„Naša stvar“, kume: SNS za Labana – Laban za SNS!

0
2452

U novembru 2013. godine, kao PPV, AV je najavio „nemilosrdnu borbu protiv kriminala“. „Nije moguće igrati se sa državom“, naglasio je on tada, a mnogi građani Srbije poverovali su u tu njegovu „rešenost“ i „posvećenost“ da zemlju oslobodi mafijaških i tajkunskih stega.

Bogdan Laban: „Samleću te kao mleveno meso!“ / Foto: snapšot Youtube

Naravno, malo kome u Srbiji danas nije jasno da  je AV tada govorio neistinu, baš onako kako je desetinama puta slagao građane o dolasku stranih „investitora“, izgradnji „profitabilnih“ fabrika (čipovi, delovi za Boing i Erbas, srpski „Mercedes“ i slično), minhauzenskim planovima od kojih će Srbija „procvetati“ (Beograd na vodi, Mubadala, Al Dahra, Ikea…), o rastu BDP koji se, maltene, može meriti s Nemačkom, povećanju plata, boljem životu za samo „dve po dve godine“…

Naš narod ne kaže uzalud: Ko laže – taj i krade. A od krađe do ubistva potrebno je vrlo malo. Uostalom, sumnjive smrti, koje bi se mogle smestiti u politički kontekst, danas se događaju u Srbiji, ali o tome mediji uglavnom ne govore. Setimo se samo stradanja Milorada Nikolića, nesrećnika, koji je, nakon SMS poruke poznaniku (kojom je, navodno, ugrozio bezbednost Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića) uhapšen krajem prošle godine. Nakon pet-šest meseci Nikolić je umro u zatvorskoj bolnici, kao psihijatrijski slučaj, iako nikada ranije nije patio ni od kakve duševne bolesti.

Ako uporedimo ovaj slučaj, pomenutog stradalnika Nikolića, sa premlaćivanjem i smrtonosnim pretnjama profesoru Građevinskog fakulteta u Beogradu Vladimiru Polovini, koje je ovih dana izrekao SNS „falangista“ i gradonačelnik Subotice – Bogdan Laban, neizbežno dolazimo do zaključka da je Srbija danas država u kojoj vlada diktatorski režim najcrnjeg tipa. Naime, s jedne strane, jedan čovek smrtno strada u zatvoru zbog privatne poruke, jer su u tom SMS-u pomenuta dva visoka državna funkcionera (iako njihova bezbednost tu ničim nije bila ugrožena), a na drugoj strani, jedan državni funkcioner nedvosmisleno preti smrću (čupanje i jedenje grkljana, betonske cipele, vađenje očiju i slično) svom partijskom kolegi, a za takav užasan prestup policija ga ne poziva ni na „informativni razgovor“. Dešava se suprotno (onako kako se to inače događa u svim razbojničkim režimima), žrtvu, Vladimira Polovinu, policija zadržava u pritvoru.

Da Vas podsetimo:  Beograd 2020. bez plastičnih kesa: „A šta kad padne kiša i kako papir u zamrzivač?“
Kakvu perspektivu može imati zemlja u kojoj su političari, za razliku od ostalih građana, apsolutno zaštićeni od krivične odgovornosti, bez obzira na vrstu nadela koje počine / Foto: printskrin Mondo

Podsetimo se ovde i nasilja koje je Nenad Čanak (tada narodni poslanik u Skupštini Srbije) 2012. godine počinio (i to javno priznao pred kamerama) ispred kafane Danila Ikodinovića, kada je divljački prebijen izvesni Pavle Lešanović. Iako je čitava Srbija bila svedok Čankovom priznanju, da je svesno i namerno tukao Lešanovića, sud u Novom Sada je po drugi put doneo oslobađajuću presudu – Čanak nije kriv!. Jasno je, takođe, da ni subotički gradonačelnik neće odgovarata za prebijanje profesora Polovine, a svakako da nikakve posledice neće snositi zbog užasnih pretnji i vređanja, koje danas sluša cela Srbija.

Sam slučaj Laban – Polovina samo je vrh ledenog brega. Ovom prilikom Polovina je uspeo da napravi audio zapis i da to postavi na internet, što je moralo da ispliva nekako na površinu ove srpske medijske močvare. Zapravo, više se takvo divljaštvo nikako nije moglo prikriti. A ovde se nameće pitanje: šta bi se desilo da pomenutog audio snimka nema, da ga žrtva nije uspela napraviti? Pa ništa… U tom slučaju, za siledžiju, razbojnika i potencijalnog počinioca homicida – Bogdana Labana – slabo bi ko čuo. I niko ne bi znao da se na čelu Subotice nalazi čovek niskog morala, koji je spreman da svoje lične ciljeve ostvaruje uz pomoć pretnji, prisile, iznude i batinanja ljudi. Konačno, koliko se Labana ili razbojnika sličnih Labanu krije unutar vlasti i unutar vladajućih partija? Tačan odgovor na prethodno pitanje ne znamo, ali jedno nam je jasno – mnogo je takvih! A zašto ih je mnogo? Pa zato što je selekcija bila takva, da su se u hijerarhiji vlasti mogli uspinjati samo bahati pohlepnici, kao i one, krajnje primitivne i bezdušne osobe.

Da Vas podsetimo:  Nacionalni spomenik u zabavnom parku: Stefan Nemanja u Beogradu na vodi
Foto isečak sa službenog sajta SNS-a, odakle se vidi da vladajuća partija, osim reči „nedolično“, nije upotrebila nijedan oštriji pridev u opisivanju tog stravičnog događaja, u kome gradonačelnik Subotice preti smrću profesoru Građevinskog fakulteta i dopušta svojim „gorilama“ da ga tuku. Da nije užasno, bilo bi smešno, na koji naćin AV brani svog subotičkog pulena.

Reakcija SNS-a na ovakav brutalan razbojnički čin njihovog člana upravo je onakav kakav se i može očekivati u režimima teškog diktatorskog tipa. Jeste, kažu SNS-ovci, Laban je malo preterao, ali (za svaki postupak ljudi na vlasti mora se naći opravdanje), eto, bio je izazvan. Po rečima SNS-a, premlaćeni profesor Građevinskog fakulteta terao je sirotog gradonačelnika Subotice, ni manje ni više – već da KRADE! A o kakvoj je krađi tu reč? O tome SNS ništa ne kazuje, jer je takva „apologija“ krajnje providna. Kako je Labana mogao da natera u krađu neko koga on šamara, premlaćuje i prema kome se ponaša gore nego prema psu lutalici?

Mediji pod kontrolom predsednika AV-a sasvim nekritički, kao i uvek kada su u pitanju „njihovi ljudi“,  staje u odbranu „nevinog“, „isprovociranog“ i u „političku zamku“ uvučenog Bogdana Labana. Iako je svakom normalnom jasno da se postupci gradonačelnika Subotice ne mogu ničim braniti, „pinkovizni“ mediji ulažu ogroman napor da svog i AV-ovog „legionara“ prikažu kao žrtvu.

Svaki pristojan čovek se pita, kako je moguće da vlast brani klasično siledžijsko ponašanje? To se može razumeti samo kao odbrambeni mehanizam jedne grupe ljudi koja se zajedno upustila u nečasnu rabotu. Oni znaju da samo logikom „svi za jednog – jedan za sve“, mogu da se održe na pozicijama na kojim se danas nalaze. Priča se da je predsednik AV i danas fasciniran kultnim filmom o mafiji, pod naslovom „Kum“. Nije isključeno da je to tako, jer država je u projekciji AV-a postala „naša stvar“ – najpre njegova i njegove najbliže familije, a potom i one „šire porodice“ u koju spada i gradonačelnik Subotice, a kojoj je АV – kao „capo di tutti capi“ – ličnost od presudnog uticaja, idol i divinizovano-etablirani (ne)moralni uzor.

Da Vas podsetimo:  Opština Svilajnac najveće gradilište u centralnoj Srbiji

D. Gosteljski

Koreni

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime