Najnovije vesti

0
260
Foto: pixabay.com

Pogibija pilota – Juče nas je zadesila tužna vest: „Dva pilota Ratnog vazduhoplovstva i PVO Vojske Srbije poginuli su danas oko 9.10 časova prilikom pada aviona MiG-21 u rejonu sela Brasina kod Malog Zvornika obavljajući svoje letačke zadatke, potvrdilo je Ministarstvo odbrane”.

       Nažalost, takve se tragedije dešavaju i u zemljama koje imaju mnogo razvijenije vazduhoplovstvo od nas, pa sam ja najmanje pozvan da ovde govorim o uzrocima te nesreće. Bilo bi normalno – u normalnim zemljama, da se formira kompetentna stručna komisija koja će ispitati sve okolnosti ove tragedije, pa u zavisnosti od toga da se donesu i preduzmu odgovarajuće mere – bilo da je reč o propustima tehničke ili lične prirode, kako poginulih, tako i onih na zemlji.

       Bilo bi to normalno, ali sumnjam da smo mi normalna zemlja – da li je tako učinjeno prilikom pada helikoptera od pre par godina kada je stradalo sedam ljudi? Ili, da li je tako učinjeno prilikom pogibije dvojice stražara gardista u Topčideru, pre više od 15 godina?

       Normalno je što su telegrame saućešća unesrećenim porodicama uputili i ministar odbrane i  „Vrhovni komandant“, ali nije normalno što ovaj poslednje pomenuti iz Turske šalje i poruku da nema reči kako da nazove one koji postavljaju i ovakva pitanja. 

       Izvinjenje – U Crnoj Gori je posle 30 godina, udružena opozicija pobedila Đukanovićev DPS i njega lično, dakako, ali sve je to tamo još uvek krhko i najmanje što je potrebno je da se šalju poruke koje štete da se ti prvi pobednički koraci i institucijalizuju, posebno ako se ima u vidu da lideri pobedničke – udružene opozicije, nemaju iste stranačke poglede i programe.

       U toj i takvoj atmosferi, jednoglasno predloženi mandatar za sastav Vlade, čovek dokazanog integriteta ali bez političkog iskustva je nedavno u jednoj izjavi uporedio Mila Đukanovića i Aleksandra Vučića, rekavši da veruje da njih dvojica imaju i neke zajedničke interese poslovne prirode, što je ovog našeg „Mila“ žestoko razljutilo – Zdravko Krivokapić, to je ime predloženog mandatara za sastav crnogorske vlade, nije dobrodošao u Srbiju dok se ne izvini! Za njega pstoji samo Andrija Mandić, kao lider Srba u Crnoj Gori.

       U čije ime je predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao takvu izjavu i time javno deklarisao i stav Srbije povodom političkih promena u Crnoj gori – njega očigledno interesuje samo vlast po ugledu na vlast Mila Dodika u Republici Srpskoj!

       Ako postoji veličina Andrije Mandića za nagoveštene promene u Crnoj gori, onda su one u tome što se izdigao iznad svojih stranačkih interesa – bez obzir na sve zasluge i Demokratskog fronta i njegove lične što su pokrenuli požare promena koje su se kasnije proširile i na celu zemlju i što to sada ne zloupotrebljava i što sarađuje sa udruženom opozicijom, jer bi svako drugo delovanje bilo pogubno, za ove rekoh tek nagoveštene pobede i iskreno se nadam da će to tako i ostati, a ne ono što bi se dalo zaključiti iz stavova njegovog dosadašnjeg mentora Aleksandra Vučića, datih u svoje lično ime – bez obzira na funkciju predsednika koju ima, a ne u ime srpskog naroda, koji verujem ne deli njegovo mišljenje, jer želi da u Crnoj Gori dođe do stvarnih demokratskih promena.

       A šta radi opozicija u Srbiji – Ona se neprestano udružuje, pa od silnog udruživanja više se i ne zna ko koga tu …. Najnovija inicijativa je potekla, ponovo, od neiscrpnog Borisa Tadića – kad će tom čoveku konačno ponestati „novih“ ideja, koji je nedavno inicirao novo udruživanje opozicije – ona postojeća se ne broje! Nije im palo na pamet da uđu u iskrene razgovore sa Udruženom opozicijom bivšeg Saveza za Srbiju koju predvodi Dragan Đilas.

       Udružena opozicija koju predvodi Dragan Đilas je, korektno, na taj skup poslala jednog od svojih udruženih lidera – profesora Janka Veselinovića, lidera Pokreta za preokret, što je bilo mudro jer da se tamo pojavio Đilas – koga se podjednako plaše i oni na vlasti i ovi iz na taj sastanak pozvane opozicije, mnogi bi izostali, jer njima je najvažniji međusobni rejting unutat opozicionog bloka sa koga će da startuju kad jednog dana do promena i dođe.

       Drugom sastanku pomenutog skupa predsedavao je ne Boris Tadić, već Zoran Živković, takođe jedan od viđenijih opozicionih metuzalema, valjda u znak nagoveštaja stvarne demokratije kojima će se ovi novoudruženi rukovoditi u svom radu.

       Ishod tih razgovora najbolje je opisao Đorđe Vukadinović, analitičar i političar, koji je prisustvovao prvom sastanku, dok na drugi nije hteo da ide – Treba da slušate kako vam sole pamet oni koji i dalje kritikuju Savez za Srbiju koji je bojkotovao prethodne izbore, a bilo bi korektno da bar priznaju da su oni bili u pravu, jer poznato je da niko od ovih koji ih sada kritikuju nije prešao ni smanjeni cenzus.

       I time je sve rečeno, pa da i ja tu najnoviju ideju opozicije prokomentarišem sa jednim vicom iz vremena one stare Jugoslavije:

       Pošao Kardelj – najveći jugoslovenski ideolog, tvorac čuvenih ustava, onog iz 1974 godine i ostalih, koje smo mi, ondašnje generacije, morali da izučavamo k’o misli Mao Ce Tunga, a ne da se zajebavamo, kao vi sada, u jutarnju šetnju Brdom kod Kranja i sretne seljaka sa kravom. Kud ideš prijatelju, pita ga Kardelj. Vodim kravu kod veterinara, odgovori mu ovaj. Nemoj da trošiš pare, vrati se kući, napuni korito vodom i stavi kravine prednje noge u korito. Ozdraviće. Seljak, sav srećan, vrati se kući uradi kako mu je Kardelj rekao. Sutradan, Kardelj opet sretne čoveka sa kravom. Kravi nije bolje. Pogrešio si, kaže Kardelj, trebao si da staviš kravine zadnje noge u korito. Seljak opet posluša. Sledećeg dana Kardelj ponovo sretne seljaka – bez krave. Šta je s kravom, pita Kardelj – ‘El ozdravila? Crkla, odgovori seljak. Šteta, reče Kardelj – imao sam još ideja, stavi ruke na dupe i nastavi da šeta Brdom kod Kranja.     

       Boris Tadić je očigledno mnogo čitao Kardelja.

Predrag Rakočević
Dragiša Čolić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime