države. Njima, pogotovo velikim zapadnim silama, to i nije važno, dok se neki problem ne pojavi na njihovoj teritoriji. Mađarska, koja je „napadnuta“ izbeglicama, odnosno državljanima države Kosovo, s obzirom na to da je priznala tu državu, trebalo bi da sa njom rešava nastale probleme. Mađarska ili bilo koja druga zemlja koja je priznala državu Kosovo, nema pravo bilo šta da traži od Srbije.
Na drugoj strani, Srbija shodno Rezoluciji 1244 OUN, smatra Kosmet svojom teritorijom i Šiptare svojim državljanima. Zato se svi stanovnici Kosmeta mogu šetati i naseljavati bilo gde u Srbiji. Uzmimo sada hipotetički da je Srbija priznala državu Kosovo, postojala bi konvencija o konzularnim odnosima na osnovu koje se regulišu sva pitanja, uključujući izbeglice i ilegalne prelaze. Ne bi se moglo desiti da Šiptari slobodno doputuju, i to autobusima srpskog prevoznika, do granice sa Mađarskom. Uzmimo, takođe, hipotetički da su Šiptari do granice sa Mađarskom došli ilegalno i ilegalno prešli u Mađarsku – zašto bi se Srbija bavila tim problemom kada te izbeglice nisu njeni državljani.
Međutim, Srbija će, kako je izjavio gospodin Dačić, „učiniti sve što je u njenoj moći“, postavivši pitanje „šta da se učini s ljudima koji su u Prištini legalno dobili šengenske vize?“. Kome je ovo pitanje postavio gospodin ministar, koji – k tome – nije hteo ili nije smeo da saopšti da su šengenske vize izdate na dokumentima (pasošima) „države Kosovo“. Kada bi to saopštio, morao bi da kaže, iako Srbija nije formalno priznala „državu Kosovo“, da se strani državljani legalno šetaju po njegovoj Srbiji.
Sledeća rečenica ministra Dačića je za Riplija: „Mi ćemo sprečavati ilegalne migracije, ali znate šta su ilegalne migracije – to je kad neko nezakonito prelazi s jedne teritorije na drugu. A, šta ćemo kad oni to rade na osnovu nekih sporazuma ili legalno izdatih viza? To nisu ilegalne migracije“. Nemoguće je dokučiti šta je ministar hteo da kaže. Njemu se sve pomešalo u glavi. Hajde da uslovno, iako nije precizan, prihvatimo da nas je „naučio“ šta su ilegalne migracije. Da li ova najezda izbeglica iz Kosmeta spada u ilegalne migracije, jer Dačić u svojoj genijalnoj definiciji ne navodi da su ilegalne migracije prelazi sa tuđe teritorije na tuđu teritoriju već kaže „sa teritorije na teritoriju“, što je apsurd. „A, šta ćemo kad oni to rade na osnovu nekih sporazuma ili legalno izdatih viza? To nisu ilegalne migracije“. S obzirom na to da moj mozak nije u stanju da shvati navedeno logiciranje, jer su konzularni poslovi precizni kao matematika, pogotovo u sferi državljanstva, moram se upitati ko su to „oni“, o kakvim se sporazumima radi, ko je i s kim potpisao te sporazume, ministar je morao citirati neke članove tih sporazuma. Takođe, ministar nije rekao ko je i na čijem dokumentu izdao vize. Mnogi novinari ili niko od njih ne poznaje tu materiju, da poznaju upitali bi ministra, koje su strane ambasade u Prištini izdale šengenske vize šiptarima i na čiji dokumenat.
Slično je u emisiji „Jedan na jedan“ nešto nerazgovetno pričao generalni sekretar MSP-a, kome čuvena voditeljica, zvezda Danica, nije umela da postavlja pitanja. Tog generalnog sekretara MSP-a postavio je Dačić bez ijednog dana diplomatsko-konzularnog staža. Generalni sekretar u svim uređenim državama je čovek koji je proveo u diplomatiji 30 godina, koji iza sebe ima najmanje 4 službovanja u inostranstvu po 4 godine, koji govori nekoliko stranih jezika i koji je osposobljen da stručno odgovori na sva pitanja, posebno iz domena konzularno-pravne materije.
Karakteristično je i neumesno ponašanje ministra unutrašnjih poslova koji sa ushićenjem likuje zato što su šiptari poželeli srpski pasoš. A ako su neki i poželeli, ministar se ne pita zašto. Taj ministar nema pravo da im izda pasoš, jer su se odrekli državljanstva. Procedura ponovnog sticanja državljanstva je komplikovana, duga i skupa (taksa je nekoliko hiljada evra). Nedopustivo je, takođe, da se taj ministar hvali kako mu Nemci pomažu u otkrivanju izbeglica. Ko je tu odluku doneo da Nemci vršljaju i po ostatku Srbije kada već godinama njihova vojnička čizma gazi po srpskom Kosmetu.
Nažalost, Srbi imaju kratko pamćenje. Sve što je bilo i što je više od 40 godina važno i ružno u Srbiji, vezano je za Kosmet. Pored simuliranja trovanja, „egzodusa“ šiptara, raznih „račkova“, zbog čega smo bombardovani, sada se javljaju člankopisci koji plaču nad nesrećom izbeglica, opravdavaju bežanje sa Kosmeta i za to podjednako okrivljuju Prištinu i Beograd, licemerje Zapada i Srbije. Tako jedan člankopisac, nakon što je opisao licemerje Evrope, kaže: „Ništa manje licemerna nije ni srpska vlast, koja šalje stotine policajaca da štite granicu Evropske unije od svojih sopstvenih građana“. Očito je da je ovaj člankopisac tabula raza (tabula rasa) kada se radi o Šiptarima. Samo da je pročitao upozorenje velikog Francuza A. Malroa pre više od 30 godina, imao bi neki drugi pogled. Još jedan poznati analitik, odnosno jedini srpski patriota koji je imao čast da nedavno doručkuje sa Obamom, smatra da će „Talas izbeglica sa Kosmeta najviše štetiti Prištini“, dodavši „iza tog talasa stoje ekonomski razlozi“. A, onda genijalno zaključuje, čak tvrdi „da se evropsko javno mnjenje okreće protiv njih“ i dodaje „da bi trebalo da se zapitaju (ne navodi ko da se zapita, da li Imperija, Engleska, Nemačka, Vatikan, ko, prim. KKS), zar je trebalo ovima pomagati da stvore nekakvu svoju kvazi državu, kada ne mogu bilo šta da urade“ („O tempora o mores“).
Iako ni ovom prilikom neću izbeći prigovor da zastupam teoriju zavere, jer smatram da najezda izbeglica iz Kosmeta nije slučajna baš ovih dana. To je jedna velika podvala Srbiji, ili kako se kaže u narodu: „Nešto se veliko iza brega valja“.
Zašto te najezde nije bilo pre pet, četiri, tri, godine kada je političko, ekonomsko, moralno, kulturno stanje na Kosmetu bilo isto ili gore? Svi Šiptari koji se dokopaju Evrope i zarade novac, vratiće se jednoga dana upravo u tu Vojvodinu. Kupovaće imanja, kuće, stanove, firme.
Ko u njihovo ime i za njihove narkopare već godinama kupuje u Vojvodini hiljade hektara zemlje? I sada mnogi dolaze u Vranje (posebno trudnice da se porode), Niš, Beograd, kupuju stanove, ne pitajući za cenu. Takođe, podvala je što prolaze kroz unesrećenu Srbiju.
Zašto sa pasošima „države Kosovo“ i šengenskim vizama, o kojima svedoči Dačić, ne putuju legalno avionima iz Prištine, Tirane, Podgorice, Sofije u srećni zapadni svet, zašto ilegalno ne prelaze u Crnu Goru, a zatim u Jevropski raj Hrvatsku, ili preko druga dva raja – Bugarske i Rumunije?
Pitanja je previše, na njih ne mogu odgovoriti neuki političari ili diplomati sa nekoliko meseci diplomatskog staža.
Gospodo, drugovi, poštena i nepoštena inteligencijo, prizovite se pameti. Zar ne vidite da Zapadna Evropa i Imperija smatraju da je Srbija pogodna za građanski rat i ne samo Srbija već i celi Balkan. Taj Zapad, koji se uvalio u ukrajinsku fašističku kaljugu, mora otvoriti novo žarište. Posebno je Imperija u teškom ekonomskom i moralnom stanju. Liči na bika koji se otrgnuo, nakon što je udaren maljem među rogove. Imperija će protutnjati Balkanom i ostaviti iza sebe pustoš, krv, suze.
Komnen Kolja Seratlić
