Naš cilj

Čija je odgovornost ako ne bude drugog kruga, to je tema ovog teksta.

Važnost drugog kruga

Ako dođe do drugog kruga, ovaj politički sistem zasnovan na održavanju Srbije u neokolonijalnom stanju, kao osnovnim određenjem spoljne politike i samovoljom, kriminalom i korupcijom kao određujućom karakteristikom na unutrašnjem planu, će biti slomljen. Kao šoferšajbna na automobilu, pukotina će se ubrzano širiti i sve će se sručiti u param-parčad.

Možemo to da pogledamo i iz drugog ugla. Zašto je zapad insistirao da se Vučić kandiduje za predsednika? Zato što su smatrali da bi Nikolić u drugom mandatu mogao da bude smetnja za zaključivanje pravno obavezujućeg ugovora sa tzv. Kosovom. Ovako, Vučićeva vlada potpiše ugovor, Vučićeva skupština to ratifikuje i Vučić to potpiše. Brzo, bez bilo kakvih trzavica i dok se javnost osvesti šta se dogodilo, to je već „stara“ vest. Verovatno za te dane već imaju spisak hapšenja, spisak novih stranih investitora, spisak „mogerinijevskih“ klonova iz EU koji će potrčati u posetu itd.

Ako sadašnje stanje nazivamo, sa pravom, represivnim, šta očekujemo da će biti u slučaju Vučićeve pobede u prvom krugu i kako ćemo to nazivati?

Jednom rečju (a to je 6 reči) – važno je da bude drugog kruga.

Imamo izbor

U ponudi u prvom krugu imamo sasvim dovoljan izbor kandidata. Da li imamo idealnog kandidata – ja mislim da nemamo. Ali, da li za potrebe prvog kruga svako može da nađe za sebe dovoljno prihvatljivog kandidata – svakako.

Iz činjenica da su izbori važni i da imamo izbor sledi da poraz na izborima, a to je pobeda Vučića u prvom krugu, nije samo poraz drugih kandidata, nego i naš lični poraz. To što eventualno nije izašlo dovoljno ljudi da glasa, pa to je i naša odgovornost. Šta smo mi lično uradili u svojoj sredini da ljudi shvate važnost glasanja na ovim izborima. Koliko smo i koliko često i uporno u svojoj sredini objašnjavali šta sve nije dobro u Srbiji. Sve su to stvari koje zavise od nas.

Možda je najjači adut Vučića stav onih koji su protiv njega da nisu oni odgovorni ako Vučić ipak pobedi. Odgovorni smo. Ne kao kandidati, naravno, ali smo odgovorni.

Postoji problem

Najteže je objasniti ljudima kako to da Vučić ima podršku i zapada i Rusije. A ima je i pogrešno je upinjati se da se dokaže suprotno. Na taj način se kod sagovornika i gubi poverenje i troši se zaludno vreme i energija. Evo kako ja to vidim.

Zašto zapad podržava Vučića jasno je samo po sebi. Pitanje koje se tu postavlja je zašto ne zahtevaju istinski da uvede sankcije Rusiji? Reč je o njihovoj proceni da bi takvo insistiranje, jednovremeno sa pritiskom da se formalno, pravno obavezujuće, prizna tzv. Kosovo, moglo dovesti do sloma Vučićeve vlasti.

Drugi deo te procene je: šta je zapadu važnije, da li da i Srbija, ekonomski potpuno beznačajna, uvede sankcije Rusiji, ili da se odrekne Kosova i Metohije i time slomi kičma srpskom duhu i identitetu za sva vremena. Naravno da se slome Srbi kao Srbi, a da ostanu da životare kao ljudi koji žive na nekom prostoru za potrebe stranih kompanija.

Prema tome, podrška zapada je sasvim i razumljiva i logična i sa stanovišta njihovih interesa ispravna. Zaista bi doveli u opasnost opstanak Vučića kada bi od njega zahtevali da jednovremeno izda Kosovo i uvede sankcije Rusiji.

Ali zašto onda Rusija podržava Vučića, pošto sigurno ne žele slamanje Srbije i Srpstva? Zato što nemaju strategiju i postupaju u skladu sa kratkoročnim potrebama.

Iskustva Rusije sa evropskim državama i njihovom slepom spremnošću da slede kurs SAD su poražavajuća. Otuda, makar kakva iskra različitosti, a to je neuvođenje sankcija od strane Srbije, u Moskvi se dočekuje kao nešto što zaslužuje naročitu podršku. Potpuno zanemarujući da je sve to samo privremeno, na putu slamanja Srba i da se, ako se ovom režimu da podrška, cela Srbija objektivno gura ka provaliji. A pred samo raspadanje pre udara o zemlju, uvešće i Srbija sankcije Rusiji. Ako one uopšte budu postojale tada.

Naravno da Rusija treba da se zahvali Srbiji za sadašnju posebnost u međusobnim odnosima, ali ne sme da to izjednačava sa postojećim režimom. Pametna spoljna politika bi se veoma zahvalila Srbiji i veoma bila na distanci od Vučića. Upravo gradeći most ka budućoj Srbiji oslobođenoj od neokolonijalizma.

Ruski spoljni poslovi se nisu proslavili svojom pronicljivošću. Reaguje se inventivno, smelo i veoma pametno tek kad je kucnuo zadnji čas, kad je „dara prevršila meru“ i kad je „dogorelo do nokata“. Samo treba baciti pogled na Ukrajinu i Siriju da bi se videlo koliko je ovo što govorim nažalost tačno. U našem okruženju na Crnu Goru. Koliko su tamo Rusi bili prisutni, i ta pogubna podrška Đukanoviću u jednom trenutku, gde se završila i u šta se pretvorila?

Naš cilj

Naš cilj je da trezveno gledamo i na istok i na zapad. Sa punom svešću da se klintonovski zapad ne može popraviti, sa njima nema nikakvog sporazuma ni dogovora i u tom ishodu Srbi su neka vrsta modernih robova. Sa novom, nadolazećom i Amerikom i Evropom se može i razgovarati i tražiti svoja šansa u različitim oblastima. Sa druge strane, sa Rusijom je razgovor svakako moguć i tu tek treba razvijati oblike i različite mogućnosti saradnje. Baš kao i sa Kinom.

Ključno je da uvek imamo u vidu sopstvene interese i da ne očekujemo da bilo koji sagovornik ne koristi naše slabosti za sebe. Hoće, naravno da će ih koristiti, i ako dolazi sa zapada i ako dolazi sa istoka. Razlika je u tome što će oni normalni razgovarati i poslovati i ako Srbija brani svoje interese, a ovi klintonovsko-merkelovski neće. A njihova snaga je 90% u rukovodstvu Srbije koje sprovodi neokolonijalne interese zapada.

Zato je naš cilj jasan. Da se oslobodimo takvog podaničkog rukovodstva. Korak po korak. A naš prvi korak ima ime i prezime – Drugi Krug.

Branko Pavlović

www.fsksrb.ru