Najveći spin majstor u Srbiji

0
1599

Srbija je, nažalost, prepuna medija koji su osnovani samo sa jednim ciljem – da bi služili manipulaciji, odnosno spinovanju. Većina tabloida napravljena je da bi preko njih bile puštane različite afere. Kada ih prelistavate, u njima gotovo da ne možete da nađete ništa drugo osim svesno spakovanih političkih informacija, koje su garnirane malo estradom, malo seksom, a još više sportom i kriminalom. Ali da bi imali potrebni kredibilitet i ponekom agencijskom vešću. Sve to zajedno se plasira na prilično prizeman i primitivan način kako bi bilo dostupno svima. spinObavezno niska cena lista, takodje, ima poseban značaj. Ujedno, tabloida namerno ima toliko da bi se stvorio utisak da, kada nešto objave, cela javnost bruji o tome. Efekat je tako višestruk. Zato i ne čudi što su ljudi koji vode srpske tabloide ispiljeni u jednom leglu i ispod iste kvočke. S tim što se s vremena na vreme posvađaju i to za javnost toliko burno da se pomisli da se više nikad neće spojiti. Međutim, vrlo brzo se nađu, na sličnom projektu, sa promenjenim imenom lista i počnu odmah da kvocaju u glas. I na isti način. Kao i da se nisu svađali.
Stručnjaci u Srbiji su kao i u svemu podeljeni oko toga šta je to zapravo spinovanje? Za jedne, to je oblik zloupotrebe na čijoj meti nisu građani direktno, kao kod klasične propagande, već isključivo novinari koji će ili nesvesno progutati neku mamac-informaciju i proslediti je dalje, ili će pak svesno učestvovati u spiningu. Za druge, spinovanje je prefinjena veština manipulisanja javnošću, koja ne mora uvek imati negativnu konotaciju. I jedni i drugi, međutim, slažu se sa činjenicom da većina ljudi često brka šta je to propaganda, šta pi-ar, a šta klasičan spin. Zato umeju da kažu kako je propaganda plasiranje laži, pi-ar „kreativna prezentacija činjenica“, gde su sve činjenice tačne, ali prezentovane tako da se pokupe poeni, dok je spin sopstvena proizvodnja informacija i svesna manipulacija činjenicama radi skretanja pažnje sa nečega što bi trebalo sakriti.

Da Vas podsetimo:  Prelević o rijalitiju: REM prima pare, a ne radi svoj posao
Male tajne velikih majstora spina

Poznavaoci smatraju da postoje i takozvana nepisana pravila spinovanja. A ona se pre svega ogledaju u nekoliko opštih i konkretnih saveta upućenih onima koji spinuju. Pre svega da onaj koji to radi nikad ne bude medijski previše eksponiran, da njegov rad ne bi bio pod lupom javnosti. Da uvek selektuje činjenice i iznosi samo one pozitivne. U veštinu iskorišćavanja spada i usmeravanje javnosti na neki globalno značajan događaj kako bi se očistilo sopstveno „smeće“. Uvek se koriste anonimci za promociju novih ideja, a novinari vešto uvlače u dedlajnove kako bi se povećala mogućnost objavljivanja „istine“ koju hoće da plasiraju. Istinskog spin majstora trebalo bi da zanimaju tehnike vlasti više od same vlasti i zato je bitno da ima pristup onima koji donose odluke. Jedina maksima koju priznaju je „cilj uvek opravdava sredstvo“.
Ima situacija, kad se lansirani spin može pretvoriti u bumerang, a to se najčešće događa prilikom zalaženja u lični i privatni život „žrtve“, posebno u seksualnu opredeljenost. Isto tako preterano naduvane informacije vraćaju se svom kreatoru kad-tad i od njih često nema odbrane.

Zato i ne čude procene da je, ako se izuzme njen srceparajući ton, ostavka ministra finansija Lazara Krstića klasičan politički spin. Konkretno, on odlazi jer ne može da sprovede željeni cilj, a premijer odbijajući njegova navodno drakonska rešenja skuplja poene i održava postojeći rejting. Naravno, u pozadini, bez prisusutva novinara i javnosti sprovešće se potrebne mere ali bez štete po lidera naprednjaka. Dok je još bio radikal Aleksandar Vučić je uz Mlađana Dinkića smatran jednim od najboljih spin majstora. Pošto je i zahvaljujući tim veštinama prigrabio svu vlast u Srbiji, sada se spinovanjem bavi usputno, tek da ne izađe iz forme, ali zato su tu da uvek pomognu razne Bebe i bivši Tadićevi momci i devojke od poverenja. Tek da je kaša gušća, a spin ubitačniji. Vešt političar i dobar spin majstor po pravilu nikada sam ne otvara aferu već to prepušta „proverenim“ medijima koji to saopštavaju javnosti kao svoja saznanja i to iz poverljivih izvora. Takve informacije su uglavnom potpisane inicijalima, imaju jedan nezvaničan ili čak nijedan izvor, i nekom iole upućenom deluju neuverljivo već na prvu loptu. Ali, tu se upravo krije snaga te informacije i ujedno glavna zamka.

Ali, spinovanje nije uvek plasiranje laži, već i sugerisanje informacija. Recimo, dvoje poznatih ljudi su snimljeni kako sede u restoranu i ćaskaju. Umesto informacije o čemu ćaskaju, dovoljno je da novinar pitanjima sugeriše čitaocu: da li se možda dogovaraju o novim koalicijama? Ili o rušenju ovog ili onog moćnika? Ili kako da uberu kajmak od ovog ili onog posla? Onda se javnost danima bavi njihovim sastankom i šta su navodno pričali. Tako od jedne obične slučajne fotografije može da se napravi neverovatna medijska atrakcija. Ali pitanje je ko ju je plasirao i sa kojim ciljem. Da li da prikrije nešto drugo i odvuče pažnju, ili da fotografijom pošalje neku poruku? Iz iste edicije je i puštanje polovičnih informacija – recimo, da će nečija imovina, odnosno računi biti podvrgnuti kontroli, uz svesno izbegavanje da se kaže da su svi računi u bankama već podvrgnuti stalnoj kontroli.

Medijsku džunglu, začinjenu brojnim spinovima posebno pospešuje činjenica da je Srbija, valjda jedina zemlja u Evropi u kojoj se ne zna ko su stvarni vlasnici medija.


Aleksa Milidrag
, za www.koreni.rs

PODELI
Prethodni tekstKo je Igor Strelkov?
Sledeći tekstTužno lice prestonice

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime