Ima nekoliko dana da me slušaoci pitaju šta mislim o Narodnoj rezoluciji. Kažem im da mislim da je to jedno očigledno zamajavanje javnosti, pogotovu one na društvenim mrežama i sasvim sam siguran da će se na kraju to i pokazati, kao što se već pokazalo sa bezbrojnim peticijama i Apelom za odbranu Kosova i Metohije, koji je, za tri nedelje, potpisom održalo oko 13 000 Srba[1], što je, otprilike, populacija Koceljeve, ili Ljubovije. Može se reći i ovako: u 130 autobusa GSP-a se nalazi toliko ljudi u svakom trenutku.
Nije mi poznato da je ikada i jedan režim oboren rezolucijama, apelima i peticijama. Ako ovo uspe, biće prvi put u ljudskoj istoriji. Onaj ko narod varka da se na taj način nešto može postići ili ne zna, ili radi po instrukcijama, trećeg nema. Onaj ko potpisuje može da se pravda i nedostatkom mozga.
No, ‘ajmo redom: u osmom pasusu Narodne rezolucije[2] se kaže da se ona podnosi na osnovu Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi. Formulacija glasi, pomalo neprecizno:
„Na osnovu napred navedenog a u skladu sa članom 2. Ustava Republike Srbije koji utvrđuje da „suverenost potiče od građana“, koja se može ostvarivati ustavnim institutom pod nazivom „narodna inicijativa“, srpski narod u zemlji i rasejanju širom sveta, zajedno i ravnopravno sa svim građanima Republike Srbije, donosi s proleća 2018. godine“…
Ovu papazjaniju, od Narodne rezolucije (u daljem tekstu: NR) uopšte nije lako razumeti, pa ćemo prvo probati da joj damo zakonski, zatim logički i, na kraju, funkcionalni okvir.
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi[3], u članu 36. kaže:
Član 36
Prikupljanje potpisa građana koji učestvuju u narodnoj inicijativi traje najduže sedam dana, računajući od dana koji je u prijavi Ministarstvu unutrašnjih poslova označen kao početni dan prikupljanja potpisa.
Građanin se može samo jedom potpisati na listi potpisnika narodne inicijative.
Građanin može svoj potpis povući do isteka poslednjeg dana određenog za prikupljanje potpisa.
Potpis se povlači u pismenoj formi, a odbor za prikupljanje potpisa konstatuje to u listi potpisnika narodne inicijative.[4]
Ovaj član Zakona je u oštroj suprotnosti sa pretposlednjim pasusom NR, koji kaže sledeće:
„Ukoliko se volja potpisnika Narodne rezolucije bude ignorisala od strane aktuelnih državnih organa i ne bude sprovela odmah ili u razumnom roku, primena iste će uslediti kada se steknu politički i bezbednosni uslovi, odnosno kada se izvrši promena vlasti i država Srbija oslobodi statusa podređenosti u međunarodnim odnosima, nametnutog od strane transatlantskih sila i raznih globalističkih organizacija i tela„
Prvo: NR se, očigledno, ima prihvatiti, ispunila ona zakonske okvire, ili ne. Predlagači NR uzimaju zdravo za gotovo, sasvim ignorišući zakone, da će se NR kad-tad ovaplotiti, makar i za deset godina i makar je potpisalo 10 000 ljudi, jer su tvorci NR predestinirani za uspeh.
Drugo: vremenski okvir, koji je postavljen u ovom pasusu je izvanredan, odnosno bezobalan i neobično pogodan da tvorci NR nastave da se bave politikom i kad NR propadne, kao što hoće, te da ne podnesu odgovornost zbog propasti svog čeda.
Treće: državni organi su dužni da ignorišu volju potpisnika NR, ako ona ne ispunjava zakonsku formu i okvire. Pretpostavmo, kao što rekoh, da potpisnika bude čak i 50 000, šta država treba da uradi? Da preda vlast tvorcima NR? To nema ni u crtanom filmu, a kamo li u životu.
Dalje: tačno je Ustav RS afirmiše suverenost naroda, ali je i idiotu očigledno da se suverenost ne vrši neposredno, nego preko izabranih narodnih predstavnika[5], u zakonima i Ustavom predviđenoj proceduri.
Tvorci NR, u sedmom pasusu, kažu sledeće:
„Konstatujući da političke stranke, razni pokreti i udruženja građana, kao ustavna kategorija, čija je uloga da demokratski oblikuju političku volju građana i zastupaju njihove državotvorne interese, ne čine dovoljno ili su potpuno pasivni, a neretko povlače pogrešne ili neadekvatne političke poteze u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, te da u vezi sa tim, upornim učestvovanjem u izbornim procesima zarad partikularnih interesa daju legitimitet, legalitet i presudnu političku snagu koaliciji stranaka na vlasti, koja je evidentno protivustavno prisvojila suverenost od građana i mimo Rezolucije 1244 i Ustava, i u okolnostima podređenosti u međunarodnim odnosima, sprovodi pregovore sa separatističkim vlastima u cilju takozvane normalizacije odnosa sa „Kosovom“.
Niđe veze! Ako su, u bilo kakvoj proceduri, pod bilo kojim okolnostima, nosioci vlasti, uz pomoć opozicije, Betmena, ili patuljaka dobili legalitet i legitimitet, kako sami tvorci NR kažu, šta ćemo sad s tim? Imaju, dakle, i legalitet, i legitimitet, ali mi im to osporavamo? Po kom osnovu? Po tome što su evidentno protivustavno prisvojili suverenost od građana? Nisu. Dobili su ga legitimno i legalno, na izborima. To je, učestvovanjem na izborima i verifikacijom mandata, potvrdila i opozicija, a i OEBS, koji notorno prati izbore u Srbiji.
Očigledno je da nosioci javnih ovlašćenja u Srbiji krše Ustav, ali to se ne rešava narodnim rezolucijama, već podnošenjem predloga za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu. Pošto je Ustavni sud, u osnovi, dao ispravno tumačenje da su Briselski sporazumi politički, a ne pravni akti, ostaje samo da se, pred redovnim sudovima, tuže državni organi, zajedno sa nosiocima javnih ovlašćenja, što postupaju po političkom sporazumu, a ne po zakonima, na šta ih Ustav obavezuje.[6]
Rezolucija UN 2131[7] , koja se pominje u NR, takođe afirmiše suverenitet naroda, ali afirmiše i pravo svakog naroda da odredi proceduru, odnosno društveno-politički sistem, kroz koji će se suverenost naroda iskazati i direktno zabranjuje mešanje drugih država i naroda u to kako će se unutrašnje organizovati jedna država.
Mi smo, kao i svaki drugi narod, odredili sebi, kroz Ustav i zakone, proceduru kojom narod delegira svoj suverenitet na državu i njene organe. Zato i kažemo da je, recimo, Kina suverena država, ili je Rusija suverena, a ne da je suveren Kinez, ili Rus. Država je, dakle, ovaploćenje, ostvarenje narodnog suvereniteta. Narodni suverenitet nije nešto što se može neposredno koristiti. Baška što bar 70% Srba nema ni pojma da je suvereno, niti bi taj pojam razumelo. Ko ne veruje, neka skokne do prve pijace, ili livade, pa neka pita narod šta misli o suverenosti.
Kako se narodu vraća suverenitet, ja pojma nemam. Prividno, to je moguće u revolucijama, ali i tada suverenitet, zapravo, pripada vođama revolucije, a ne narodu. Suverenitet je do te mere apstraktan pojam, da je njegova direktna upotreba od strane naroda, potpuni apsurd.
Narod, u načelu, svoj suverenitet izražava na izborima, za koje smo konstatovali, i ja, i tvorci NR, da su dali i legalitet, i legitimitet ovoj vlasti.
Dalje: Član 37. Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, kaže sledeće:
Član 37
Na mestu gde se prikupljaju potpisi tekst predloga za koji se prikupljaju potpisi, overen od nadležnog organa i snabdeven njegovim prijemnim brojem, mora biti istaknut tako da bude dostupan građanima.
Normalno, nije. Tvorcima NR ni napamet ne pada da bi trebalo da slede zakonsku proceduru, ali drugima oštro zameraju što je oni ne slede. Da stvar bude interesantnija, ni potpisnicima NR ne smeta što se krši zakonska procedura: ne bore se oni za poštovanje zakona, nego za isterivanje svoje volje, a onda, da bi licemerje do kraja bilo zadovoljeno, prebacuju Vučiću što radi to isto, samo na daleko višem nivou.
U tački 4. NR se kaže:
„Zahteva se od najviših državnih organa da zvanično priznaju ili konstatuju faktičko stanje „ratne okupacije dela teritorije“, pokrajine Kosovo i Metohija…“
To je veoma dovitljivo i istina je da bi bilo povoljno po nas, da Član 306. Krivičnog zakonika Republike Srbije[8] ne kaže nešto sasvim suprotno:
Član 306
Građanin Srbije koji potpiše ili prizna kapitulaciju ili prihvati ili prizna okupaciju Srbije ili pojedinog njenog dela, kazniće se zatvorom najmanje deset godina.
Dakle, tvorci NR podstiču državne organe i nosioce javnih ovlašćenja na krivično delo!? Nije lepo.
Tačka 5. NR kaže:
„Zabranjuje se državnim organima i predstavničkim telima, pre svih Narodnoj skupštini, da pokreću inicijativu, vrše propagandu ili bilo koji drugi masovni uticaj,a zatim i raspišu eventualni referendum ili drugi oblik javnog izjašnjavanja, kojim bi se građani direktno ili indirektno, to jest prikriveno u sklopu izjašnjavanja o promeni Ustava Republike Srbije ili rešavanja sličnih pitanja, naveli, dovođenjem u zabludu, da se opredeljuju o teritoriji pokrajine Kosovo i Metohija i njenom ustavnom statusu u okviru ustavnog poretka Republike Srbije.“
Zanimljivo je da baš Član 2. Ustava Republike Srbije[9], na koji se pozivaju tvorci NR, kaže sledeće:
Član 2.
Suverenost potiče od građana koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.
Ne može se, dakle, zabraniti referendum, čak i kada ga iniciraju „slobodno izabrani predstavnici“, jer je referendum ustavna kategorija. Može da se prekrši Ustav i da se traži zabrana referenduma, ali po čemu se onda tvorci NR razlikuju od Vučića?
Ustav propisuje na koji način se vrši suverenost i nigde se ne vidi kako se ona može vršiti neposredno. Narod ne može da zabrani svojim slobodno izabranim predstavnicima da vrše svoja ustavna i zakonska ovlašćenja.
Sada malo logike: da li je nosilac suverenosti narod, deo naroda, ili većina u jednom narodu, ili su to građani, deo građana, većina građana…?
Šta ako NR potpiše, recimo, 50 000 ljudi? Da li su oni nosioci suvreniteta, a ostali nisu? Šta ako se, mimo Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, potpisi budu prikupljali sledećih 10 godina i dostignu, recimo, cifru od 500 000 potpisnika? Jesu li oni nosioci suvereniteta, a ostalih 6,5 miliona nisu?
Dalje: poslednji put je oko 53% upisanih birača iskoristilo pravo da svoju suverenost, putem izbora, prenese na nosioce javnih ovlašćenja. U suštini, zbog prenaduvanosti Biračkog spiska, koji je veći od efektivno prisutnog broja stanovnika u Srbiji, faktički glasa oko 70% građana. Kada saberete zaposlene (oko 1 700 000), nezaposlene (oko 600 000) i penzionere (oko 1 500 000), zbir iznosi 3 800 000 ljudi. Dodajmo tome još, recimo, 1 200 000 neraspoređenih (domaćica, neprijavljenih poljoprivrednika, pijanaca, kockara i ostalih nosilaca suvereniteta), dobićemo prilično preciznu sliku pravog srpskog biračkog tela – oko 5 miliona ljudi, od čega obično glasa oko 3,5 miliona, što je oko 70%. Oni su iskoristili svoje suvereno pravo, bez obzira da li su glasali za vlast, ili za opoziciju. Sasvim je moguće, čak i verovatno, da su na poslednjim republičkim izborima, svoje suvereno pravo iskoristili i tvorci NR, glasajući za određene opozicione stranke, ali su, u međuvremenu, zaključili “ … da političke stranke, razni pokreti i udruženja građana, kao ustavna kategorija, čija je uloga da demokratski oblikuju političku volju građana i zastupaju njihove državotvorne interese, ne čine dovoljno ili su potpuno pasivni, a neretko povlače pogrešne ili neadekvatne političke poteze u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, te da u vezi sa tim, upornim učestvovanjem u izbornim procesima zarad partikularnih interesa daju legitimitet, legalitet i presudnu političku snagu koaliciji stranaka na vlasti…“ (Sedma tačka NR), pa su se, pošto su se razočarali u opoziciju, setili suverenosti.
Priznajem da mi nije jasno na koji se narod misli u NR. Ako se misli na narod koji nije glasao, on je u manjini. Ako se misli na onaj koji je glasao, on je svoje suvereno pravo iskoristio. Ako se, pak, misli da narod ima pravo da se predomisli i da preotme suverenitet u svakom tenutku (što se zove: revolucija), može i tako, ali hajde da onda utvrdimo koji je to broj pripadnika, ili procenat naroda ili građana koji može da preotme suverenitet.
Zakon o referendumu i narodnoj inicijativi samo za referendum predviđa broj potpisnika (100 000), dok za druge oblike narodne inicijative nikakva cifra ne postoji, što zanči da je, iz ugla tvoraca NR, podložna slobodnom tumačenju. Recimo: 10 000 građana preotima suverenitet!
S druge strane (još ostajemo u logičkoj sferi), svaka narodna inicijativa, zvala se ona Narodnom rezolucijom, Zahtevom da Stanija uveća sise, ili nekako drugačije, po Zakonu jeste jedna vrsta zahteva Skupštini da odluči po određenom pitanju. Nema neposrednog ostvarivanja narodne inicijative.
Dakle, svaka narodna inicijativa je sredstvo sistema u okviru sistema. Čak i kad bi se tražilo ukidanje sistema, ono bi moralo da se provuče kroz institucije sistema. Time se tvorci NR ne razlikuju od bilo koje druge grupe, koja veruje da se sredstvima sistema može oboriti sistem.
Recimo da NR skupi neki broj potpisa, koji neki nadležni organ (u ovom slučaju Skupština RS) prihvati kao dovoljan da uđe u skupštinsku proceduru, to još uvek ne znači ništa. NR je neka vrsta predloga, zapravo, te Skupština, preko Zakonodavnog odbora, utvrđuje da li NR ima zakonsku formu, da bi išla u dalju proceduru. Skupština nema nikakvu obavezu da NR, ili bilo koji oblik narodne inicijative, osim referenduma, razmatra u bilo kojem roku. Može da ga stavi na dnevni red 2030-te godine, ili nikad. Tvorci sistema su daleko promućurniji, brojniji i iskusniji od tvoraca narodnih inicijativa. Kada bi narodne inicijative mogle da razdrmaju sistem, bile bi ukinute.
Ako se, opet, nešto hoće mimo sistema, onda je apsurdno obraćati mu se narodnom inicijativom. Ispada, zapravo, da se tvorci NR, u ime naroda (za koji se ne zna ni koliki je, ni kakvo svojstvo poseduje) obraćaju nosiocima javnih ovlašćenja, koji tačno znaju da iza sebe imaju određeni broj suverenih građana, čije su glasove dobili na izborima i znaju im svojstvo – da su birači. U osnovi, to znači sledeće: neka nedefinisana, marginalna grupa, koja ne predstavlja ništa stvarno, traži od države, njenih organa i nosilaca javnih ovlašćenja, da postupaju po nalogu te grupe. Čemu, onda, izbori, čemu procedure, čemu zakoni? Neka se sve svede na grupe koje nešto traže i onda bar znamo na čemu smo.
I, na koncu, funkcionalističko tumačenje: ako neko zna za situaciju u kojoj su neka rezolucija, inicijativa, ili apel, ikada i ma gde, promenili prirodu sistema, a da se nije zagazilo u krv, neka mi javi, da i ja znam.
Magistralni put srpske politike je određen ne suverenitetom naroda, već vođenjem srpske politike od strane stranaca, tih istih na koje se i NR poziva, kao na zaštitnike prava. Tvorci NR su mogli, sa mnogo više funkcionalnog osnova, da napišu otvoreno pismo američkoj, nemačkoj ili britanskoj ambasadi, sa zahtevom da prestanu da vode srpsku spoljnu i unutrašnju politiku. Da li zaista verujete da tvorci NR, bar oni koji imaju mozga i znanja, ne znaju gde je ishodište problema, ili se samo prave da ne znaju, pa pritiskaju Vučića i njegovu kliku? Ujedinjene nacije, koje se prizivaju kao pomoć u zaštiti Kosova, samo su instrument velikih sila i njihovih nagodbi. UN ne sprovode Rezoluciju 1244 (jedinu za koju prosečan Srbin zna, jer su mu mozak njome probili patrioti), iako su u obavezi da to rade. Čak i da se Srbija dekretom odrekne Rezolucije 1244, UN moraju da je sprovode, a očigledno je da to ne čine. Pozivati njih upomoć je kao tražiti od piromana da gasi požar.
Akt o primirju, ili mirovni ugovori, koji sleduju ratovima, nisu ugovori u građanskom smislu, kao saglasnost dveju slobodnih volja, već su diktat pobednika pobeđenom. Ako se pojave neke nedoumice u tumačenju, važi se tumačenje jačega, odnosno pobednika. To bi trebalo da bude jasno svakome, nikakva nauka nije.
Samo naivni i nečasni mogu u UN gledati nekog pokrovitelja malih i slabih, a ne instrument volje velikih i moćnih. UN su svoju perfidnu ulogu ovde počele od februara 1992. i uvek su bile na strani srpskih neprijatelja, manje ili više prikriveno. Tačno je da je SRJ bombardovana mimo odluke UN, ali ne vidim da je UN nečim kaznio NATO pakt zbog protivpravne agresije.
USA finansira mirovne operacije UN sa 26%,[10] a u ukupnom finansiranju UN učestvuju sa 22%[11]. Samo bi ozbiljna neznalica očekivala da USA ovolike pare odvaja za pravdu i pravo, kao i za interese malih i napaćenih naroda. Koliko para, toliko muzike.
Za kraj: sudbina NR će biti ista kao i sudbina Apela za odbranu Kosova i Metohije. To što ću biti u pravu, povećaće broj mojih neprijatelja, ali mi ne pada napamet da učestvujem u grupnoj i patriotskoj laži, da bih stekao prijatelje.
Ovakve stvari služe za emotivno i kognitivno pražnjenje naroda uoči izbora, ili velikih događaja; narod se mobiliše u pogrešnom trenutku pogrešnim sredstvima da bi, kad dođe veliki događaj, bio pasivan, odnosno ispražnjen.
Milan Milenković
milanmilenkovic.com
_____________________________
[1] https://www.neodustajemo.rs/
[2] http://www.narodnarezolucija.rs/index.php
[3] http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_referendumu_i_narodnoj_inicijativi.html
[4] Izvinjavam se što u tekstu mešam ćirilicu i latinicu, prosto me mrzi da prepisujem čitave pasuse.
[5] Preko, kako to tvorci NR zovu „državnih funkcionera“, iako je zakonski i ustavni termin „nosilaca javnih ovlašćenja“.
[6] Kada biste, recimo, pred sudom, postavili pitanje nadležnom državnom organu na osnovu kog akta su podignuti granični prelazi prema KiM, organ bi morao da prizna da je to uradio na osnovu Briselskih sporazuma, dakle političkih akata, a ne na osnovu naših pozitivnih zakona. Čak ni u ovakvoj Srbiji ne postoji sud koji bi ovo mogao drugačije da kvalifikuje. Mogao bi da oteže, da davi i opstruiše, ali ne bi mogao da se ogluši o činjenicu da državni organi nisu postupali po zakonu, nego po političkom sporazumu.
[7] http://legal.un.org/avl/pdf/ha/ga_2131-xx/ga_2131-xx_e.pdf
[8] http://prvo.os.jt.rs/wp-content/uploads/2015/05/krivicni_zakonik_cir.pdf
[9] http://www.ustavni.sud.rs/page/view/139-100028/ustav-republike-srbije
[10] https://bs.wikipedia.org/wiki/Spisak_mirovnih_misija_Ujedinjenih_nacija
[11] https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9E%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D1%83%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%9A%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%85_%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0#%D0%A4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5
Милан Миленковић: „Ima nekoliko dana da me slušaoci pitaju šta mislim o Narodnoj rezoluciji. Kažem im da mislim da je to jedno očigledno zamajavanje javnosti“
– „Nije mi poznato da je ikada i jedan režim oboren rezolucijama, apelima i peticijama“
– „Onaj ko potpisuje može da se pravda i nedostatkom mozga“
Па срећа што Миленковића нису питали за мишљење када је репрезентација играла кошарку против америчког дрим тима, или што га нису питали шта мисли о Косовском Боју, Бици на Кајмакчалану, и многим тренуцима у српској историји. Он би то са лакоћом одговорио.
Господине Миливојевићу, Вама Ваше, нама наше. Такав нам је положај да имамо и Србе као Ви, и Србе као ми. Ви никада нећете учини ништа посебно. Никада се нећете позиционирати, ризиковати. Нити хладан нит врућ, нити вино нити вода. Може и тако да се животари.
Razjauko si se sa limarom špenglerom pa si vidim tužan. Konkretan zaključak je kršenje ustava ako si čuo za tu pravnu kategoriju. Naših 5 kokošaka i 5generala su uvek ječi pd Berlonsko Bečke škole. Usput, ja sam 18-ti slušalac, pa pukni. Vidim i da koristiš nemušte tuđice u svom jeziku koje ništa neznače, možda bi rado preuzeo špenglerov jezik.
Како сте их сакупили, госн Миленковићу, само се ређају. А сви занемаре основну ствар звану логика, на коју се позивате у свом тексту. И поред цртања те логике, неки и даље не разумеју ни јоту. Уосталом, проћиће и ова „народна“ резолуција, и испумпаће грађане Србије (Србин је нешто друго) као и сви други вентили на експрес лонцу. На страну што ће власт добити списак усијаних глава на тацни. Додуше, њих удба карактерише као „бунџије“ а не као „опасне по систем“ али добро, имаће млада милиција на коме да вежба.
aj ne siri defetizam, leba ti.
Ako ja ne procenim da je to -dobro onda to i -nije dobro . Sebi ljudi daju za PRAVO da kažu kao NJIH neko pita -šta će biti, dal’ će biti ili slično? Nije nego, njega niko i ne pita za tako nešto. Možda čovek ima neke para-psihološke moći ili se možda tu nešto vrti oko para-… ali loš je i u tome, o dobar je za nešto drugo. Bio je za APEL, ali nije rekao za šta je taj potpis potreban. Sad smo videli Apel je bio, završen i predat od strane DSS predsedniku Vučiću, na prevari, zabludi potpisnika ili … koga je briga za to i za šta će da služi to što je dotični podržavao. Znači, radite sasvim suprotno njegovom savetu. Potpišite NR jer tim činom zahtevate poštovanje USTAVA,setite se one narodne „riba smrdi od glave a ne od repa“.
Ajde na trenutak zaboravimo na autora teksta… Jeste li svesni ,da su procene bile, da ce potpisati 3.000.000 (slovima tri miliona) gradjana, a potpisalo je samo 13.000 ! Ako to ne govori koliko je naivan neko ko misli da ce potpisima nesto promeniti … Sa druge strane to znaci da ni narod nije vise tako naivan i da je svestan ozbiljnosti situacije sto je dobro. Ali, najgora stvar u celoj prici je to, sto je prosto NEMOGUCE da je neko tako naivan i da ne zna da je to kucanje na pogresna vrata i da ta rezolucija ne ide na pravu adresu. Svi mi znamo da je Vucic samo marioneta pa NEMOGUCE da vi to niste znali?! Ajde da umesto potpisivanja gluposti izadjemo ispred Americke ambasade na mirne proteste? Sta je, prpa a? A i ‘ladno napolju ko ce sad da se mrzne …
Bre, žare al’ si se užario pa ti i oko očiu pocrnelo. Predlažem ti reparaturu. Osim toga ima dva puta za davanje mišljenja, preko kore velikog mozga i preko buđelara. Kad buđelar nabubri kora se osuši.
Од чега живи г. Миленковић? Чисто сумњам да прилози његових поштовалаца могу да покрију месечне трошкове.
ne čačkaj tudji novčanik..
Ti verovatno pokretna mudrolijo,tj sada skoro nepokretna,verovatno imas resenje za sve.Koliko je uticaj cuvenog mislioca Zambonija na tvoj stva o Kosovu i Metohiji,a narocito o ljudima sa tih prostora.Covece toliko si postao providan sa tim cinizmom,ironijom,ma svim odvratnim da sam samo u pocetku pomislio kao napokon mogu cuti nekog pametnog.Avaj ta Snaga naroda je stvarno iznedrila cudne ljude…Da li imas neko resenje o bilo cemu.Ti nemas,ti samo filozofiras i trucis praznu slamu i demagogises ,a niko apsolutno niko nema koristi od tvog trosenja struje na tom radiju ,koji ti izdrzavaju ljudi koji stvarno nemaju pojma kome daju novac.Pusti covece da da neko bar nesto pokusa,a ti lepo sedi zavaljen i podsmevaj se svima i svakome.Toliko o tebi.Sramno ponasanje i sirenje komunistickog defetizma na ljude.
Реченица аутора: „Када би народне иницијативе могле да раздрмају систем, биле би укинуте.“
Велика већина тог и таквих текстова спада у већ класичну, српску модернистику. То је неки необичан правац који се зацарио у Србији. То су људи који из позиције неког Бога унапред знају да смо осуђени и да нам је пресуђено. Да будем у њиховом стилу, интелектуалном па да кажем: то су кафкијански Срби!
Код таквих Срба или не-Срба (сад смо сви грађани, јел` тако?) све је унапред пропало. Све је тужно а киша пада по цео дан.
Занима ме шта би такви (не?)Срби радили рецимо код Карађорђеве буне на скупу у Орашцу? Пошто не би смели Карађорђу на очи, они би на сабору ваљда мрмљали у задњем реду кроз зубе суседу до себе све једну до друге мудролије у стилу аутора горњег чланка. На пример:
– мудролија А: „Где ћемо ми шака јада на тол`ку силу?!“
– мудролија Б: „Ко је још видео да је раја срушила царство, еј, султан је то!“
– мудролија В: „А види га какав је само, црн ко угарак, а уста су му к`о чарапин почетак! И он ће дизат` буну…“
И да сумирам: аутор кроз своје мудролије у ствари несвесно оправада сопствену друштвену инертност и личну интелектуалну недовршеност, мртвило, наводну незаинтересованост због ваљда неоспорне мудрости коју има и божјег провиђења да он унапред зна да је све узалудно и унапред осуђено на неуспех. Цео текст је као неки споменик на гробљу: „Овде почива један народ…“, a ви малобројни, ако сте још живи, боље лезите и ви у гроб. Е па, поштовани ауторе – преварио си се…
Арчибалд Рајс је одговорио аутору: „Ваша интелигенција …. је легло трулежи и покварености, од чега толико трпите.“
У борби за опстанак, не постоје правила.
У борби за опстанак српског народа, нације и државе, Милан Миленковић „мисли“ да има право на опструкцију Народне резолуције ?!
Смета му и само њено постојање ?!
Народна резолуција никако не може да штети.
Треба је потписати и подржати, и притом не заборавити, да је она само први, ненасилни корак ка ослобађању.
Очигледно је да Милан Миленковић, веома добро профитира на провоцирању сопственог народа.
Замењујући узроке и последице, и нетачно тумачећи правне појмове, долази до „епохалних“ закључака, које као и обично, бесрамно филује дефетизмом, ругањем и по његовом сопственом признању, сталним величањем цинизма и корупције, као позитивих и пожељних друштвених вредности ?!
Ако редакција Корена, заиста сматра да овакав, најнижи ниво антисрпске и антиљудске пропаганде, има смисла објављивати и анализирати, можда због привидно интелектуалног приступа начитаног, а ненаученог аутора, морам да констатујем, да многи други народи, нације и државе, не губе време на такве непродуктивне ствари.
Напомињем да не позивам на цензуру, већ на селекцију квалитета.
Време је једини необновљив ресурс, а Милан М. је одавно показао свој „квалитет“.
Тај врли милитариста је требао да живи у периоду од 1922. до 1945., па да осети све благодети „система“, за који се залаже.
I,JESTE LI SE „OSLOBODILI“?
Сад ми је сасвим јасно ко је творац унутрашњег дијалога. У вашу причу може да поверује само луд човек.
Нека Буде Што Бити не Може..http://narodnarezolucija.rs/
https://www.youtube.com/watch?v=3EPoosPKpVU&t=132s
E, sad si me ubedio – odmah trcim da povucem svoj potpis sa Narodne Rezolucije. Zasto pokusavati bilo sta kad je mnogo pametnije slusati mnogo pametni Radio 2M (sa jos 17 slusalaca koji ga i izdrzavaju) gde ovaj isti autor pijucka neke kabeze i drzi najpametnije tirade sve u stilu – *jao moj narod nista ne valja (*Naci cu drugi narod* – Kralj Ibi), jao mnogo smo propalii, jao nista ne vredi pokusavati jer ce ionako biti bezuspesno, jao Vucic je los ali je mnogo pametan, jao Spengler je napisao ovako i onako, jao samo da se vratimo na selo pa sa 5 kokosaka da budemo britke sablje kao nasi preci, i sve tako i u tom stilu…* naravno bez ikakvog konkretnog a OSTVARIVOG predloga za aktivnost ka bilo kakvoj promeni – samo vajkanje i lamentiranje