Najviše novca na medijskim konkursima dobijaju mediji koji krše Kodeks

0
197

Iskustvo koje do sada imamo pokazuje da se odluke Saveta za štampu vrlo često ignorišu i da najveći deo novca na konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa dobijaju upravo mediji koji po našim podacima najviše krše Kodeks novinara Srbije.

To je za Danas odgovarajući na pitanja građana u okviru rubrike „Intervju na mreži“ rekla generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković.

Ona je istakla da se nada da će nova medijska strategija i propisi koji će je pratiti bolje regulisati ovo pitanje.

„I sada postoji obaveza organa koji raspisuju konkurs da uzimaju u obzir odluke Saveta za štampu prilikom dodele sredstava medijima. Naš zahtev je da prihvatanje nadležnosti Saveta za štampu i poštovanje njegovih odluka bude obavezujući kriterijum prilikom dodele novca pošto verujemo da mediji koji nisu spremni da se pridržavaju etičkih standarda ne rade u javnom interesu i ne bi trebalo da se za to nagrađuju novcem građana“, objasnila je naša sagovornica.

Prema njenim rečima, Savet sve vreme pokušava da poveća medijsku pismenost građana i da ih zaštiti od zloupotrebe u medijima.

„Da svojim odlukama ukaže na to koji su postupci medija nedopustivi sa etičkog i profesionalnog stanovišta, a na građanima je onda da na osnovu toga procene kojim će medijima i koliko verovati“, naglasila je Novaković.

Kako je dodala, moguće je da Alo, Informer, Kurir i Srpski telegraf postoje na medijskoj sceni sve dok ima građana koji kupuje te novine. Po rezultatima prošlogodišnjeg monitoringa Saveta za štampu, Kodeks novinara Srbije najčešće i krše ta četiri lista, a prvi po prekršajima je Alo.

„Nisam saglasna da na kršenje Kodeksa novinara tih medija niko ne reaguje. Reaguju građani koji se nama žale, reaguje Savet svojim odlukama, reaguju novinarska udruženja saopštenjima. Potrebno je da više nas reaguje svaki put kada se nešto tako nađe u novinama, da se urednicima tih medija jasno stavi do znanja da čitaoci takve sadržaje ne žele“, navela je ona.

Istakla je i da je najčešće objašnjenje urednika tabloida zašto stavljaju senzacionalističke naslove i zašto se bave krvavim detaljima iz crne hronike da su „takvi tekstovi najčitaniji“.

Odgovarajući na pitanja građana sekretarka Saveta za štampu je objasnila da su odluke Komisije za žalbe tog organa vrsta moralne osude.

„Naša ideja je da jasno kažemo šta je to što je nedozvoljeno i šta struka osuđuje. Na taj način pokušavamo da usmerimo novinare na koji način treba da rade u skladu sa etičkim standardima, a da istovremeno i građanima ukažemo na to šta mediji ne smeju da rade i na šta treba da se žale“, odgovorila je naša sagovornica.

Istakla je i da postoji jasna razlika između uređivačke politike i poštovanja profesionalnih pravila.

„To što neko nešto smatra šundom ne znači da to ne može biti nečija uređivačka politika. Ono zbog čega Savet postoji jeste da vodimo računa o tome da se mediji ne ogreše o ljude o kojima pišu i da poštuju pravila struke“, ocenila je Novaković i dodala da Savet ne želi ni na koji način da ulazi u pravo medija da biraju teme o kojima će pisati.

Jasno je navela da mediji ne smeju da lažu, da vređaju ljude i da ih optužuju neosnovano, da šire govor mržnje i da krše bilo čija prava.

„Mi želimo da verujemo da je onaj ko se obratio Savetu dobio moralnu satisfakciju i da nema potrebe da nastavlja postupak pred sudom. A ako do toga ipak dođe, od suda zavisi da li će uzeti u obzir i stav struke. Bitno je da naglasimo da su postupci pred Savetom i pred sudom zapravo različiti jer se Savet bavi etikom, a sud prekršajima zakona“, naglasila je Novaković za Danas.

Savet odlučuje isključivo o kršenju profesionalnog Kodeksa, a ne zakona i zato ni odluke Saveta ne mogu biti pravno obavezujuće. Međutim, prema njenim rečima, medijima u Srbiji nije nebitno šta će Savet reći o njihovom profesionalnom radu.

„Čak i oni koji nisu prihvatili nadležnost Saveta za štampu, uglavnom odgovaraju na žalbe, po čemu zaključujemo da im je važno da se ‘odbrane’ pred kolegama u Komisiji. Nažalost, mnogo su manje spremni da objave odluku da su prekršili Kodeks ili da u kasnijem radu uzmu u obzir odluke Saveta – da ne ponavljaju iste greške“, rekla je naša sagovornica u ovonedeljnom „Intervjuu na mreži“.

Kolege, kako je navela, Savet najčešće savetuje da vode računa o tome da ne povrede ljude o kojima pišu, a građani se najčešće žale na neistinito izveštavanje, lažne optužbe i narušavanje privatnosti.

„Moramo bolje da informišemo građane o tome šta su prekršaji Kodeksa koje mediji prave i kako da ih prepoznaju kao i sa pravom da na to reaguju. Čitaoce moramo bolje da informišemo o tome, ne samo da mogu da se obrate žalbom Savetu nego da imaju pravo da se obrate uredništvima medija. Odnosno da ne moraju da budu samo pasivni konzumenti medijskog sadržaja već da mogu da na njega utiču“, kazala je ona.

Prava dece se često krše

„Savet može da reaguje samo na žalbe koje podnesu roditelji ili staratelji deteta i zbog toga je broj žalbi relativno mali u odnosu na broj prekršaja. Nažalost, često i sami roditelji sarađuju sa medijima ne vodeći računa da li to može da povredi interese deteta. Odgovor je pre svega u edukaciji i roditelja i medija. Takođe, Ministarstvo kulture i informisanja je po zakonu nadležno da pokreće postupke protiv medija kada su ugrožena prava maloletnika, što, čini mi se, ne čini ili bar nedovoljno često“, rekla je Gordana Novaković u „Intervjuu na mreži“.

Jovana Tomić
Izvor: danas.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime