Ako se dokaže da je Toni Bler ratni zločinac, zbog rata u Iraku, preti li Srbiji opasnost da bude izložena novim sankcijama međunarodne zajednice i eventualnommilosrdnom, ponovnom bombardovanju?
Preti.
Više je razloga.
A, glavni je da smo znali da je Toni Bler ratni zločinac i da smo to skrivali od međunarodne zajednice!
A hoćemo u Evropsku Uniju!
Sa prikrivanjem zločinaca i zločina ne ulazi se u EU. Ni za večerom u Parizu.
Velika Britanija je, posle sedmogodišnje istrage koja je koštala 13,3 miliona evra, u izveštaju sa 2,6 miliona reči (četiri puta više nego Tolstojev „Rat i mir“) došla do osnovane sumnje da je Toni Bler, njihov bivši premijer, neosnovano i neopravdano ušao u rat sa Irakom, u kojem je ubijeno na stotine hiljada Iračana (ne zna se ni koliko) i 179 britanskih vojnika (to tačno znaju, jer im se pojavio višak obroka na kazanu) – počinio ratni zločin!
Tolike novce su potrošili da bi dokazali ono što smo mi već znali: Bler je postao ratni zločinac i pre rata u Iraku, „krilima milosrdnog anđela ogrnut“ dok je bombardovao Srbiju. I Crnu Goru.
I mi smo mu sudili, u kukavičkom odsustvu, zbog toga, i osudili ga na 20 godina zatvora, 2000-te godine.
Pa ga je godinu dana kasnije Vrhovni sud Srbije oslobodio ukinuvši presudu u delu koji se tiče ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, ali nije ga oslobodio i za povredu teritorijalnog integriteta naše države, za šta mu je bilo zaprećeno deset godina zatvora, ako dođe u Srbiju!
Gde je tu odgovornost Srbije?
U tome što, kada je došao u Srbiju, Toni Bler nije otišao u zatvor, nego u Vladu Srbije, za savetnika.
Savetnika koga je premijer citirao u svom ekspozeu: „Ja, verujte mi, nemam strah od reformi i modernizacije. Jedini strah koji imam je strah od budućnosti u kojoj nismo bili dovoljno odgovorni i hrabri da reforme sprovedemo.“ – „Ovo je rekao Toni Bler, ali ja nisam bio dovoljno pametan da smislim nešto bolje ili prikladnije.“ – rekao je premijer Vučić.
Nismo znali šta nas čeka u budućnosti? Sa Blerom?!
Moguće.
I nije moguće, vidi se iz knjige „Engleski pederski isprdak Toni Bler“, koju je napisao Vojislav Šešelj, a kojoj je recenzent bio Aleksandar Vučić.
„Toni Bler poreske obveznike Srbije ne košta ni dinara!“
Osim što ih je koštao glava!
A u Srbiji je bio u domašaju ruke pravde, kada je članovima srpske Vlade održao „tajno“ predavanje…
U Tolstojevoj 2 (dobra veza sa „Ratom i mirom“), na Dedinju Toni Bler je, po ministarki i potpredsednici Vlade, Zorani Mihajlović, organizovao „neobavezno ćaskanje uz kafu“.
Istina je da to ćaskanje nije bilo obavezno za sve ministre, već samo za odabrane, te je, sa te strane, zaista bilo neobavezno…
I? Šta sad?!
Njega će hapsiti i isporučiti Hagu?
Ako to žele, mogu, jer za tako nešto imaju više i razloga i dokaza nego što su imali za, na primer, Slobodana Miloševića.
Njega bi osudili i pre smrti, samo da je napao Irak…
Ali, znajući za našu „vijagra sreću“ međunarodna će zajednica osuditi Srbiju – zato što je dokazanog ratnog zločinca delom oslobodila, a delom i prikrivala, kao, na primer, Ratka Mladića ili Radovana Karadžića, jer ga nije uhapsila u Beogradu i isporučila pravdi!
Britanija je, za razliku od Srbije, uradila svoje, sporo, sedam godina dugo, ali temeljito.
I nema tu mnogo premišljanja, kada se bude odlučivalo!
Biće – udri po Srbiji!
Radoje Andrić
iskra.co
