Naprednjaci, da li vas je sramota?

Ima li, „dame“ i „gospodo“ naprednjaci među vama onih koji su se, ne daj Bože, borili s kancerom? Ima li, „dame“ i „gospodo“ naprednjaci među vama onih koji su, ne daj Bože, izgubili nekog člana porodice zbog kancera? Ima? Ili ste svi napredni, zdravi, pucate od sreće i boljeg života?

E, pa, da vas obavestim. Baš vas, koji ste se susreli sa tom smrtonosnom reči, u narodu poznatoj i kao „rak“. Vaši poslanici, napredne „dame“ i napredna „gospodo“ odbili su da glasaju za predlog Dr Dušana Milisavljevića, uglednog doktora i profesora na Medicinskom fakultetu u Nišu da oboleli od karcinoma budu zaštićeni tako da ne mogu da dobiju otkaz dok im traje lečenje.

Osobe koje su odbile da glasaju za takav predlog za mene ne mogu biti ni poslanici, ni ljudi, nego govna. Ne, ništa drugo. Govna. I ne interesuje me što je to prostakluk, uvreda, ili ne-znam-ni-ja-šta. To su neljudi. Nesoj. Banda. Mogao bih još mnogo toga da nabrajam. Ali, umesto toga, ja ću od danas reč Skupština (Srbije) pisati malim slovom. Dokle god je nesoj u njoj.

Ne postoji politika koja će me ubediti da za ovakav predlog nije trebalo glasati. Ne postoji nijedan jedini valjani razlog koji će me ubediti da građanina ove zemlje treba pustiti niz vodu dok mu traje najvažnija bitka: Bitka za život.

MEDENICA: OTKAZ ZA OBOLELE OD KANCERA, NEGO ŠTA!

Da li je važniji ljudski život ili je važnije glasati protiv predloga koji je dao doktor koji pripada „žutoj bandi“ kako u vašim ispranim mozgovima ostaje zapisano? Dokle ide to vaše naprednjačko ludilo? Ne, nema druge reči za ovakvo ponašanje vaših predstavnika u skupštini.

Nije ovo prvi put da je nesoj odbio da glasa za čoveka:

Pre dve i po godine isti ovaj doktor (Dušan Milisavljević) predložio je da se roditeljima dece obolele od raka omogući odsustvovanje sa posla dok traje lečenje uz punu platu. Vlada Srbije je odbacila predlog. Narodna skupština se obrukala.

Krajem 2014. godine, poslanici vladajuće većine nisu čak smeli ni da glasaju da postave na dnevni red raspravu o Zojinom zakonu – predlogu zakona o lečenju dece u inostranstvu. Tek nakon što je izvršen neviđeni pritisak javnosti, pa i čitalaca ovog portala, „poslanici“ – pardon – nesoj, neljudi otišli su po mišljenje u centralu pa su glasali za predlog. Kako se odvija lečenje dece i danas – jasno nam je. Svako malo društvene mreže gore od apela da se spasi život nekog deteta.
Ali rak?

BORBA PITA DA LI JE OVO SKUPŠTINA ILI IKEBANA?

Kako se osećate, članovi partija koje su na vlasti? Kako neki od vas (a Boga molim da vas je što manje, da vas uopšte nema s tim problemom) razmišljaju o glasanju vaših „poslanika“ dok sede u čekaonici lekara specijaliste koji im je upravo saopštio da imaju rak?

Da li je toliko važno zaštititi od humanosti „investitore“ i tajkune koji su se nakotili u vašoj partiji?

Ako vam je sve ovo što rade vaši poslanici u redu – onda bih samo jedno: Da vas pljunem.

PS: Baš bih voleo da me neki od vaših članova tuži za uvredu. Pa da na sudu vidimo da li je ovo što sam napisao kažnjivo. Jer, ako su zakoni isti za sve – onda posle slučaja nekažnjenog nazivanja Nataše Jeremić narko-dilerom ja mogu još jednom da ponovim: vaši predstavnici u skupštini Srbije nisu poslanici, nego govna.

Aleksandar Bećić

kolumnista.com