Najznačajniji srpski književnici živeli su i stvarali u Pančevu

0
1520

crnjanski-mural-ilandza_660x330Da li znate šta spaja Miloša Crnjanskog, Jovana Jovanovića Zmaja, Iliju Milosavljevića Kolarca, Isidoru Sekulić i Miku Antića? Život ili bar jedan njegov deo proveden u Pančevu. Velikani srpske književnosti i zadužbinar (Kolarac) delili su svakodnevne brige sa Pančevcima. U znak sećanja da su živeli u Pančevu postoje zgrade i ulice koje upozoravaju mlade generacije da su pre njih istom kaldrmom pre mnogo decenija hodali  pomenuti velikani.

Jedan od naših najvećih književnika, Miloš Crnjanski,  u Pančevu je radio kao nastavnik srpskog jezika, geografije, istorije i fizičkog vaspitanja. Rođen je u Mađarskoj, a sa Pančevom je oduvek bio povezan preko majke, Marine Vujić, koja je tu rođena.

Iako Pančevci vole da se pohvale i njegovim prisustvom u svom gradu, on je 1921. godine proveo nepunih godinu dana u Pančevu . Za to vreme promenio je tri kuće, od kojih se dve nalaze u Zmaj Jovinoj (4, 11), a jedna u ulici Žarka Zrenjanina, gde je do nedavno bio smešten Pančevac i Radio Pančevo. Ni na jednoj od ove tri kuće ne postoji natpis koji bi označio njegovo prisustvo u Pančevu, a niko od prolaznika koje smo presreli nije znao da je na tim mestima nekada živeo jedan od najvećih srpskih pesnika.

Prisustvo u Pančevu, Crnjanski je ovekovečio i urezom na Evangelističkoj crkvi koji je i dalje neoštećen, a gde se potpisao imenom i prezimenom. Ovaj „grafit“ je, za razliku od kuća u kojima je živeo dosta poznatiji među Pančevcima, a staklom je zaštićen od skrnavljenja.

Jovan Jovanović  Zmaj – Na mestu gde je on nekada radio, danas je prodavnica

crnjanski-zmajeva-11-500x333Jovan Jovanović Zmaj je rođen u Novom Sadu, a u Pančevo je došao 1871. godine.  Na adresi Žarka Zrenjanina 30, on je živeo sa porodicom, vodio redakciju čuvenog časopisa „Žiža“, a radio je i u lekarskoj ordinaciji. I danas se na ovom mestu nalazi kuća u kojoj je radio, ali je sada unutar nje trgovinski objekat.

Da Vas podsetimo:  Dani ćirilice u Bavaništu - od literarnih radova do lutaka u narodnoj nošnji

– Svaki dan kupujem u ovoj radnji, ali nikada nisam obratila pažnju na tablu, niti sam znala da je ovde živeo Zmaj, rekla nam je jedna sugrađanka, kada smo joj skrenuli pažnju na to da je tu živeo jedan od naših velikih pesnika.
Tabla postoji, ali onom ko ne zagleda nikada ne bi moglo pasti na pamet da su ovo mesto nekada ispunjavali spisi čuvenog Čika Jove Zmaja. On se nije dugo zadržavao u Pančevu. Nakon smrti voljene supruge Ruže, on se seli u Futog, a u njegovu čast je imenovana jedna osnovna škola.

Postoji i ulica nazvana po njemu, a ona se ukršta sa Ružinom ulicom, u blizini njenog groba na Pravoslavnom groblju.

Ilija Milosavljević Kolarac – Nakon razmirica sa Knezom Milošem došao u Pančevo

kolarac-500x333Kada se govori o poznatim Pančevcima, Ilija Milosavljević  Kolarac, uglavnom je nepravedno izostavljen. Iako nije bavio književnošću, pružio je veliki doprinos za njen razvoj, te zaslužio da bude deo ovog teksta.
Za vreme života je pomagao razvoj nauke i umetnosti, a nakon smrti je narodu ostavio sve svoje bogatstvo.
U Pančevu se nastanjuje 1828. godine, gde kupuje kuću koja se danas nalazi na adresi Trg slobode br. 1. Pre toga je živeo u Kolarima – nadomak Smedereva, Crepaji, Vršcu i Beogradu.

Kolarac je još u mladosti postao uspešan trgovac i vrlo brzo je uspeo da stekne veliko bogatstvo. U Pančevo, koje je tada bilo trgovački grad na rubu Austro-Ugarske, seli se nakon političkih razmirica sa Knezom Milošem.
U Pančevu se bavio trgovinom žitarica i svinja, a u slobodno vreme je uglavnom vežbao streljaštvo, s obzirom da je bio član Pančevačkog streljačkog društva. U Pančevu je proveo 28 godina, a nakon smrti supruge se preselio za Beograd, gde je i umro.
Veliko bogastvo koje je stekao, Kolarac je u testamentu ostavio srpskom narodu što se njegovim potencijalnim naslednicima nije svidelo. Ipak, velikodušnim gestom, značajno je doprineo razvoju srpskog univerziteta, književnog fonda i celokupnog društva, zbog čega je njegovo ime danas poznato u celoj zemlji.

Da Vas podsetimo:  Verovanja na Markovdan: I spavalice i radoholičari trebalo bi da obrate pažnju na sledeće…

Isidora Sekulić – Obožavala da pazari na pančevačkoj pijaci

isidora-sekulic-500x333Isidora Sekulić je u Pančevu radila kao nastavnica i predavala je matematiku, prirodne nauke, fiziku, hemiju i gimnastiku. Rođena je 1877. godine, kada žene nisu imale prava koja imaju danas. I pored toga, završila je Matematičko-fizičke nauke u Budimpešti sa odličnim uspehom i postala prvi ženski akademik sa prostora Srbije. Nakon završavanja studija, Isidora Sekulić je prvo zaposlenje kao nastavnik dobila u Pančevu, 1887. godine, u Srpskoj višoj devojačkoj školi. Danas se ove prostorije koriste za potrebe Pravoslavne crkve, koja se nalazi odmah pored.

Isidora je bila bolešljiva, tako da je zapisano kako je volela da odlazi na pančevačku pijacu, gde je mogla naći veliki izbor različitog voća, povrća, meda i drugih zdravih namirnica. Ipak je bila borbenog duha, pa je tako u devojačkoj školi tražila ravnopravnost jer joj je plata bila manja u odnosu na kolege.
U Pančevu je provela deset godina, a iz ovog grada se preselila u Šabac, zbog, kako se priča, kleveta o propalim brakovima.

Mika Antić – Napisao nezvaničnu himnu Pančeva

mika-antic-500x333Miroslav Antić je rođen u Mokrinu, a u Pančevo je došao 1941. godine. Iako je želeo da upiše Likovnu akademiju, a kasnije i da završi Filozofski fakultet, nije stekao akademsko obrazovanje. Radio je kao novinar-saradnik u Pančevcu gde je bio zapažen njegov strip „Bata iz Banata“.

Kuća u kojoj je živeo se nalazi na adresi Vojvode Radomira Putnika 7, a njegova porodica je bila smeštena i na adresama Dimitrija Tucovića 63 i Braće Jovanović 19.
Osim stvaranjem vrhunske poezije, malo je poznato da se Antić bavio i kinematografijom. Režirao je pet filmova kao što su: „Doručak sa đavolom“, „Zemlja“, „Sveti pesak“; a bio je i scenarista za 12 ostvarenja.
„Pančevo – to je kad se vratiš“, pesma koja je izašla iz njegovog pera, danas se može čuti svuda i postala je nezvanična himna grada.

Da Vas podsetimo:  Beogradska filharmonija: Poklanja program za decu

www.juznibanat.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime