Narod

0
803
Foto: printscreen

Veličina jednog naroda zavisi od veličine ljudi koji imaju vodeću obavezu da svojom veličinom napajaju narod.

Narod je kao komad gline. Od veštine vajara zavisi kakva će biti skluptura.

Otvorili smo vrata DOS-u i postali mali. Raširili ruke SNS i postali još manji. Ovi zadnji, deluju kao večni, ispraznili su kapacitet srpskog naroda. Ovu prazninu više ništa napuniti ne može.

Srpski čovek je nekada sreću, logiku i dostojanstvo nosio u očima. Danas je u stadijumu da mu je sve jedno da li će mu Bog pomoći ili će ga Bog ubiti. 

Damari se bude samo na pominjanje virusa, koji više nije pandemija, već loptica skočica koja gadja moždane vijuge. 

U kratkom periodu su narod naterali da mu postane bitno i najbitnije da li je Korona virus istina ili ne i da li nositi masku ili ne. 

Poput modnog detalja koji okupira jednu godišnju sezonu, tako se ponašaju trutovi iz košnice zvane DOS.

Oni prvi, prodorom iz košnice reklamirali su psihologe. Ovi zadnji, a večni, poput peska u šaci, bacaju nam u oči kao modni trend zdravstvene stručnjake, epidemiologe i pulmologe. Virusologija kao nauka postaje u Srbiji prognoza vidovnjaka. A narod, narod je postao imitator življenja života. U lečenju od imitacije ne pomažu ni lekari, ni travari.

Izbori su prošli. Posle njih o njima se najmanje priča. I oni sami o svojoj laži ćute. Levu ruku iz koje su nas hranili u prvom ,,naletu,, virusa, naglo su povukli i desnom nam stisli jabučicu na vratu. Konfuzno o virusu pričaju, ali ga razvlače kao opasniju sadašnjost od one koja je ostala iza nas kada su pustili pesmu ,,Ovo je Srbija, govore grobovi ratnika…,,.

Srpski scenario virusa Korona, potomcima će biti kao nasledje očevine. 

Oni će tada znati ovo što mi danas ne znamo.

Ne znamo da li se obaveza nošenja maski uvodi da bi kupovinom istih vratili 100 e kojima je nagradio punoletne gradjane Srbije.

Ne znamo da li je novčano kažnjavanje zbog ne nošenja maski razlog kojim će puniti državni budzet, opustošen iz njima znanih malverzacija.

Prošli smo giljotinu odgovornosti zbog naših predaka i naučeni da nam odgovornost za potomke ne treba.

Naučili su nas da zakon nije predhodnica prestupa, već da isti postoji da bi sledio prestupe. 

Naučili su nas da je ćutanje najrašireniji oblik javnog mnenja, a obožavanje političkog vodje najrašireniji oblik javnog delovanja.

Sada nas uče kako da postanemo umobolni trzaji pred naletima novih talasa ,,Korona,, virusa. 

Na kraju će od države Srbije i nas njenog naroda, ostati samo grumen gline, gde će državna himna biti opelo i nje i nas.

Marija Grubjašić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime