Napad na premijera

Ko stoji iza pokušaja linča u Potočarima?

4
928

2015-07-13_163853Ono što smo svi videli u subotu u Potočarima mnogi različito tumače. Nekima je to, kako u Srbiji, tako i u svetu, bilo malo više od incidenta, drugima napad, trećima linč i atentat. Dovoljno je pogledati televizije i dnevne novine i videti lepezu različitih ocena istog događaja. Otkud to? Očigledno je da su zakasnele i mlake ocene događaja, koji jeste bio pokušaj linča i atentata na premijera Srbije (bez obzira bio neko za ili protiv Vučića) i to samo zato što je premijer Srbije i srpski lider, motivisane političkim interesima i ciljevima. Jednostavnije rečeno, zapadni i prozapadni mediji u Srbiji su minimizirali značaj događaja, dok su ga oni koji to nisu (ili ne u toj meri) ocenjivali značajno drugačije, kao atentat ili linč.

Isto tako, oni mediji kod nas i u svetu koji insistiraju na „genocidu u Srebrenici“ su ili relativizovali težinu „incidenta“ ili su ga poput N1 ili nekih domaćih medija gotovo ignorisali. Zamislimo kakvi su to tv novinari koji imaju snimak napada na premijera neke zemlje i da u tom momentu ne prekidaju prenos i ignorišu događaj. Eto, to se moglo desiti samo kada je Srbija u pitanju, sa jasnom političkom motivacijom.

Ljudi koji su vrlo obavešteni i dugo godina u politici, poput Lazanskog, Vučelića ili Galijaševića, događaj su sa pravom ocenili kao organizovan i unapred pripremljen. Dakle, bilo je potrebno da se „događaj“ u Potočarima završi, da slika o „godišnjici genocida u Srebrenici“ obiđe svet, pa da mimo medijske pažnje premijer Srbije bude u sačekuši napadnut, u kojoj je tragedija izbegnuta za pet sekundi, kako kaže medijski savetnik premijera. Uz sve to, imali smo pre toga normalnu komunikaciju Vučića sa lokalnim ljudima, da bi posle toga njega sačekala grupa organizovanih huligana, koji su došli ko zna odakle, sa namerom da linčuje Vučića. Isto tako, insistiranje federalnih službi koje kontroliše Sarajevo da oni, a ne Srbi iz Srpske, obezbeđuju premijera, očigledno je bilo deo plana da se Vučić prepusti razularenoj gomili kao nezaštićena meta. Očigledno je i da su huligani to znali i da su bili tamo „gde treba“, da napadnu „tačno kada treba“.

Da Vas podsetimo:  Kako je Vučić ukinuo višepartijski sistem

Sve ovo govori da je napad bio organizovan ili tolerisan od Sarajeva, a i gotovo sigurno od nekih zapadnih centara moći. Naime, Sarajevo kao politički entitet je sasvim pod kontrolom stranaca i oni tako nešto ne bi mogli da organizuju i da su hteli, a bez zelenog svetla svojih mentora. Ko onda od zapadnih centara moći može i hoće da organizuje ovakav „osvetnički napad“ na srpskog premijera. Motiv je vrlo lako naći – dan pre toga je propao zbog ruskog veta predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji je u SB podneo London, a podržao Vašington. Britancima a i Amerikancima je bilo izuzetno stalo da u UN prođe izuzetno oštra, jednostrana i za Srbe, dugoročno pogubna rezolucija. Rusija se tu isprečila i na molbu Srbije, a i iz svojih motiva, odbacila takvu nepravednu i neistinitu rezoluciju. Britanci i Amerikanci su vrlo nervozno reagovali i očigledno su bili besni i na Rusiju, na Srbiju, pa i na Kinu, zbog propale rezolucije, koja za njih ima i globalnu važnost kao alibi za vojne intervencije i za podrške obojenim revolucijama.

No, kako u ovom momentu nisu mogli da se osvete Moskvi, pa i Pekingu, očigledno je bilo najlakše poniziti Srbiju, koja se usudila da zamoli od Moskve veto. Prva prilika je bila komemoracija srebreničkim žrtvama u Potočarima. Ostalo smo videli na Te-Ve-u.

Neki su sa pravom upozoravali premijera da ne ide u Srebrenicu „mečki na rupu“ i bili su u pravu, jer videli smo šta se dogodilo i šta se moglo dogoditi. No, zbog želje, verovatno i preterane, da se u svet pošalje poruka o srpskoj volji za pomirenjem u „regionu“, a i zbog pritisaka na zemlju (u kojima uvek ima i ucena), premijer je doneo odluku da ipak ide. Možda je bila ovakva računica – Srbija je preko predsednika Nikolića molila Rusiju za veto i tako smo privukli na sebe zlo „oko Sauronovo“ pa bi trebalo ipak da ne zatežemo previše, te da je ipak dobro za zemlju da se ode u Srebrenicu. Očigledno je da su oni koji su vršili pritisak na Srbiju da „bude u Srebrenici“ i organizovali ili barem dopustili da se desi ono što se desilo u Potočarima. To je bila „osveta“ za ruski veto u Savetu Bezbednosti. To su i najavili neki domaći mediji, koji šire defetizam pitanjem „koliko će nas koštati ruski veto“ ili, pak, na svoj način i jedan ekstremistički imam iz Sarajeva, koji je proklinjao i Srbiju i Rusiju i Kinu zbog propasti britanskog predloga rezolucije u SB.

Da Vas podsetimo:  Upotreba vojske u aktuelnom vanrednom stanju - manjak smisla, plana i opravdanja

Svima je jasno da to što se desilo nije napad na Vučića kao Vučića, već na Srbiju i Srpsku. Čak su stanovnici Srpske više uznemireni ovim pokušajem linča srpskog premijera, no građani Srbije, jer su oni svesniji nacionalne konotacije ovog napada, a i nisu opterećeni srpskim stranačkim podelama. Ovo pokazuje da se odnos Zapada prema nama ne menja značajno, te da će svaki srpski lider koji krene ili barem pokuša da vodi nacionalno odgovornu politiku biti brutalno napadnut, a to najbolje i svedoči sudbina srpskih lidera u proteklih nekoliko decenija. Bio na tom mestu neko ko se preziva Vučić ili nekako drugačije, on će se samo ako pomisli da bude „srpski“ suočiti sa brojnim, teškim i mračnim neprijateljima o kojima običan svet može da ima samo maglovitu sliku. Nažalost, kao i u slučaju prethodnih lidera, Srbi su prečesto gledali na stvari lično i stranački, pa su se čak i radovali nevoljama i tragedijama svojih vođa, jer im nisu bili po volji. To je neka vrsta prokletstva srpske politike, možda i teža od surovih iskušenja kojim ih podvrgavaju domaći i strani neprijatelji.

Branko Radun

vidovdan.org

4 KOMENTARA

  1. Čak sam i ja znala da ne treba da ide, ja koja se ne bavim politikom i za mene su svi ljudi isti… a on koji je bio član SRS nije znao, ta ajte molim vas!

  2. Gospodine Radun u ovakvoj opipljivoj i mnogo osetljivoj situaciji za Srbiju što se tiče Srebrenice, i cele situacije oko Vučića u Potočarima, najmanje je potreban ovakav vaš tekst. Vaše vidjenje situacije koju hoćete kroz vaš tekst da nametnete čitaocima kako da shvate posetu premijera, a kako je dočekan, ne znam samo šta ste hteli da postignete. Sa ovakvim načinom pisanja nećemo nigde dogurati objašnjavajući kako smo hteli da pošaljemo poruku pomirenja, kako su neki mediji ignorisali,kako je ovo atak na RS, kako je pokušaj atentata ili linča bio očigledan. Sa ovakvim tekstom i vidjenjem kompletne situacije na Balkanu neće nas nigde odvesti, a najmanje rešavanju situacije mirnim putem. Vi da umesto pišete smirujućim tonom vi ste to predstavili kako Balkan treba ponovo da gori. Da li? Da li vi to nama nagoveštavate šta se priprema i da je ovo sve uvertira. Koliko god da je zapad pritiskao premijera da ode u Potočare mogao je on to i da odbije. Ili nije da li postoji nešto zašto zapad ima razlog da ga uvek uceni, gde će premijer Srbije bez pogovora da uradi kako zapad ne bi izvukao možda nešto o premijeru što bi Srbija mogla da čuje. Kada stalno spominjete pritisci zapada a premijer ne može da odbije , onda je problem u tome. Mi ćemo onda uvek ispaštati i praviti greške i donositi sulude odluke jer premijer ima mnogo putera na glavi i ne može da kaže ne. Znate ovo sve govori da je istina, jer kada vidimo premijera kako hvali zapadne diplomate sa kojima se sastaje i te ludačke osmehe i pozdrave, a sa druge strane kada se obraća svom narodu namrgodjen svadjalački nastrojen uvek, sve nam govori da je istina da je premijer dobro arhivirao svoju prošlost i koja se nalazi u rukama zapadni diplomata. Gospodine Radun nema potrebe da pišete u takvom kontekstu svima su nama otvorene i oči i uši, a bogami i iskustvo nam je mnogo doprinelo da zaključimo da na našoj političkoj sceni nema ozbiljnih ljudi i država ide u pogrešnom pravcu. Manite se emocija kako nam je uvek neko namestio nešto. To je ponižavajuće za jedan narod i državu. Mi moramo da imamo premijera i predsednika države sposobne mudre ljude bez burne prljave biografije. Nadjite mi u istoriji Srbije da li pamti ovakvom premijera kakvog imamo danas. Ovaj čovek nije za posao da uredi državu on je da pravi haos i nemir, za to je obučen, i on ne zna drugačije. Ili sam ja u zabludi možda nama treba takav čovek jer se sprema ponovo haos u Srbiji i okruženju. Ovo mi sve miriši na to a vi za to imate opravdanje. Kroz vaš tekst se to može zaključiti. Eto ko će doneti haos na Balkanu opet isti ljudi. Ovo sve vodi ka tome, recite onda otvoreno usvojim tekstovima. Pišete kako je premijer požrtvovan hoće ruku pomirenja, a oni neće preživeo je atentat. Smešno i jadno verujte mi on je toliko plašljiv da je toliko bilo opasno nikad taj ne bi otišao tamo. Više Balkanski scena za izazivanje i podizanje naroda na rat je dosta. Smirite se i ne vodi se država tako što ćete kroz tekstove štititi nesposobnog premijera i plakati za njim, koliko je požrtvovan za svoj narod a niko mu to na prizna. Nemate ni malo profesionalizma pišete kao da slušamo dve babe koje je muž tukao zbog njegove familije, a ona sada jadna se priseća svoje mladosti i žao joj kako je završila. Nije ništa preduzela da spreči i nadmudri ludog muža i ona njega uništi mudrošću. Tako vam izgleda i naš premijer koji vazda kuka za sobom. Nije njega toliko briga za narod jer njegov tonalitet to očigledno govori i zato ga narod NE VOLI.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime