Koga je i kad pobedio Vučić sa svojim kriznim štabom?!
- Nije reč o stručnom kriznom štabu za borbu protiv epidemije, već o stranačkom organu za prilagođavanje epidemiološke situacije interesima vlastodršca, a u cilju održanja, povećanja podrške i popularnosti vlasti;
- Gresi kriznog štaba su ogromni. Od šerijatskog pristupa epidemiji u početku, preko šarlatanstva u glumljenju blesavosti i nezainteresovanosti za tok epidemije, do najstrašnijeg ćutanja, potpunog muka nad činjenicom da se u Srbiji, jedinom mestu u celoj Evropi, organizuju masovni skupovi, okupljanja, mitinzi na kojima se tiska desetine hiljada ljudi;
- Zašto su svi specijalistički pregledi i analize koji su bili zakazani pre vanrednog stanja, posle vanrednog stanja obrisni iz Integrisanog zdravstvenog informativnog sistema (IZIS), pa pacijenti moraju iznova da zakazuje preglede i analize preko izabranog lekara, što podrazumeva još čekanja i neizvesnosti oko termina;
Takozvani Krizni štab za pitanja epidemije “Kovida-19”, od svog prvog obraćanja javnosti, ponašao se skandalozno. U početku je sve to ličilo na uhodavanje, trapavost zbog neizvesnosti, tremu zbog odgovornosti, nevičnost u javnom nastupu. Nije im ozbiljnije zamereno jer su objektivne okolnosti na celoj planeti bile specifične: nepoznavanje bolesti, načina prenošenja, metodâ lečenja, kontroverze, teorije zavera, nelogičnosti i sijaset drugih medicinskih i nemedicinskih faktora… Istovremeno diljem cele planete vidljivi su napori vlasti u svim državama, kao i globalističkih tajkuna, milijardera, da maksimalno iskoriste efekte korona-zaraze za svoje interese, bilo za sticanje bogatstva, bilo za jačanje moći i vlasti, a neretko za sve te stvari objedinjeno.
Ali, nigde na svetu ne radi se toliko bahato i primitivno kao što to vlast u Srbiji čini. Ni jedna druga vlast nije toliko oholosti, besramnosti i beskrupuloznosti unela u tzv. borbu protiv „Kovida 19“. O shizofrenosti našeg političkog trenutka govorili smo ranije, u sijaset prilika (ovde, ovde, ovde,..), a od danas može se govoriti ne samo o shizofrenosti vlasti, već i o sluđenosti većine stanovnika s biračkim pravom. I tome su ova vlast i njeni instrumenti najviše doprineli.
Krizni štab je stranački organ SNS
Korak dalje u svemu tome otišli smo zahvaljujući delovanju tzv. Kriznog štaba u poslednjih mesec i po, a naročito od pre nekoliko dana. Takoreći juče je njihov osnovni razlog postojanja ogoljen i danas je lako dokazivo da nije reč ni o kakvom stručnom kriznom štabu za borbu protiv epidemije, već o stranačkom organu za prilagođavanje epidemiološke situacije interesima vlastodršca, a u cilju održanja, povećanja podrške i popularnosti vlasti.
Videli smo da se tzv. Krizni štab ponašao kao legija naprednjačkog saniteta, isto kao i RRA u sferi elektronskih medija, obavljajući prljav posao za interes vlasti. Ovi lekari razlikuju se od članova RRA tek po tome što se tamo niko ne takmiči sa Oliverom Zekić za funkciju dželata, dok je u kriznom štabu konkurencija velika. Ako bi se tražila merna jedinica za servilnost prema vlasti sigurno je da bi mogla da se izražava u “milikonima”, ili čak i u “konima”, a ako bi se utvrđivao etalon za koncentraciju i kvalitet te servilnosti, onda bi se ona sigurno izražavala u “milisrđima”, a veoma retko u “srđima”, jer se u drugačijim situacijama i na drugim mestima teško može zamisliti tolika količina servilnosti koliko je zrači Srđa Janković. Tek o D. K. Tepavčević ne treba trošiti reči, jer je ona, za razliku od ove dvojice i angažovana zahvaljujući naprednjacima, dok su ova dvojica na tom mestu izgleda po svom opštem i prepoznatom svojstvu da svakoj vlasti služe, a apsolutističkoj vlasti služe asolutno.
No, da bismo bolje razumeli i objasnisti licemerstvo ovog štaba treba poći od njegovog celokupnog sastava. Tzv. Krizni štab čine: rukovodilac, Ana Brnabić, a korukovodioci su još i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić i pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković. Zatim slede članovi: direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović, direktorka „Batuta“, Verica Jovanović, poznati Branislav Nestorović, direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine Vladimir Petrović, bivši direktor Infektivne klinike KCS Mijomir Pelemiš, bivši direktor Instituta za javno zdravlje u Nišu Branislav Tiodorović, i, naravno, Predrag Kon. Osim ovih lekara članovi su i ministri Nebojša Stefanović, Vladan Vukosavljević, Vanja Udovičić, Mladen Šarčević i pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Predrag Marić.[1]
Kao što se i vidi iz spiska, koncentracija naprednjaka je toliko visoka da je fatalna kontaminacija neizbežna, što smo mogli da vidimo i na samom početku epidemije kada je Vučić lično pokušao da monopolizuje medijsku eksponiranost i za ovu temu. Tek posle protesta građana i ozbiljnih novinara koji su hteli da čuju lekare, a ne političare, Vučić se povukao sa pozicije svakodnovnog spikera na poziciju povremenog, da govori samo kad proceni da mora, a dnevne brifinge uz trbuhozborenje prepustio je svojim “dr” lutkama.
Način rada štaba: širenje horora, pa ignorisanje opasnosti
Prva faza koja je hororom dramatizovala realnost trebalo je da stvori pretpostavke za stvaranje epske sage u kojoj, glavni junak, Vučić – spasava naciju. Pošto su prvobitno izmislili i predimenzionirali uzroke za uvođenje vanrednog stanja omogućavajući širok prostor za naduvavanje pretnje, da bi realizovali Vučićevu kapitalizaciju političke moći kroz izborni proces, morali su da ukinu vanredno stanje, a antiepidemijske mere praktično ugase.
Samo u ambijentu slobodnog kretanja narod je mogao masovno da glasa. To je bila druga faza, i ona se završila upravo onako kako su naprednjaci i zamislili. Većina građana koji su glasali (manjina ukupnog broja) im je poklonila glas, ili su ga oteli, svejedno, i u tom procesu i u tom vremenu su se družili, putovali, gledali utakmice, bili na sastancima i širili zarazu. Sve vreme saopštavali su visoke dvocifrene brojeve novozaraženih, ali tome ni vlast ni tzv. Krizni štab nije pridavao nikakvu važnost. Ignorisani su. Intenzivirali su kontakte i grupne aktivnosti u kampanji, održavali sastanke, prevozili velike grupe ljudi. Uspostavili su maksimalno pojačan intenzitet u svakom segmentu stranačke infrastrukture. Sastanci svih stranačkih organa od mesnih zajednica do centrale okupljali su ogroman broj ljudi. Kombi vozilima prevozili su birače, formirali mnogobrojne biračke odbore, u manjim sredinama blagonaklono gledali na okupljanja ljudi oko biračkih mesta, kafana, na seoskim trgovima – činili sve da stvore maksimalni potencijal za širenje zaraze. I kad su od birača dobili glas otrčali su da sve to dobro zaliju i proslave.
Izbori važniji od zdravlja
Čim su sabrali rezultate izbora i čim su se uverili da na osnovu tih rezultata imaju osnov za četvorogodišnje vladanje, dvanaest sati nakon saznavanje te činjenice, oglasio se Kon (sve vreme izbora bio je u hibernaciji) da podeli sa nama svoju zabrinutost jer je situacija, navodno, ozbiljna. Sve vreme kampanje bio je tih. U dubokom snu, i čim se probudio, morao je da zavapi. Eto, gospodin potpukovnik je odabrao trenutak i način kako će ostati u pamćenju ljudi pre nego što ode u mirovinu, a generacijama naučnika koje dolaze ostavljeno je da razmisle o etalonu za licemerstvo, nečasnost i nečoveštvo, neetičnost i neprofesionalnost.
Kako reče epidemiolog Radovanović, štab nam je poručio da su „izbori važniji od zdravlja“. Kon je navodno bio na odmoru, davao tetki lek, i čim se vratio sa odmora nastavio je da bdije tamo gde je onomad zastao. Ostali nisu bili na odmoru ali su takođe glumili oposuma koji se pravi mrtav, okrenuli su glavu ustranu, čvrsto zažmurili i zapušili uši da prođe naprednjačka elementarna nepogoda, pa danas pokušavaju da se naprave Toše.
A njihovi gresi su ogromni. Od šerijatskog pristupa epidemiji u početku, preko šarlatanstva u glumljenju blesavosti i nezainteresovanosti za tok epidemije, do najstrašnijeg ćutanja, potpunog muka nad činjenicom da se u Srbiji, jedinom mestu u celoj Evropi, organizuju masovni skupovi, okupljanja, mitinzi na kojima se tiska desetine hiljada ljudi.
Nevolja je, takođe, i to što su prećutkivali da nisu imali dovoljno testova i opreme, i naravno, teška je sramota i kompromitacija to što su lagali i saopštavali nepotpune, umanjene podatke o zaraženim i preminulim. Sve vreme stajali su uz vlast a ne uz narod, a kad su propustili da podnesu ostavku posle eventualnog neslaganja sa vlastodršcima definitivno su izabrali stranu i stavili se na raspolaganje vrhovnom komandantu za njegove apsolutističke i fašistoidne ciljeve.
Kolaps zdravstva u Srbiji
I dok su paralelno tekle dve prožimajuće, komplementarne kampanje – izborna i epidemiološka samo sa jednim jedinim ciljem da Vučić zacementira svoju moć i vlast, kolaps zdravstva u Srbiji je nastavio svoj sunovrat. Ni u izbornoj kampanji, a ni u „struci“ nije bilo reči o tome da li u Srbiji postoje i bolesnici koji imaju potrebu za lečenjem hroničnih i drugih ozbiljnih bolesti koje nisu “Kovid 19”. S kojom medicinskom logikom je lečenje svega što nije korona praktično odloženo do daljnjeg? Zašto su svi specijalistički pregledi i analize koji su bili zakazani pre vanrednog stanja, posle vanrednog stanja obrisni iz Integrisanog zdravstvenog informativnog sistema (IZIS), pa pacijenti moraju iznova da zakazuje preglede i analize preko izabranog lekara, što podrazumeva još čekanja i neizvesnosti oko termina. Prvo su im odloženi pregledi za dva meseca zbog vanrednog stanja, a zatim im je pregled ukinut vraćanjem na početak neizvesne procedure zakazivanja. Zašto su ćutali kada je u Onkološkom institutu od bolesnika tražen test na koronu kao uslov za ulazak u zgradu, a laboratorije nisu htele da ga urade bez uputa dobijenog sa onkologije?! Ko je ove najteže pacijente zatvorio u začarani birokratski krug, i ko će zbog toga da odgovara?! Da li ćemo ikada saznati koliko je ljudi u Srbiji umrlo zbog nebrige zdravstvenih vlasti i skretanja apsolutne pažnje sa svih drugih bolesti isključivo na famozni “Kovid 19”.
Mi i danas ne znamo precizno s kojim se testovima trenutno barata; kolika je pouzdanost testova; koji je procenat teških slučajeva u odnosu na broj zaraženih; koliko je bilo “pozitivnih”, a da zapravo nisu bili zaraženi i kakva je procena za obrnuti slučaj; da li iko od naših virologa radi na ovom virusu; šta se zapravo dešava sa Torlakom, itd…
I napokon, koga je i kad pobedio Vučić sa svojim sanitarnim vodom koji se lažno predstavlja kao krizni štab kad je nakon proglašene pobede epidemija buknula rasplamsanije nego što se to desilo početkom marta.
Od Olivere Zekić nije se ništa drugo ni očekivalo. Ali lekari su se olupali gore od nje. Očevidno je da je reč o nekompetentnosti. Uzgred, Janković je dečiji imunolog, a kako su mediji pisali specijalizaciju poseduje jedva pet godina, što ga za štab kvalifikuje bezmalo kao i ORL-specijalistu ili internistu (istih godina staža), ali, drukčije kvalitete i osobine vlast ceni. Verovatno je da i Kon i Janković nemaju kupljene diplome i nisu plagirali radove kao njihov kolega u timu Stefanović, ili Siniša Mali i još nekoliko hiljada ili desetina hiljada naprednjaka i njima sličnih, ali gde se nalazi profesionalni i ljudski inegritet takvih ljudi? Kad se ispune profesionalni i moralni uslovi, profesionalac i moralan čovek odbija da učestvuje u stvarima koje pokušavaju da ga kompromituju. On odbija da učestvuje u nečemu nečasnom. Ako na to pristane, dozvoljava da sve svoje potencijale i kapacite stavi u funkciju sumnjivih i spornih ciljeva.
Tzv. Krizni štab, a zapravo naprednjačka sanitetska formacija sastavljena od proverenih stranačkih kadrova i predstavnika “struke” koja je svakoj vlasti bila na dohvatu ruke, zapravo je izvela manevar ojačavanja vlasti Aleksandra Vučića, a istovremeno je dovela u pitanje zdravlje stanovništva. Na žalost, to je samo još jedna ilustracija truleži koja buja u Srbiji, truleži koja je zahvatila svaki segment društvenog života, ekonomiju, državu, stanovništvo, zdravstvo i prosvetu, a možda čak i prirodu. To je slika i prilika naše spremnosti da prodamo sve. Srbija neutaživo propada jer joj je sve na prodaji.
[1] https://www.blic.rs/vesti/drustvo/odrzana-prva-sednica-zdravstvenog-kriznog-staba-povodom-korona-virusa/npd5l8z
Slavko Živanov
Izvor: izmedjusnaijave.rs
