Nedavno su Aleksandru Vučiću predložili da predvodi gej-paradu koja će se održati u Beogradu u septembru ove godine. Naravno, to je dobra stvar, progresivna. Danas već postoje primeri gde krupni političari defiluju na takvim paradama. Na primer, kada se pre nekoliko godina gej-parada kretala ulicama Kijeva, u prvim redovima su išli ambasadori iz Evrope i SAD, no, ne radi toga da bi pokazali svoje dezertertstvo iz prethodnog polnog statusa, nego da bi podržali stidljive Ukrajince na njihovom putu na Zapad. Istina, parada nije dugo trajala, jer se razbežala sa sve diplomatama koji su je predvodili, jer ih je iza ugla čekala grupa građana sa tipičnim proleterskim oružjem u rukama – kamenicama od pločnika i štapovima.
Srbija je odmakla mnogo dalje od Ukrajine na putu brisanja razlika među polovima i možemo se nadati da će septembarska gej-parada proći bez incidenata. No, uprkos svemu, Aleksandru Vučiću će biti teško da predvodi tu društvenu avangardu, jer on ima dva očigledno izražena nedostatka – raznopolnu porodicu i decu. Sa tako niskim pokazateljima ne može se ispadati licemer i oblačiti na sebe masku progresivnog čoveka. Evropa ionako neće poverovati. A već Ani Brnabić je mesto na čelu gej-parade. I može se reći da će protokol biti ispoštovan – kretanje ka progresu neće predvoditi bilo kakav vratar-sifilista, nego šef vlade.
Ovaj put će demonstracija proticati pod parolom «Za promene» i naša braća po razumu će zatražiti sledeće promene u zakonu:
– Mogućnost promene JMBG prilikom promene pola (sada se ne menja i po njemu se može odrediti «prvobitni» pol),
– Donošenje zakona o registraciji istopolnih brakova,
– Reform sistema obrazovanja – iz udžbenika mora biti uklonjeno sve što gejevi i lezbijke smatraju diskriminacijom,
– Jačanje borbe protiv nasilja nad predstavnicima LGBT zajednice.
Nema sumnje da će oni dobiti te izmene, jer sve to već postoji u EU. No, ne treba se zavaravati da će se gejevi na tome zaustaviti. Zato što je pred njima još teža etapa borbe – za ravnopravnost na radu i za specijalne kvote na društvenim izborima.
Stvar je u tome što u zakonu postoji član «Odmor zbog brige o detetu», no, nema člana «Odmor zbog negovanja partnera». A to nije fer. Gejevi nemaju dece, pa ispada da nemaju ni odmora. Tako ne sme biti!
Pored toga, srpsko društvo još nije toliko sazrelo da bi se odnosilo sa odobrenjem prema izboru otvorenih gejeva u zakonodavne i izvršne organe. Naprotiv, to postaje prepreka za njihovu promociju u demokratsku instituciju. Da bi se olakšalo rešavanje problema, treba izdvojiti kvote za građane sa netradicionalnom orjentacijom. Petnaest procenata od broja stanovnika. Statistika tvrdi da je homoseksualan uprvo taj procenat stanovništva. Najverovatnije lažu, ali to ne rešava problem.
A one koji radi vlasti žele da se uvuku u ovu grupu radi prevare birača, ležaće u zatvoru.
Dosta problema u gejeva primećuje se i u odnosima sa pravoslavnom crkvom, koja uprkos svim evropskim tradicijama i dalje egzistira. Taj nesrećni nesporazum treba na neki način ispraviti, zato što se crkva oslanja na nepostojećeg Boga, koji strogo zabranjuje takve trikove i čak tvrdi da gejevima vladaju demoni.
U Evropi su se odavno obračunali sa tim problemom, pa, na primer, Anglikanska crkva je od vrha utonula u pedofiliju i homoseksualizam. No, Srbija je još daleko od Evrope i očigledno, treba preduzeti neke prinudne mere. Najjednostavnije je – pored hramova osnivati gej-klubove sa jeftinim pićem i muzikom. Metod proveren u Kaliforniji daje odlične rezultate.
Veoma dobre rezultate daje i rad savremenih boemskih umetnika, koji na svojim platnima mešaju analni greh i Sveto Pismo. Pariska omladina to gleda sa zadovoljstvom. To se može takođe uvesti u praksu.
Međutim, postoji veoma mnogo načina borbe protiv prirodne organike ljudskog života. Treba samo odlučiti da ta organika narodu nije potrebna. I sve će teći kao po loju.
Dmitrij Sedov
www.fsksrb.ru
Pa moglo bi još ponešto da se doda, kao npr. da se toaleti ne dele na muške i ženske. I sa tom praksom treba početi od skupštinskih toaleta. A i aktuelna premijerka bi morala da se oženi i da tako promoviše „porodične vredosti“. A onda da se donesu socijalni zakoni koji bi omogućili jednostavno i lako otimanje dece od neodgovornih „hetero“ roditelja…. Ma ima još mnogo područja koja mi moramo promeniti da bi se približili vrednostima Evrope i sveta..