Narko biznis i pranje novca

1.januara ove godine Rusija je zauzela mesto predsedavajućeg   Velike osmorice (G8) – međunarodnog kluba  koji sačinjavaju vlade Velike Britanije, Nemačke, Italije, Kanade, Rusije, SAD, Francuske i Japana. Zemlje-članice  G8daju 50% svetskog BDP-a, 35% svetskog izvoza i 38% uvoza. 40. samit  Velike osmorice će biti održan 4. i 5. juna 2014.godine u Sočiju. Rusija je već predložila dnevni red u kome je na prvom mestu borba sa narkobiznisom.

Savez  narkobiznisa sa bankama se zasniva na pranju prljavog novca.

Tema narkobiznisa je izuzetno opširna. Organizovane  kriminalne  grupe koje se bave tim biznisom kao po pravilu rešavaju četiri glavna zadatka:

a. obezbeđenje proizvodnje, prerada droge i njeno prebacivanje u trgovinsku mrežu na veliko;

b. Organizacija prometa droge po veleprodajnim i maloprodajnim kanalima, njeno prebacivanje do krajnjeg potrošača i dobijanje gotovog novca za robu;

v. Legalizacija primljene gotovine, odnosno njeno pranje tako što se ona preko bezgotovinskih operacija prebacuje u bankarski sistem;

g. premeštanje novca sa bankarskih računa u različite tokove legalne ekonomije, čime se proces „pranja“ završava.

Rad narkobiznisa pretpostavlja njegovu  tesnu vezu sa bankama koje  prihvataju prljavi novac. Ponekad  narkomafija koristi banke „naslepo“ ali to se obično dešava kada su količine novca koji treba ubaciti u gotovinski bankarski sistem manje. Kada su iznosi veliki i operacije redovne, narkomafija se o dugoročnoj saradnji dogovara direktno sa bankarima. U toku poslednje finansijske krize konstatovana je jedinstvena slika: banke su same počele da traže prolaz ka narkomafiji  kako bi dobile novac, makar i „prljav“, kao sredstvo za spas od bankrotiranja…

Pojmovi „prljav novac“ i „pranje“

Termin „pranje“ novca  (money laundering) je  počeo da se koristi 80.godina prošlog veka u  SAD za prihod iz narkobiznisa, ali istovremeno znači i pretvaranje nelegalno stečenog novca u legalan. Predloženo je mnogo definicija tog pojma. Tako je Predsednička komisija SAD za organizovani kriminal 1984.godine koristila sledeću formulaciju: „Pranje novca je proces preko koga se kriju postojanje, nezakonito poreklo ili nezakonito korišćenje prihoda, i zatim se takav prihod maskira tako da izgleda kao da je njegovo poreklo zakonito“.

U međunarodnom pravu  se  proširena definicija legalizacije (pranja) prihoda od kriminalnog rada i nabrajanje vrsta i načina   takve legalizacije   nalazi u Bečkoj konvenciji UN o borbi protiv nezakonitog prometa narkotičkih sredstava i psihotropnih materija, donete 19.decembra 1988 g, koja je imala jak uticaj na razvoj odgovarajućeg zakonodavstva u zapadnim zemljama. Bečka Konvencija UN iz 1988.godine  je prihvatila da   pranje novca koji je dobijen od nezakonitog prometa narkotika predstavlja krivično delo,  ali razvoj organizovanog kriminala je doveo do rasta prihoda  takvih  organizacija koje se bave i drugim vrstama prestupništva (trgovinom robovima, prostitucijom, trgovinom ljudskim organima, ilegalnom trgovinom oružjem, ucenom,  tajnim razmeštajem     radioaktivnih i drugih  izuzetno  opasnih materija i sl). Deo prihoda tako dobijen se takođe pere i investira u legalne  ekonomske tokove.

Zato jeKonvencija Saveta Evrope No 141 „Pranje, otkrivanje, povlačenje i konfiskovanje prihoda od kriminalne delatnosti“  od 8.novembra 1990.godine za krivično delo   priznala sve  postupke u vezi sa pranjem novca koji je dobijen ne samo od narkobiznisa, već i od drugih vrsta kriminalne  delatnosti. Član 6 Konvencije određuje spisak pravnih prekršaja koji imaju veze sa pranjem finansija. Razlike u zakonodavstvu pojedinih zemalja postoje pre svega u  određivanju dela od kojih potiču sredstva koje treba legalizovati. U zakonodavstvu nekih zemalja kao prljav novac se smatra sav prihod čije postojanje  potpada pod kršenje krivičnog prava; u nekim  to je samo prihod koji se dobija teškim krivičnim prekršajima, a u trećim  – čak i prihod do koga se došlo kršenjem građanskog i administrativnog prava. U nizu zemalja u kategoriju prljavog novca spada i novac od mita (korupcije).

Narkobiznis – glavni isporučilac prljavog novca bankarskom sektoru

Najpotpunija slika o prihodu organizovanog kriminala u svetu se nalazi  u izveštaju Uprave UN za narkotike i kriminalitet koji je objavljen krajem 2011.g, a koji nosi naziv „Procena nelegalnih finansijskih tokova od trgovine narkoticima i drugim vrstama organizovane kriminalne delatnosti“.[1]

Ukupan promet  po svim vrstama kriminalne delatnosti u svetu je 2009.godine prema podacima u navedenom izveštaju bio blizu 2,1 bilion dolara, što je ekvivalentno  3,6% svetskog BDP-a. U izveštaju postoji još preciznija procena koja uključuje i  od  transnacionalnog organizovanog kriminala. U to spada međunarodna trgovina narkoticima, imitacije i ilegalno preuzimanje brendova, ljudi, ljudskih organa, retkih vrsta životinja, riba, biljaka i drveća, proizvoda umetnosti i predmeta kulturnog nasleđa, lakog naoružanja. Van toga je ostao prihod, po mišljenju autora izveštaja, koji je povezan  uglavnom sa nelegalnom delatnošću u okviru pojedinih država. To je prihod od prevara, razbojništava, ucene, otimanja, reketa i sl. Promet transnacionalnih kriminalnih operacija je, po izveštaju, bio oko 875 milijardi dolara ili 1,5% BDP-a. Ukriminalnom transnacionalnom delovanju na prvom mestu je  trgovina narkoticima:  prema izveštaju – na nju otpada najmanje polovina kompletnog prihoda, odnosno,  u apsolutnom iznosu – skoro 450 milijardi dolara ili 0,75% svetskog BDP-a. Narkobiznis  stvarno treba da se označi kao organizovana kriminalna delatnost sa visokim stepenom internacionalizacije operacija: preko 90% svih „roba“ se troši van granica zemlje koja  tu robu proizvodi.

Međutim, u publikacijama koje se bave svetskim narkobiznisom nailazi se i na drugačije procene prometa  u  trgovini narkoticima. Najniže procene su 400 milijardi dolara, a najviše – 1,5 biliona dolara. Cifru prihoda od narkobiznisa koja je data u izveštaju Uprave za narkotike UN treba smatrati kao vrlo nisku. Ako se u izveštaju UN kaže da na narkobiznis otpada otprilike ½ ukupnog prihoda od organizovanog kriminala u svetu, u drugim izvorima se nailazi na mnogo više cifre – 70%, pa čak i iznad toga.[2]

Tabela 1

Procena prihoda od kriminala u SAD, u milijardama $[3]

*nisu uzeti u obzir prihodi od prekršaja pri oporezivanju

U prikazanoj tabeli daje se procena prihoda od svih vrsta kriminaliteta i prihoda od narkobiznisa  za SAD. Učešće narkobiznisa u ukupnom prihodu  od kriminaliteta je manje nego ukupno u svetu. Čak se zapaža tendencija   izvesnog relativnog sniženja nivoa prihoda od narkobiznisa. Ali to znači da su u drugim delovima sveta, posebno na periferiji svetskog kapitalizma, pokazatelji prihoda od narkobiznisa  iznad prosečnih veličina u svetu. Na primer, u Avganistanu koji se danas pretvorio u glavnog isporučioca narkotika u svetu prihod  od proizvodnje i izvoza droge je iznad 50% BDP-a te zemlje. U Meksiku, koji se graniči sa SAD, prema najnižim procenama, prihod od narkobiznisa iznosi 2 – 3% BDP-a.

Ni jedna druga, posebno uzeta vrsta, kriminala,  čak nije ni blizu narkobiznisa ni po apsolutnoj veličini prihoda,  ni po rentabilnosti (normi dobiti). Na primer, godišnji prihodi od ilegalne trgovine ljudima u svetu, prema procenama Federalnog istražnog biroa SAD (FBI), sredinom prošle decenije su iznosili 9 milijardi dolara. Svetski fond netaknute prirode procenjuje da je vrednost ilegalne trgovine divljim vrstama životinja i biljaka sredinom prošle decenije  iznosila 6 milijardi dolara, a norma dobiti u tom biznisu je bila na drugom mestu – odmah posle narkobiznisa,  i iznosila je između 500 i 1000 procenata.

Putanja kretanja prljavog novca

Kakva je sudbina novca, dobijenog od kriminala? Deo prljavog novca ostaje u „crnoj“ ekonomiji u obliku troškova za isplatu plata ljudima koji rade u njoj, za plaćanje „robe“ (onih istih narkotika koje gaje seljaci), za kupovinu oružja i t.d. Pri tom   može da dođe do prelivanja prljavog novca  iz jednog sektora „crne“ ekonomije u drugi. Na primer, prihod iz narkobiznisa može da se investira u ilegalnu trgovinu oružjem, prostituciju, trgovinu ljudima i t.sl. Međutim, veći deo tog novca ide na pranje koje može da se vrši i u zemlji u kojoj je novac primljen, i van nje. U pomenutom izveštaju Uprave UN za narkotike  konstatuje se da se opere preko ¾ prljavog novca, bez obzira  od koje vrste kriminala taj novac potiče, i 2/3 novca od transnacionalnog  kriminala.

Tabela 2

Procena svetskog prihoda od kriminala i  pranja novca od njega, za 2009.god.[4]

Specifičnost „pranja“ novca, dobijenog prodajom kokaina

Što se tiče stepena pranja prljavog novca koji je dobijen od trgovine narkoticima, u literaturi se nailazi na procene između 60 i 80%. U izveštaju Uprave za narkotike UN kada se izdvoji prihod od kokaina, navedeni pokazatelj se kreće oko 62%. Značajno je da je količina  opranog prljavog novca koji je dobijen od trgovine kokainom na veliko bila mnogo veća od oprane količine tog novca u maloprodaji: 92 prema 46%.

Tu nema ničeg čudnog: prihod trgovaca na veliko se meri milionima i desetinama miliona dolara i taj novac negde mora da se investira, a za investiranje on mora biti čist. Zarada pojedinih učesnika  u trgovini na malo je niža za ceo jedan ili dva stepena. Značajan deo takve zarade ide na ličnu potrošnju (ako to nisu izuzetno krupne kupovine), a deo se vraća u „crnu“ ekonomiju. Trgovci na malo najveći deo svog novca uopšte ne izvode iz „crne“ ekonomije, i prljavi  novac se kod njih jednostavno vrti…

U izveštaju Uprave za narkotike UN date su i neke ocene koje se odnose na svetski biznis kokainom. Analiza cifara pokazuje da:

1.    Najveći deo potrošnje narkotika se vrši izvan zemlje koja proizvodi određenu vrstu droge;

2.    Najveći deo kompletne dobiti u navedenoj vrsti biznisa se koncentriše izvan granica zemalja-proizvođača;

3.    Značajan  deo novca koji se dobija od narkobiznisa se ne pere u zemljama u kojima se narkotik troši, već izvan granica tih zemalja.

Prema podacima pominjanog izveštaja u 2009.godini ukupna količina prihoda od prodaje kokaina na malo   je iznosila   85 milijardi dolara, pri čemu je bruto dobit trgovaca (i na veliko, i na malo) iznosila 84 milijarde dolara (odnosno – direktni troškovi proizvodnje kokaina su bili na nivou od 1 milijarde dolara). Pri tom najveći deo bruto dobiti su imali Severna Amerika (35 milijardi $) i zemlje Zapadne i Centralne Evrope (26 milijardi $). Tamo gde se kokain proizvodi (Južna Amerika, zajedno sa zemljama Karibskog bazena) bruto dobit je iznosila oko 3,5 milijarde dolara, odnosno ukupno 4% kompletne bruto dobiti od svetske trgovine kokainom.