Narod i opozicija izvarani i nasamareni

10
7886
Foto: skrinšot Youtube/Istinomer

Prema Gradskoj izbornoj komisiji (GIK) koja je objavila konačne rezultate izbora za Skupštinu Beograda lista Aleksandar Vučić osvojila je 44,99 odsto .

U pobednički tabor su se udružili oni “ od ranije“, koji imaju dugogodišnje izborno iskustvo ( sem “novajlije“ Šapića), prećutno su klanovski povezani radi podele plena, mada javno sevaju međusobne optužbe.“ da se Vlasi ne dosete“: “Dragan Đilas“,”Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije (SPS), Dragan Marković Palma -Jedinstvena Srbija (JS)” i “Aleksandar Šapić” ..

Suština fikcije pobede Aleksandra Vučića je što je njegova lista pobedila zahvaljujući glasovima nešto manje od četvrtine glasačkog tela, jer se zna da je na izbore izašlo oko 51% glasača, a lista “Aleksandar Vučić“ je osvojila 44,99 odsto glasova.

Da li je logično da sudbinu 100 odsto građana Beograda određuje samo 25 odsto glasova? Da li je to stvarna pobeda ove liste? Kako je ova koalicija uopšte mogla doći na vlast u Beogradu zahvaljujući samo četvrtini glasova?

Da li je na delu izborna krađa?

Da.

Neko bi mogao reći:“Pa da su hteli da glasaju protiv Vučića, ko im je branio da to učine?

Tačno, ali samo na prvi pogled.

Ovi izbori su podmuklo lažirani pribegavajući naročitom izbornom inžinjeringu.sa pridobijanjem 25 odsto glasača *ZA*,sa guranjem 50 odsto glasača u *abstinente*.

Kako je to moguće da je ogromna većina građana protiv stranke na vlasti, a ona uprkos toga dobija na izborima?

To je moguće pre svega zahvaljujući izbornom inžinjeringu saznalačkom upotrebom glasova “abstinenata“ i nedovoljno informisanih glasača, i njihovom sistematski oslabljivanom motivacijom da glasaju za promene.

A Koalicija na vlasti je vitalno motivisala svoje vrlo kompaktno članstvo ( cehovski, klanovski, interesno) organizovano članstvo, “Pobednici“ su prevarili opoziciju i narod, svi koji su bili ZA, svi do jednog su izašli da glasaju.,svi su izašli na glasanje

PROTIV ,potencijalni glasači opozicije su masovno postali abstinenti.Zahvaljujući medijima i moći, lažima i svakojakim zloupotrebama, a naročito kroz spregu sa takozvanim svemoćnim neformalnim centrima moći, vlast je pasivizirala i zaplašila one koji bi glasali za PROMENE.

Nedorasla opozicija ne samo da nije bila u stanju da se odupre podzemlju Srbije da tako lažira izbore, nego nije ni prepoznalao čemu se radi.

Za “pobednika“ su glasali : privilegovana manjina, oni zavedeni obećanjima i ucenama,,uglavnom *dezinformisani i povodljivi.*

Treba znati da na izborima glas debila vredi koliko i glas genija.Anije teško manipulisati. iznurenim i duhovno skršenim pojedincima.

Abstinenti su segment glasača na kome ja opozicija pala na ispitu, dasu oni bili izvedeni da glasaju,opozicija bi pobedila saogromnom većinom. Jer su skoro svi oni bili za opoziciju. Na njima je autentična opozicija, nedovoljno prekaljena u izbornim bitkama, zbrzana,munjevito i lako, bez ikakvog pariranja i pronicljivosti, bez stvarnih okršaja ,impulsivno nasela katastrofalno poražena. Većina glasača koji su bili PROTIV, a za OPOZICIJU, su demoralisani, nisu ni došli da glasaju. Militantno jezgro koje bi glasalo za pobedu demokratije se osulo i povuklo usled straha, zamora, apatije, razočarenja,nepoverenja u neretko izblamiranu lažimaopoziciju, itd,

Dostupnost medijima je bila potpuno krajnje neravnopravna.Vučić je neprestano u mas i svim drugim medijima, LAŽ PONOVLJENA STO PUTA POSTAJE ISTINA Pogotovo u Srbiji iznurenih i bezvoljnih , povodljivih, aponajviše onih kojima nije nimalo stalo do glasanja ( Za koga da glasamo, svi su isti, samo da se nafatiraju, Sjaši Kurta da uzjaše Murta). Ako pitamo šta ljudi znaju i misle o pojedinimVučićevim“poraženim “rivalima,, shvatićemo da većina o nekima od njih ne zna skoro ništa, ili iskrivljeno, a o drugima vrlo površno, jer su za njih bila zatvorena medija, ili se nasedalo na lukave intrige.

Sa strane se čuju zluradi komentari: Narod je tako odlučio, izabrao je Vučića.

Danas je u modi izraz “ Uzeti svoju sudbinu u svoje ruke“, što bi podrazumevalo samodgovornost za svoje postupke. Dakle, individua, ili čitavi narodi, mogu biti dovedeni postupcima moćnih, bez njihove krivicei odgovornosti, u stanje da nisu u posedu svojih potencijala da donose “ odgovorne“ postupke. Srbiju je pogodio “ odliv mozgova“,ostarila je, osiromašila, iznurena, smanjene vitalnosti, zapala u apatiju, ili depresiju, preplašena, mladi u dubokoj krizi identiteta.

Naš narodje decenijama komunističke dušegupke, i nakon toga u vreme tranzicije sve do današnjih dana, doveden u stanje obespomoćenosti i vrste intelektualne opuštenosti ( LE QUART-smišljeno sofistikovano smanjenje ličnih ili nacionalnih intelektualnih i kreativnih potencijala na četvrtinu, drugim rečima “ sluđivanje naroda“).

Takve obespomoćene nije teško mesiti.

Takav obespomoćen narod je bio lak plen podzemlja Srbije,“ mentalnih

spaleologa“ ustvari sprege: NEFORMALNI CENTRI MOĆI-STATISTIČARI-MEHANOGRAFIJA-DEMOGRAFI-FORMALNA VLAST-HIDDEN PERSUASION.

Današnja pozavađana i krajnje krhka i slaba opozicija uopšte nije u stanju da efikasno kontroliše izbore.Zato su potrebni vrlo značajni kadrovski resursi, novac,infrastruktura , sloga opozicije, moć, pravna država.

Čega nema? .

Opozicija je siromašna.

Kako će opozicija da kontroliše izbore, kada je njena sudbina, i bliskih,u rukama vlasti,kada nije u stanju da istera pravdu pred pristrasnim sudovima, poslodavcima, državnim, obrazovnim i socijalnimustanovama,ne mogu da sačuvaju svoju decu od nasrtaja gangova, da seleče, da žive u miru.

U državi Srbiji koja nije pravna, koja kopni i nestaje, gde suvereno vlada podzemlje, se ne mogu održati bilo kakvi regularni izbori. Logično je da ona svemoćna grupa koja uzurpira vlast i krši pravne propise, koja ima monopol nad vlašću, a naspram sebe slabašnu i nesložnu opoziciju i obespomoćene građane dovedene do ivice samoubistva, će to preimućstvo zloupotrebiti da bespravnim i nezakonitim postupcima se doseti kako da sačuva vlast kroz ovakvo podmuklo režiranja “ abstinentske“navodne izborne pobede

U ovakvim okolnostima fer izbori su providna i neozbiljna farsa.Šegačenje.

“Pobednici“ u državi koja je u razvalinima, koja se topi, kako bi narod kazao“ groblje neopajano“. umišljeni genijalni, ustvari tragikomični Don Kihoti “manipulanti“, kratkovido ne prepoznaju nečije zlurade danajske poklone. Razdragana koalicija na vlasti,opijena trijumfom, bez dovoljno emotivne i svake druge distance, sa među njima mnogo duboko razočaranih u sve i svakoga, antroposkeptika, koji ne veruju u Boga, u kulturu, u svoj narod, sem u “ na se, u se, i poda se“, bi trebala da shvati da novo lažiranje izbora nije njihov trijumf, nego da vodi u produbljavanje krize i ubrzanje kopnjenja zemlje i nacije.

Na groblju se ne veseli, ne orgija. Prosi se na mostu. Ovi nisu prosjaci, nego lopovi.

U pravu su oni koji kao gubari oguliše Srbiju šta stignu, od Horgoša do Dragaša, kada kažu: Kradu oni gore, krademo i mi. Oni kradu kobasice i brašno, a “ Pobednici“ glasačke kutije.

Srbija je opet sebi pucala u gol.

Oni će to uvideti. Neki od njih kasno.

Opozicija bi prvo trebala da se izbori da se u Srbiju uspostavi pravna država. Da narod živne.

Tek tada bi se moglo govoriti o održavanju regularnih izbora.

Posmatrajući ovako, opozicija između izbora isključena iz komuniciranja sa narodom, je trebala da bude svesna da ne može pobediti, nego da iskoristi izbore i dobijene termine, da prvenstveno narodu KAŽE ISTINU, DA GA PROBUDI I PODSTAKNE, pripremi za naredne izbore.

Suština je da se na dnevni red stavi nepostojanje pravičnih sudova i korumpirano sudstvo. Bez sudske zaštite izbora, i građana, nema pravičnih izbora., niti slobodnih podanika kadrih da se autentično izjasne na izborima. Sudovi ruše temelje Srbije i njen narod.

BEZ SLOBODE NEMA HLEBA.

Narod Srbije ne može izraziti svoj autentičan izbor dok ne ojača, dokne postane sigurniji u sebe, dok se ne oslobodi straha. Još od 1990-ih godine očekivao je od opozicije da ga zaštiti od tiranije.Ništa od toga, sada je još gore, a narod smatra da je opozicija sve manje zainteresovana da ga štiti, nego da gleda sebe( SVI SU ISTI).

Narodu mora biti data nada i jasan znak da na izborima može i mora dapobedi, i da će biti posle bolje. On će tada glasati za prave.

Opozicija je i ovoga puta bila zbrzana.

Narod treba osokoliti i dati mu smisao i nadu, ozdraviti ga, dokle god je narod skršen, kao sada, nema izborne pobede.NAROD TREBA DUHOVNO I MORALNO OZDRAVITI.

Političko okruženje, mentalitet, stanje duha, psihologija mase, podanički mentalitet, zastrašenost, indoktrinacija, sve ovo dovodi do neautentičnog izbora, i do lažiranja.Neautentičan izbor može objasniti psiho-analitički pristup, u pitanju je psihologija mase, indoktrinacija i zastrašivanja koji se sprovode od 1945. godine, potom nakon tranzicije obeshrabrivanje, ubijanje nade, rušenje nacionalnog identiteta, sve do današnjih dana, su takvog intenziteta da je u psihi srpskog nacionalnog bića prisutan još uvek veliki kamen stvrdnute indokrinacije -DEPERSONALIZACIJA, ROBOTIZACIJA.

Ukoliko je psihička deficijencija u blagoj formi pomaže i psihoterapija, reči, grupna diskusija. U slučaju našeg naroda može pomoći duža medijska kampanja, izraženiji demistifikacioni procesi, glasnija i jasnija kritika, demokratizacija društva, smanjenje represije. PRAVNA DRŽAVA.

To je sledeći najvažniji zadatak opozicije.

Zalažem se za objektivnost, i za poimanje slobode u smislu evolucije kaspoznaji objektivnih okolnosti nužnosti na planeti, ka planeti obostrano korisnih odnosa između Moći, sa jedne strane, i Prosperiteta naroda van država Moći i Sile , kao Hegelovo “napredovanje svesti o slobodi“.

Da bi se spasli neophodan nam je duhovni preporod, duševno, duhovno, moralno ozdravljenje, kroz slogu i pomirenje svih, bez obzira na etničkui versku pripadnost i političko ubeđenje.

Dokle god ton daju šibičarenja, prevare, nasilje i demonska mržnja, Srbiji nema spasa.

Molimo se Bogu na Nebu, i na Zemlji da ovde ustoliči Nove.

Ima stidljivih znakova da se Bog smilovao Srbiji?

Tomislav Krsmanović

10 KOMENTARA

  1. @Spase Uzelac
    Лијепо те видим как се смијеш смијехом, загребачким. У ствари, не знаш ти ни шта је духовитост, јер си монолит, односно монољит, како је ту ријеч изговарао ЈБ Тито. Је ли, Узелац, мада ми твоје мишљење треба ко баби клиторис, ипак ми реци, откуд ти заблуда да сам професор филозофије?! Зашто си се човече уозбиљио као црногорац на хемиотерапији, дај разведри се мало…

  2. Osjeca se sta Autor hoce, ali zbrda-zdola… ; zato: prije sebe u pisanju urediti! Ovako metodicki i misaono neuredno ponistava i ono sto Autor hoce, te se smesnim vidi i ono, navodno Hegelovo, “napredovanje svesti o slobodi”! Kao sto je sve zbrckano, tako i ovo navodno Hegelovo, a Hegelovo jest: ” Napredovanje U (U!- op. S.U.) svesti o
    slobodi”!!! Prevrat od tzv. stare metafizike, ka spekulativnoj, a “samo” ono “U”, te svestI (u komu, u cemu!)… Ovo radi m i s lj e nj a kao p r a k s e, a neka mi se isto upozorenje primi, jer se radi o fundamentalnoj “stvari” i o elementarnom poimanju/nepoimanju iste… Tu negdje vidim i ono o nasoj zbilji na nivou “zbrda-zdola”…

    • Узелац, слатко си ме насмејао. Одавно чекам да се јавиш. Распричао си се као монголоид на ноши. Ако ти знаш шта си хтео да кажеш, онда сам ја Ален Делон. Иди, човече, у Министарство за балансирање, да те нацентрирају!

      • Skolovani nedoskolovani gore mego neskolovani!- suvereni vladaoci i politickom i, uopste, drustvenom sferom. Pojma ti nemas, mada si Pitagora, ni o misljenju, ni o poimanju, oHegelu da se ne zbori; nivo cackalice koja ubada one koji nisu u stvari…
        A da sam cutao? Ne! Radi takvih koji jesu kao p o z n a v a o c ia i nakon ne prolaza moga komentarcica, ponovljeno, odustao sam i “presao” na drugi sajt; tako- tu i tamo “udario” letimicmo i na Korene i slatko se smijao u misli malogradjanskom zadovoljstvu u kojem uziva Zenon…
        Tuzno, ali: stara garda profesora filozofije otisla u vjecnost; ostao Danilo Basta jos jedini vredan i tuzan: sta mu napravise od njegove katedre za filozofiju!!!
        Zapamti, mudrace: nema veceg jada no misao spustiti na nivo lopate- gore je to od svih farmi i parova; rabota je to koja je iste i proizvela.
        Dovoljno!- i uzivaj u supljim saglasnostima sa istima kakav si i sam: ipak si ti za subjekt-objekt poziciju, dakle nedorastao za bilo kakvo misljenje; Hegel je takvima otvarao vrata da lakse izidju iz prostorije u kojoj drzi predavanja – no, es ist fertig, moj i n z e nj e r u filozofije.

  3. Текст је чиста демагогија накићена лепим жељама.
    Сваком мислећем је јасно да овде само усрана мотка може да реши ствари. Проблем је у томе што је мотка толико усрана да нико неће да је се дохвати.
    Генерације које су могле су онемоћале или нису више међу живима, а млади не виде даље од носа, односно екрана.
    Срки је потпуно у праву! Ово јато које је на власти би само изнутра могло да се доведе у ред, за шта су потребне деценије. А ми то сигурно нећемо доживети.

  4. Tako je Srki , svaka ti je reč na mestu. Možda bi lek za ovu situaciju gde je narod ne zainteresovan za sopstvenu sudbinu bila mera obavezno glasanje , kao što to imaju Grci , Belgija, a od skoro i Bugarska. Pošto uskoro planiraju promenu Ustava, mislim da će biti u gadnom problemu kada referendum ne uspe zbog izlaznosti manje od 50% biračkog tela.

    • Само да се надовежем на меру обавезног гласања. Обавезно гласање треба увести, али под условом да се на крају гласачког листића налази опција “нико од горе наведених”. Ако ова опција победи, законом регулисати да се нико од “горе наведених” на листићу не може појавити на поновљеним изборима,јер је јасно да их већина не жели. Мора неко други, нови, надајмо се бољи. Ако нема ове опције , свако морање изласка на изборе би значило гласање за мање зло и давање легитимитета победнику, ма ко он био.

  5. Kad sam znao da ce kraj i zakljucak biti, moliti se bogu … Kao prvo, koja opozicija?! I slep vidi da su to dve strane istog novcica, svi oni. Rotiraju fotelje tu i tamo, cisto za zamazu oci narodu, ali isti ljudi vec 20 godina. Kao drugo autor pise “bez slobode nema hleba” … Upravo obrnuto, bez sopstvenog hleba nema ni slobode. Zasto su nasi stari, bili onako ponositi i hrabri? Zato sto su bili nezavisni, svako je bio sam svoj gazda na svom domacinstvu, nije pruzao ruku i prosio za “sigurnu mesecni platu”. Kao takav, normalno da se osecao slobodnim i da se borio za istu, za sta da se bori danasnji Srbin? Za platu da gine? Ne, gledace svoja posla, krckajuci polako tu svoju crkavicu, i ucice svoju decu da isto tako ne strce, i ne isticu se, ne daj boze da tiraninu upadnu u oci. Postali smo narod kukavica i to je cinjenica, zasluzujemo sve ovo sto nam se desava. Na plasljivog vuka i zec dize onu stvar, a to su u realnosti ovi nasi danasnji tlacitelji, obicni zecevi.

  6. Не бих се баш сложио са свим што је написано. Аутор текста стално помиње “опозицију”, али ја је не видех већ дуже време. У Србији у ствари, деценијама, нема ни позиције ни опозиције, постоје само, веће или мање, интересне групе. Ове интересне групе се повремено замене на “власти”, али суштински се ништа не мења. Зашто? Зато што Србијом заправо владају мафијашка удружења која су специјализована за пљачку, свако у свом ресору: судско-адвокатска мафија, полицијска мафија, ДБ мафија, тајкунска мафија, политичка мафија,… Овде владају два постулата.
    1. Врана врани очи не вади.
    2. Ко дирне једну врану,дирнуо је у цело јато.
    Ви сада видите, да ли је лакше придружити се јату, или му се супротставити. Један пробао па умро.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime