Naše žene neće na selo, pa se sve više muškaraca iz Rasine ženi Albankama

3
875

Na teritoriji Rasine sve je više muškaraca koji svoje životne partnerke pronalaze u Albaniji.
Smatra se da je u proteklih 10 godina sklopljeno skoro 200 brakova sa Albankama.

Foto: Osečina.com

Dugo je opština Brus važila za mesto u kome ima najviše snaha iz Albanije, danas, međutim, sve više mlada iz Albanije sreću nalazi sa mladoženjama iz Akeksandrovca.

Kako se porodična loza Jovanovića u aleksandrovačkom seli Gornji Stupanj, ne bi ugasilo, rođena braća Zoran (45) i Dragutin (41), odlučili su da se ožene Albankama.

Taj korak prvi je preduzeo stariji Zoran, koji je poslušao savet prijatenja, te je svoju životnu saputnicu našao u okolini Tirane.

Kako sam Zoran kaže, imao je i devojke Srpkinje, međutim, one su se dvoumile oko života na selu.

Da donese odluku, nimalo mu nije bilo lako. Zoran se, kako sam kaže, mučio skoro cele godine i strepeo od reakcija, ali je na kraju prelomio i otišao da upozna buduću tazbinu.

Sa Miom se verio 2012. godine, a uzeli su se godinu dana kasnije. Danas imaju dvoje dece, Đorđa i Mihaila i skladan brak. Kako Zoran kaže, tokom ovih pet godina nisu ni pet loših rečenica izmenili.

Mia se, kako kaže, odmah zagledala u Zorana, te je prihvartila i pravoslavlje, jer smatra da žena u svemu treba da prati svog čoveka.

Mijina zaova, Mirijana, međutim, nije se tako lako uklopila kod nas sve dok nije savladala srpski.

– Došla sam među dobre ljude, i naravno da mi je dobro – kaže nasmejana Mira, majka trogodišnje Jasmine i Mateje, koji tek treba da napuni godinu dana.

Inače, obe snaje redovno viđaju svoju rodbinu.

U selu Garevina, koje broji 100 domaćinstava, ima već četiri mlade iz Albanije. Jedna od njih je i Flora, iz skadarskog kraja.
Flora se udala za Miroslava Damjanovića , auto-mehaničara iz Kruševca. Miroslav i Flora imaju ćerku od dve i po godine, a sada očekuju i prinovu.

– Moj prijatelj iz Krive Reke se oženio Albankom. Tako sam i upoznao Floru, jer su bile drugarice – otkriva nam Miroslav. – U početku je mnogima bilo neobično, ali više nije.

Florina sestra udata je u selu Švrane kod Kruševca.

Iz mešovitih, srpsko-albanskih brakova rođeno je oko 40-ak dece.
Za neveste Albanke najčešće se odlušuju mladići i muškarci koji ne mogu da nažu adekvatnu suprugu kod nas.

opanak.net

3 KOMENTARA

  1. Kao zena koja povremeno dolazim u Srbiju, reci cu da je zivot zena u Srbiji tezak kad zive u gradu, a pogotovu na selu; posebno kad predju odredjene godine i kad je posla sve manje a briga oko porodice i najblizih sve vise.
    Ne znam koje su to osobe koje Gordana opisuje, verujem da ih ima, ali to je zato sto je u prirodi nekih ljudi da imitaraju ono sto vide, jer ne znaju razliku i nemaju izgradjen kulturni i socijalni sistem u glavi. Sto se tice toga ste zene ocekuju, zene vole sigurnost i to je prirodno i normalno. Biraju ono sto je za njih i decu najbolje u uslovima koje imaju, tako je kroz ljudsku istoriju. Od karaktera i vaspitanja zavisi koliko zena moze da odradi, da se bori za porodicu i za sve sta joj je vazno. Ako se zena ostvari kroz profesiju ili kroz porodicu to je doprinos za drustvo i znacajan uspeh i to treba prepoznati i nagraditi ljubavlju i postovanjem.
    Takodje smatram da je vazno pravo zene da izabere ono sto zeli.
    Drustvo treba zene da stiti i da ih voli, a ne da ih muskarci tuku, maltretiraju i zloupotrebljavaju, a sto se na zalost desava suvise cesto.
    Inace psiholozi koji poznaju nasu kulturu procenjuju kao drustvo koje favorizuje muskarce i u kojem dominiraju muskarci.

    Za obavljanje seoskih poslova potrebno je zdravlje, snaga i volja i mladim osobama takav zivot nije privlacan i pristace samo ako moraju, bilo da su muskarci ili zene.
    Nasa malena zemlja kakva je i kakvu je znamo ne promovise zivot na selu i ne ulaze da se zivot u seoskim sredinama organizuje tako da je ljudima na selu zivot laksi i da imaju vise sadrzaja koji su im vazni. Da umemo da se borimo za zivot na selu, bilo bi sigurno drugacije. Nasi ljudi treba da pogledaju kakav je zivot po selima u Austriji, Italiji Engleskoj i da uporede. sa zivotom u nasim selima. Velika kriza od 2008e nije zaobisla ni njihove sredine ali sve jedno, razlika je ogromna. Ako hocete vise ljudi na selu i vise porodica na selu, drzava mora da pomogne, podrzi i to ozbiljno i na duzi rok. Treba da bude “in” da se bude seljak i bavi poljoprivredom jer je to prava stvar jer su prednosti mnogobrojne u odnosu na zivot u golubarnicima od stanova po gradovima i stalnu besparicu.

  2. Srpkinje ne žele u selo, ne žele da rađaju decu, ne žele da brane domovinu. Evo, kao žensko i kao majka ženskog deteta moram da istaknem da Srpkinje nisu na pravi način shvatile feminizam kao ni ravnopravnost polova. Da jesu, znale bi da ti pojmovi znače i odgovornost i požrtvovanje u mnogo većoj meri od onoga kako se danas podrazumeva i kako se danas svelo samo na jedno – mi smo jednaki i radiću kako ja hoću.
    Čovek je, nevezano za pol, društveno biće, i ne može da se posmatra izvan nekih širih ili užih društvenih ograničenja i uslovljenosti. Nije svrha feminizma, skupa šminka, silikoni, gluvarenje po kafićima, skupa gardaroba, poneko putovanje i hvatanje nekog istetoviranog lovatora za koga ne znamo kako je do te love došao i da li će za tri meseca ili tri godine popiti zatvor ili metak. Svako ima pravo na svoj izbor i neko je odabrao učenje, nauku, umetnost, karijeru kroz vredan i naporan rad, ali životariti u urbanoj sredini, iako ti je otac rođen na selu , kao poslednji bednik u očekivanju nekog filmskog života je glupost i uništavanje svojih životnih šansi. Selo više nije kao što je bilo ali podrazumeva život koji zahteva rad, red i odgovornost. A to je ono što nama, generalno, nedostaje. Srpkinje shvatite, bolje je biti gazda u selu nego vagabundo u gradu, bolje je oformiti porodicu i radovati se svakoj borbi sa prirodom i ekonomijom, nego gledati turske serije i životariti kroz nerealne snove.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime