Napad u Parizu — uvod u veću katastrofu

0
387

1101075728Stručnjaci za terorizam kažu da bi atentati u Parizu mogli da budu samo „opipavanje terena“ pred napad mnogo većih razmera.

Ovaj napad je samo početak oluje, poručila je organizacija Islamska država koja je preuzela odgovornost za krvavi petak u Parizu.

Serija terorističkih napada u samom centru francuske prestonice predstavlja prekretnicu u strategiji terorističke organizacije koja je Francusku proglasila glavnom metom.

Ovoga puta nije u pitanju jedinstven napad jednog počinioca, koji se u žargonu obaveštajnih službi naziva „usamljeni vuk“, kao što je bio slučaj sa Moamedom Merom u Tuluzu 2012. godine. Nije ličio ni na napad na satirični list Šarli ebdo početkom godine koji su izvršila braća Kuaši, čiji je saučesnik Amedi Kulibali ubio četiri taoca u jevrejskoj radnji na istoku Pariza.

Reč je o dobro organizovanom i profesionalno izvedenom simultanom napadu na šest lokacija, u kojem je učestvovalo osam profesionalno obučenih kamikaza i nepoznati broj pomagača. Nijedan prethodni napad u Francuskoj nije imao ovakve razmere.

Zašto Pariz?

U očima organizacije koja pod kontrolom drži značajni deo teritorije Iraka i Sirije, Francuska je zemlja koja predvodi evropske „krstaše“ u pohodu na Bliski istok.

Francuska se više nego bilo koja druga zemlja zalagala da se bombarduje Sirija, namera od koje je nevoljno odustala u leto 2013. godine, kada je nisu sledili saveznici. Ovu nameru je ostvarila u septembru 2015. godine, kada se pridružila koaliciji koju predvode Sjedinjene Američke Države i zalivske monarhije na čelu sa Saudijskom Arabijom.

Bombardovanje Sirije predstavljalo je eskalaciju francuske vojne intervencije na Bliskom istoku, gde već više od godinu dana učestvuje u vazdušnim napadima na Irak.

Ovu strategiju predsednika Fransoa Olanda i saveznika sa Zapada i iz Persijskog zaliva kritikuju mnogi francuski političari iz opozicije kao neuspešnu i neodgovornu. Ona ne samo što nije suzbila napredovanje Islamske države, već je doprinela da se rat koji besni na Bliskom istoku prenese na evropski kontinent u formi terorističkih napada.

Napad u januaru na Šarli Ebdo, list koji je „uvredio Proroka“, nije ništa promenio u strategiji francuskog vrha. On je, međutim, postigao cilj koji su želeli stratezi Islamske države.

Francuzi su osetili ukus užasa koji svakodnevno osećaju stanovnici Sirije i Iraka. Osnažio je utisak da je u pitanju verski i civilizacijski rat, rat za „naše vrednosti“, koje su radikalno suprotstavljene „njihovim vrednostima“. Na ovaj antagonizam pokušavaju da navedu idejni tvorci Islamske države, čiji je cilj da u Evropi stvore klimu permanentnog straha i prodube podele po verskoj, rasnoj i etničkoj osnovi.

Ovu strategiju su izučili od kolonizatora Bliskog istoka, Britanaca i Francuza, koji su na Bliskom istoku tako vladali svojim protektoratima.

Napad na Irak 2003. godine i sukcesivni ratovi koji su od Bliskog istoka napravili bure baruta, prizvali su u sećanje istoriju poniženja kojima su narodi Bliskog istoka bili izloženi od zapadnih kolonizatora. U ovim novim intervencijama videli su nastavak borbe za uticaj velikih sila u kojoj su oni samo pioni. U tome je tajna uspeha Islamske države, kojoj je jedan od glavnih ciljeva da izbriše granice koje su povukle imperijalne sile tajnim sporazumom iz 1916. godine, kojim su Velika Britanija i Francuska odredile sfere uticaja u ovom delu sveta.

Islamska država je u junu 2014. godine proglasila kalifat na teritoriji Iraka i Sirije, između Mosula i Bagdada na istoku, i Alepa i Damaska na Zapadu, a u narednih godinu dana njihova zona uticaja nije prestala da raste. Ova organizacija je postala glavni akter na ogromnoj teritoriji koja funkcioniše poput prave države.

U njene redove je pristupio veliki broj stranih džihadista, iz severne Afrike, Maroka, Tunisa i Libije, sa Bliskog istoka, pre svega iz Saudijske Arabije i iz Evrope. Njihove „ćelije“ kod kuće, često okupljene oko radikalnih verskih lidera, logistička su baza za planiranje i sprovođenje terorističkih napada u Evropi.

Za razliku od džihadista iz Bosne i Hercegovine, koji su pripadali različitim radikalnim grupama koje su se početkom devedesetih slile u Bosnu, „zemlju džihada“, da se bore protiv „nevernika“, džihadisti Islamske države imaju iza sebe moćnu organizaciju, sa neuporedivo većim sredstvima. Njihovo delovanje je sofisticiranije, a njihov domet dalekosežniji.

Rat u Bosni i Hercegovini je, međutim, poslužio kao laboratorija „džihadističke internacionale“, čija je jedna od glavnih karakteristika etnička raznolikost i pokretljivost, često zahvaljujući lažnim pasošima pomoću kojih prelaze granice.

Ovaj „internacionalni“ aspekt organizacije je čini neuhvatljivom za obaveštajne službe. Islamska država je u stanju da mobiliše pristalice na svim meridijanima i pošalje ih u samoubilačke pohode. Tako je bilo u slučaju neuspelog atentata u vozu Talis, između Amsterdama i Pariza, čijeg su izvršioca, mladog Marokanca, savladali putnici.

Iako istraga tek treba da pokaže ko su autori najnovijeg atentata u Parizu, hapšenja osumnjičenih u Nemačkoj, Belgiji, Britaniji i Francuskoj ukazuju na internacionalni aspekt napada. Pored tela kamikaze koji se razneo u blizini fudbalskog stadiona Stad de Frans pronađen je sirijski pasoš (policija još treba da utvrdi da li je to njegov pasoš). U Britaniji je uhapšen francuski, a u Nemačkoj crnogorski državljanin.

Nemačka štampa čak govori o Crnoj gori kao o „zemlji koja je poznata po tome da se u njoj regrutuje Islamska država na Balkanu“. U Parizu ispituju da li je Francuz, „od ranije poznat obaveštajnim službama“, čije je telo pronađeno u Bataklanu, jedan od napadača.

Bivši sudija za antiterorizam Mark Trevidik u intervjuu za list „Figaro“ rekao je da operativni model podseća na povratnike iz Sirije. Atentat je, prema mišljenju francuskih obaveštajaca, pripreman mesecima i organizovan je spolja, uz pomoć unutrašnjih saučesnika. Na to ukazuju i brižljivo odabrane mete, kao i saopštenje čija preciznost ukazuje da ga je pisao neko ko odlično poznaje Francusku.

U redovima Islamske države se bori stotine francuskih državljana koji su se radikalizovali u Francuskoj. Jedan broj ne potiče iz muslimanskih porodica, već su sami izabrali muslimansku veru, koja je često samo izgovor za ideološku i političku radikalizaciju. Svedoci koji su preživeli masakr u koncertnoj sali ispričali su da su džihadisti odlično govorili francuski.

Stručnjaci za terorizam kažu da bi atentati u Parizu mogli biti samo „opipavanje terena“ pred napad mnogo većih razmera koji je, po njima, neminovan. Oni smatraju da treba ozbiljno shvatiti upozorenje Islamske države da je ovo tek početak i upozoravaju da je potrebno pripremiti Francuze za rat.

Ana Otašević

sputnjik

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime