Nametanje krivice Srbiji

0
697

Biciklom od Beograda do Srebrenice

Povodom obeležavanja 18. godišnjice „genocida“ u Srebrenici, u Srbiji je prvi put organizovana biciklistička trka „Beograd – Srebrenica biciklom 2013“.

Cilj akcije je iskazivanje solidarnosti prema „srebreničkim žrtvama“, ali i „podizanje svesti građana“ Srbije o tom pitanju.

Organizator je nezavisna grupa aktivista, u saradnji sa mrežom Žena u crnom i organizacijama SOS Vlasotince i Rekonstrukcija Ženski fond.

Vožnja do Srebrenice trajala je tri dana, sa pauzama u Šapcu i Loznici.

U tim mestima održane su „protestne stanke“ tokom kojih su građanima deljeni informativni leci o „genocidu u Srebrenici“.

pui_do_srebreniceI ove godine, bosanskohercegovački muslimani održaće pomen žrtvama srebreničkog „genocida“, koji se, navodno, nad njima dogodio pre 18 godina. Naravno, čitav taj događaj opet se veoma temeljno pripremao i u muslimanskim i svetskim medijima.

Iako nije baš sasvim jasno zašto, ove godine konvoj kamiona natovarenih sa 409 mrtvačkih sanduka, krenuo je sa groblja u Visokom. Visoko je gradić koji se nalazi oko tridesetak kilometara severozapadno od Sarajeva. U njemu je pre rata živelo najviše muslimana (preko 70%), potom tu je bilo i oko 20 posto Srba, pet posto Hrvata i isto toliko Jugoslovena. Danas u Visokom Srba i Hrvata gotovo da i nema. Opština Visoko, koja broji preko 40.000 stanovnika, etnički je maltene čista – preko 96 procenata stanovnika u Visokom pripada muslimanskom korpusu (takozvanim Bišnjacima).

Iz etničke slike opštine Visoko sasvim jasno vidimo karakter „oslobodilačke“ borbe muslimanskog „naroda“ u bivšoj Bosni i Hercegovini. Iako je slična etnička slika prisutna i u svim ostalim gradovima i opštinama u BiH federaciji, svetski mediji to uopšte ne primećuju. Predstava o Srbima, koji su „vršili zločine“ i „genocid“ nad „nemoćnim“ bosanskim muslimanima, toliko je jaka, da uopšte ne dozvoljava drugačije viđenje tog perioda „bosanskohercegovačke“ istorije.

Zapravo, NSP „vladarima sveta“ odnekud je u interesu da i dalje podržavaju lažnu sliku o ratnim događanjima na prostorima bivše Jugoslavije, gde su Srbi označeni kao „zli“, a svi drugi kao „dobri“. Dokle će to tako biti, teško je pretpostaviti. Sami Srbi ništa ili gotovo ništa ne čine da bi svetu objasnili da takvo crno-belo gledanje na pomenute istorijske događaje ne odgovara stvarnosti. Valjda srpski političari, novinari i istoričari još uvek veruju u onu narodnu, da je pravda (a time i istina) spora ali dostižna? Nažalost, u današnjem svetu sve je podložno medijskoj obradi holivudskog tipa, kojom se „realna“ istorija može „oblikovati“ u skladu s nečijim željama.

Sarajevski performans

Dan žalosti i u Srbiji?

U centru Beogradu održan je protest na kome je nekoliko nevladinih udruženja zatražilo od vlasti da 11. jul u Srbiji proglase „Danom sećanja na genocid u Srebrenici“.

Protest ispred zgrade Predsedništva Srbije, u kojoj je kabinet predsednika Tomislava Nikolića, organizovale su Žene u crnom, Helsinški odbor Sonje Biserko, Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM), Inicijativa mladih za ljudska prava i još oko 30 organizacija, koje zahtevaju „da se zločin u Srebrenici proglasi genocidom“.

Uverili smo se da predsedništvo, vlada i skupština Srbije nemaju nikakvu volju ni moralni kapacitet da proglase 11. jul danom sećanja na genocid, što potvrđuje da je sve što oni govore samo prazna retorika„, rekla je Staša Zajević iz organizacije Žene u crnom.

Istovremeno, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća u tehničkom mandatu Esad Džudžević zatražio je od premijera Srbije Ivice Dačića da se 11. jul, Dan sećanja na „genocid“ u Srebrenici, proglasi i obeležava kao dan žalosti i u Srbiji.

U proglasu ove organizacije navodi se da bi Srbija, „prikladnim odavanjem počasti žrtvama genocida u Srebrenici“, ispunila svoju međunarodnu obavezu i na taj način poslala poruku svetu da „zaslužuje da pripada porodici evropskih društava odanih miru i demokratiji“.

Iz Visokog konvoj s kovčezima stigao je u Sarajevo. Pred zgradom Predsedništva BiH okupio se narod da bi ispratio „nevine žrtve srpskog okupatora“. Put je posut belim ružama. Umesto prošlogodišnjih sarajevsko-holivudskih „praznih stolica“[1], duž puta, na dugačkom vrpci, visili su komadi platna (lanene maramice) sa ispisanim imenima „nevinih žrtava“. Ispraćaju su prisustvovali članovi Predsedništva BiH Željko Komšić i Bakir Izetbegović, majke Srebrenice, kao i zvaničnici Parlamentarne skupštine BiH, Veća ministara BiH, Parlamenta i Vlade Federacije BiH.

Vlasti u BiH federaciji maksimalno se trude da 11. juli – koji je Evropski parlament proglasio danom sećanja na „genocid“ u Srebrenici – bude širom sveta priznat kao dan stradanja bosanskih muslimana. A najviše što bi na tom planu mogli da postignu, jeste da se taj dan „sećanja“ prihvati i u Srbiji. U ime takve zamisli i igranja na kartu „srpske savesti“ danas otvoreno lobira i EP izvestilac za Srbiju (bez Kosova) – Jelko Kacin. On smatra da bi od predsednika Srbije Tomislava Nikolića, „kao suverena“, moglo da se očekuje „da pokrene inicijativu u  parlamentu, kako bi se promenio odnos prema Srebrenici“. Tome Kacin još dodaje:

Kao što smo mi Srebrenicu ugradili u kolektivno pamćenje EU, tako je potrebno tu Srebrenicu priznati i uzeti u kolektivno pamćenje BiH, a da bi to bilo moguće, Srbija ima u tome veliku ulogu. Verujem, kao što je u dijalogu Beograda i Prištine dokazala da je nemoguće moguće, da će se to desiti i što se tiče odnosa zvanične Srbije, srpske javnosti, srpske države srpskog društva prema Srebrenici i svim porukama koje izlaze iz te priče.“

Ako znamo da su se dva srpska predsednika (Boris Tadić i Tomislav Nikolić) izvinili za zločine u Srebrenici, tada se može očekivati i nemoguće. Uz to, kako i Kacin kaže, Srbija je već prihvatila mnoge „nemoguće stvari“ u „pregovorima“ sa paradržavom Kosovo, pa zašto ne bi prihvatila i odgovornost za „genocid“? Najpre, za „genocid“ nad muslimanima, potom nad Hrvatima, pa i nad Mađarima (ili Nemcima) na kraju Drugog svetskog rata.

P. Petrović


[1] Projekt „praznih stolica“ sarajevskog režisera Harisa Pašovića zapravo je posuđena (ukradena) ideja o praznim stolicama, koja je realizovana na komemoraciji žrtvama 11. septembra 2001. godine i koja je održana pre koju godinu u Njujorku. Naravno, nepotrebno je da se kaže da je 11.541 praznih crvenih stolica u Sarajevu bilo posvećeno isključivo muslimanskim žrtvama u tom gradu. Dakle, „prazne stolice“ su nepobitan dokaz holivudizacije poslednjih ratova na Balkanu. Poseban kuriozitet je činjenica da su te stolice nabavljene u Novoj Pazovi, u Srbiji.

A u slučaju maramica od lanenog platna sa imenima srebreničkih žrtava, takođe se radi o modifikovanoj ideji „lanenih maramica“ (The Linen Memorial) iz Severne Irske (2001).

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime