Narušava zdravlje i odnosi živote…

0
1147

Ilustrovanje teksta - slika 1Niš je grad na jugu Srbije koji ima 200 hiljada stanovnika i po nekima podseća na britanski Brajton, koji izlazi na Lamanš na jugu Engleske, ma da nema more. Niš je poznat i po Niškoj Banji, udaljenoj samo 10 kilometara od centra grada. Sa brda iznad Banje (800 metara nadmorske visine) pruža se predivan pogled, lepši nego sa Beogradske Avale, tvrde Nišlije. Sa tog brda se vidi grad Niš, aerodromska pista, sve okolne planine, reka Nišava, polja i šume. Sa tog uzvišenja poleću paraglajderi, jer je to jedno od deset najboljih mesta na svetu za ovaj sport.

Niš je poznat i po arheološkom nalazištu Medijana iz rimskog perioda. Ovde je car Konstantin sagradio palatu – letnjikovac. Inače, na samo 50 metara od Koloseuma u Rimu – nalazi se Konstantinova trijumfalna kapija. Iako svi znaju za Velikog Konstantina – niko ne zna da je on rođen upravo u Nišu, a Rim svake godine poseti više od 20 miliona turista iz čitavog sveta.

Mogao bih tako da vam nabrajam sva poznata i lepa mesta u gradu i okolini po kojima je Niš poznat, jer to je grad u kojem živim od rođenja. Ali, pored svih atrakcija i lepota, moj Niš je poznat kao jedini grad kroz koji prolazi železnička pruga – pravi železnički čvor usred grada.

Nikada nisam ni video niti čuo da postoji još neki grad u kome pruga prolazi kroz gradsko jezgro. A u Nišu postoji deset rampi gde se pruga ukršta sa ulicama i još tri rampe do Niške Banje. Da biste došli do Niške Banje – morate da pređete prugu ili da sačekate da prođe voz i da se rampe podignu.

Ilustrovanje teksta - slika 2Kada voz (putnički ili teretni) prolazi kroz grad – rampe se spuštaju i zaustavljaju saobraćaj stvarajući tako velike gužve. Teretni vozovi vuku dugačke kompozicije sa puno teških natovarenih vagona i zato se sporije kreću, pa zato duže prolaze – zbog njih su zastoj i gužve u sobraćaju puno veći. Kada voz konačno prođe, a rampe se podignu – potrebno je izvesno vreme da se saobraćaj vrati u normalu jer je nastao veliki zastoj. Neki ljudi nemaju puno strpljenja i često prelaze prugu iako su se rampe spustile – rizikujući tako svoj život, kao da uopšte toga nisu svesni.

I upravo sada, dok pišem ovaj tekst, čuju se otkucaji upozorenja sa obližnje rampe. Približava se voz i rampe su se spustile. Čitaoci ovog teksta mogu da pogledaju preko Googlovog satelitskog oka kako izgledaju niške ulice i kako ih presecaju pruge u obliku trougla: iz pravca Beograda vozovi mogu da idu ka jugu – prema Leskovcu, Vranju i Skoplju, ili da skrenu na Istok – ka Pirotu i Sofiji.

Nažalost, postoji više neuređenih pešačkih prelaza (staza) gde ljudi (pešaci) prelaze prugu jer je to najbliži pravac. Ima jedan „normalan“ podvožnjak za čitavu ulicu (kod Medicinske škole) i jedan mali podvožnjak za pešake (kod Hitne pomoći).

Do sada je u Nišu poginulo više desetina ljudi koji su neoprezno prelazili prugu i voz je naleteo na njih. Ono što lično znam, cećam se i pamtim, je da je krajem 1996. godine poginuo čovek prelazeći prugu kod Hitne pomoći.

Na istom mestu je poginula devojčica od 13 godina u novembru 1999. godine dok je prelazila prugu – padala je kiša, a ona je nosila kišobran i nije primetila voz.

U februaru 2001. godine voz je pregazio čoveka koji je gurajući biciklu prelazio prugu kod Vojne bolnice.

2007. godine, u naselju Trošarina, voz je naleteo na dečaka od 12 godina, koji je žurio na školski teren u Ekonomskoj školi, da sa drugovima igra fudbal.

Nada – baka moje drugarice, još kao mlada nezgodno se okliznula i pala na šinu dok je prelazila prugu. Polomila je kuk i narednih trideset godina – do kraja života – kretala se uz pomoć štake.

Postoji još tužnih i tragičnih priča koje su vezane za ovu našu nesrećnu prugu a ovde sam naveo samo nekoliko, iz ne tako davne prošlosti. Znam da se i ranije, pre mog rođenja, događalo da ljudi nastradaju kada su u gradu prelazili prugu. O tome su stanovnici Niša pričali neko vreme, sve dok, kao i svaki događaj, ne ode u zaborav ili dok se ponovo ne desi nova nesreća.

O izmeštanju pruge svi pričaju već decenijama. O tome su samo pričali pričaju i dalje i obećavaju i gradska uprava i svi dosadašnji gradonačelnici – ali za sve ove godine i decenije ništa nisu uradili. Čak nije urađena ni tehnička dokumentacija. Ovaj deo pruge nije elektrifikovan tako da tu prolaze samo vozovi čije lokomotive sagorevaju naftu i tako, pored svih nesreća i tragedija, stanovnici Niša imaju u svom gradu i dodatno zagađenje vazduha.

Moja namera, i nada je da ovim tekstom podstaknemo i motivišemo našu Vladu i ministre da se konačno započne izgradnja zaobilazne pruge sa železničkim mostom preko Nišave. Da se pitanje niškog železničkog čvora konačno reši i da više ljudi ne ginu, možda u žurbi ili u mislima o tome kako će deci da obezbede koru hleba.

Možda ovaj problem treba da iznesemo i predstavimo na međunarodnom planu? Direktorka kancelarije za dijsaporu, Slavka Drašković je iz Niša, kažu, a u Srbiju često dovodi i dovodila je bogate i, kako kaže u saopštenjima kancelarije, izuzetno sposobne poslovne ljude, biznismene iz dijaspore. Razgovarali su sa predsednikom Srbije i govorili u Skupštini Republike Srbije, ali nikada nisu rekli, a koliko mi je poznato nisu ni uradili, nešto konkretno. Naši ljudi u dijaspori, prvenstveno ovi poznati biznismeni, mogu svojim znanjem i poslovnim umećem da pomognu da se pronađu investitori i donatori za realizaciju ovog važnog projekta. Svojim uticajem mogu da podstaknemo naše predsednike, ministre, gradonačelnike, poslanike i druge autoritete, da urade korisno i za naš grad Niš.

Neka počnu sa premeštanjem ove uklete, prljave pruge koja svima, a prvenstveno našoj deci, narušava zdravlje i odnosi živote.

Ivan Veličković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime