Najviše dajemo za kapitalne investicije

0
117

Siniša Mali

Gradonačelnik Beograda o javnim investicijama u prestonici.
Najviše dajemo za kapitalne investicije
“Nikada više novca nismo davali u kapitalne investicije, nikada više gradilišta niste imali u našem gradu.”
N1, 27. 9. 2017.

KOMENTAR ISTINOMERA
Kako se bliže beogradski izbori, gradilišta ne manjka, to je sigurno. Moguće da nikada više gradilišta u gradu nismo imali – uoči izbora. Mnogi zato i ne misle da je to dobro, pre svega jer je reč o očiglednoj kampanji, a još više zato što je saobraćaj u gradu konstantno u kolapsu.

Koliko je tačno gradilišta, ne zna se, jer nam na to pitanje ne odgovaraju gradske vlasti, iako se te brojke u izjavama zvaničnika kreću od 500 do više od 1.000. Nije jasno ni na koja gradilišta se tačno misli, da li samo na ona u kojima je investitor grad ili u konačan zbir ulaze i izgradnja hotela, privatnih objekata, itd.

I dok čekamo odgovore, možemo da proverimo kakva je situacija sa investicijama? Čini se da su tu stvari dosta jasnije, ali i drugačije od onoga što Mali tvrdi. Naime, prema analizama Fiskalnog saveta javne investicije u Beogradu su nakon promene vlasti značajno pale u odnosu na prethodni period.

“Beograd od 2014. investira u proseku oko 80 mln evra, što je znatno manje ne samo u odnosu na period pojačane investicione aktivnosti (2008-2013), kada je na investicije trošeno oko 230 mln godišnje, već i u odnosu na period pre toga (2005-2007), kada se za ove namene izdvajalo oko 150 mln na godišnjem nivou”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta pod nazivom “Lokalne javne finansije: Problemi, rizici i preporuke” iz juna ove godine u kome je do detalja analizirano stanje u lokalnim finansijama grada Beograda.

Grafikon iz izveštaja Fiskalnog saveta / Foto: Printscreen

Iako su javne investicije u Beogradu smanjene u procesu fiskalne konsolidacije, kako će pokazati analiza Fiskalnog saveta, izjava Siniše Malog da nikada nismo imali veće investicije ne stoji, zbog čega dobija ocenu “neistina”.

Naime, Fiskalni savet je zaključio da su finansije u Beogradu u pretkriznom periodu, do 2008. godine, bile uređene. U naredne četiri godine, značajno su porasle investicije, zbog čega se grad zadužio. U tom periodu je sagrađen Most na Adi, rekonstruisane su neke velike ulice, ali se nije štedelo na tekućim rashodima, što je bilo neophodno, pa se dug Beograda u roku od pet godina učetvorostručio i premašio 400 miliona evra. Na sve to, nagomilane su takozvane docnje, odnosno preuzimane su obaveze koje grad nije mogao da plati.

Nakon toga je promenjena vlast u Beogradu i otpočela je fiskalna konsolidacija, koja je značila bolju kontrolu tekućih troškova, smenjenje deficita, otplatu docnji. Fiskalni savet zaključuje da su zahvaljujući tome finansije u Beogradu stabilizovane, ali na uštrb investicija.

“Jedan od razloga za ovako veliko umanjenje investicija u prethodne tri godine bila je potreba za brzom finansijskom konsolidacijom Grada. Naime, Beograd je do kraja 2013. bio prezadužen i morao je da nađe prostor za brze i znatne uštede u budžetu kako bi prešao u suficit i počeo da smanjuje dug. U takvoj situaciji nešto izraženije umanjenje investicija bilo je očekivano, jer je smanjenje izdataka za zarade i subvencije mnogo teže sprovesti u kratkom roku”, navodi se izveštaju.

Pored toga, postoji još jedan razlog za smanjene investicije, a to je loše planiranje. U poslednje tri godine sprovedena je tek polovina plana, kada su u pitanju investicije.

Prema procenama Fiskalnog saveta, investicije u prestonici u poslednjih pet godina upola su manje od nivoa koji je potreban Beogradu.

“Svi (analizirani) gradovi sistematski nedovoljno investiraju, a neki od njih su prema pojedinim kriterijumima gotovo na ivici ekološke katastrofe. Tako su Novi Sad i Beograd, recimo, jedini veći gradovi u Evropi koji nemaju centralni prečistač otpadnih voda, javne investicije su u Beogradu i Nišu dva puta, a u Kragujevcu čak tri puta manje od nivoa koji je potreban i moguć (sudeći prema postojećim projektima i dostupnim sredstvima)”, navodi se u izveštaju.

Inače, od kako je promenjena vlast u Beogradu traju rasprave o tome koliko je bivša demokratska vlast zadužila Beograđane, što za velike investicije, što dugovanjima koja su navodno sakrivena u fiokama, te koliko je nova vlast na čelu sa Sinišom Malim vratila dugova. Naročito od kako sve više opozicionara izlazi sa tezom da bi bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas bio dobar kandidat za prvog čoveka prestonice.

Mali je tako nedavno ponovo izjavio da je zatekao dug od 1.12 milijardi evra, iako zvanični podaci Ministarstva finansija pokazuju da je javni dug bio oko 400 miliona evra. Mali je rekao da je tu sabrano sve – dugovi grada, opština, javnih preduzeća, krediti, kamate na kredite.

“Ukupan dug koji građani Beograda treba da vrate 1,118 milijardi evra, ne znam da li ga računa Fiskalni savet, ali ja ga računam. Svakom od nas, pa i meni, Đilas je ostavio dug od 630 evra, ali mi smo ga smanjili za više od pola”, rekao je Mali.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, objasnio je, međutim, da je Mali do te brojke došao koristeći neku svoju metodologiju i da bi po toj metodologiji javni dug Srbije bio više od 100 odsto BDP.

Prema njegovim rečima, javni dug je smanjen za 50 miliona evra i na to bi se moglo računati dodatnih 50 miliona. Petrović je objasnio da je to postignuto zahvaljujući pre svega boljem poslovanju Beogradskih elektrana, što je delom posledica pada cene gasa, ali i zahvaljujući značajnom smanjenju investicija.

Podsećamo, Istinomer je ranije u više navrata pokušavao da utvrdi koliki su dug zatekle nove vlasti na čelu sa Malim, baš po toj njihovoj metodologiji, a zatim i koliko je dugovanja vraćeno, ali je bilo nemoguće podvući crtu i ustanoviti tačan broj zbog nedostataka preciznih podataka.

Gotovo sve ono do čega smo došli u svom istraživanju poklapa se sa pomenutom analizom i zaključcima Fiskalnog saveta da su u periodu pre promene vlasti nagomilane docnje – odnosno da je grad preuzimao obaveze koje nije mogao da plati. Najviše u slučaju GSP-a i Infostana.

Fiskalni savet sada zaključuje da grad Beograd više nema docnji, da su isplaćena zaostala dugovanja tog tipa, što je svakako pozitivno.

Međutim, i dalje stoji pitanje koje smo postavili pre oko godinu dana, a to je da li je neko odgovarao za prekomerno zaduživanje grada, budući da Krivični zakonik predviđa kaznu do godinu dana zatvora u slučaju zaduživanja, odnosno preuzimanja obaveza mimo budžeta u iznosu od milion dinara.

Nije bitna samo otplata dugova, bitna je i pravna država.

istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime