Naravno, da se radujemo velikom napretku u privredi, ekonomiji, infrastrukturi, izgradnji i slično. Ali, neosporno imamo mi mnogo briga i problema: Kosovo i Metohiju ne smemo izgubiti, bela kuga, odliv omladine u inostranstvo, napuštena seoska domaćinstva…Sve to treba imati na umu.
Primajući udarce sa svih strana, pored svih ovih velikih pritisaka, kultura nekako ostaje u senci ovih velikih problema, uvek pri dnu državnih briga. Sa druge strane, umetnici profesionalci i amateri, se lavovski bore, da opravdaju činjenicu, da kičmu svakog naprednog društva čini kultura. A kako stoji ova stvar u Srbiji? Prilično žalosno.
Izdvajanja za kulturu iz državnog budžeta su trenutno 0,62%–0,63 %! Nikad manje. Krajem prošlog veka, ta izdvajanja su iznosila 1,5 %–2,00 %! Znači, 3-4 puta veća. U Makedoniji trenutno se izdvaja za kulturu 2,00 %. Dalje, Srbija je poslednja u Evropi na listi po godišnjem izdvajanju za kulturu po glavi stanovnika. Zamislite koliko? Svih 12 evra. E ovo su krupni koraci—nazad.
Zašto ne bismo koračali samo napred na svim najvažnijim segmentima društvenog razvitka, a koji zavise samo od nas? Nego koračamo i napred i nazad. Neminovnosti, koje nas trenutno pritiskaju i gde smo na udaru silnih—lakše ćemo podneti i prebroditi, nadam se, ako paralelno celim raspoloživim frontom koračamo samo napred. Bićemo čvršći i jedinstveniji. To nam je sada najpotrebnije.
Mišo M. Mladenović
akad. slikar i pisac
