NATO u Beogradu ili Nešto pozitivno

0
533

jens-vucicNema se kud – ove nedelje moram krenuti nečim pozitivnim. I bejah se tvrdo nameračio, kad ono genseka NATO-a hlebom i solju dočeka bivši gensek SRS-a. Da parafraziram Siorana: „Kako se savladati, kako zagospodariti sobom, kad čovek dolazi iz zemlje gde predstavnike dželata dočekuju kao najmilije?“

S druge strane, i sam Jens Stoltenberg – naročito posle frenetičnog aplauza probranih studenata na Fakultetu političkih nauka – verovatno shvata da su i pogača i aplauz samo kulise Vučića i njegovih. Zna on šta njegovom Savezu mi stvarno mislimo. Zato je i došao da pretopi još (ako sam dobro zapamtio) dvesta tona municije. Višak nam je to, kaže prvi čovek NATO-a.

U tom pretapanju našeg viška naoružanja (postoji li još neka takva zemlja na planeti?) krije se ono što je pozitivno: nisu nas još skroz „istopili“, ni municiju ni svekoliki narod – nije nam svest toliko izmenjena da bismo zavoleli NATO. Ili rečima Sivog sokola, Srbina na radu u Raša tudej: „Svaki drugi narod bi bio samleven da je bio podvrgnut onome što su nama radili.“ Dakle, umesto da se pitamo što nam je ovako i što nas ima tako malo, shvatimo da je pravo čudo što nas uopšte ima. I što nismo baš svi „pretopljeni“.

2. Samoporicanje samoocrnjivanja

Jedna od strategija opstanka svakako je i da prestanemo da pričamo „ovo što ima kod nas nema nigde drugde“. Kada govori o metafizičkom nivou „psihoistorijskog rata“ Andrej Fursov navodi da je cilj protivnika/neprijatelja da predstavi da „sve što se dešava u toj zemlji loše“, da je to „zemlja s kojom nešto nije u redu“ i „sve što se dešava u toj zemlji mora se promeniti“. Fursov govori o Sovjetskom Savezu/Rusiji, ali očito je da su gornji citati u potpunosti ostvareni na našem primeru. I ako možemo da shvatimo da je to legitimna težnja naših neprijatelja (ili takozvanih prijatelja), teško je razumeti zašto i sami mislimo poput naših mrzitelja?!

Zato moramo prestati sa „samoocrnjivanjem“, svuda i na svakog mestu. (To naravno ne znači da treba ubiti razumnu i opravdanu kritiku, posebnu onu koja daje smernice rešenja kako nešto popraviti.) Pomisliće neko da imam nešto protiv velečasnog Vučića, ali ja ću ovde da krenem sa odbranom od njegovog ocrnjivanja nas – pogledajmo njegovu skandaloznu izjavu u vezi sa poslovanjem Železare Smederevo:

„Mi nismo sposobni da vodimo železaru profitabilno, nismo nikada bili sposobni da zarađujemo pare, da napravimo nabavku kako treba, nikada nismo umeli da prodajemo po ceni po kojoj treba i niko u Srbiji nikada to nije znao da radi.“

Naravno da ja nisam nikakav „ekonomski analitičar“ ili stručnjak za poslovanje Železare, ali posle ovog i ovakvog ubijanja u pojam čoveku dođe samo da zavapi da dođu ti strani stručnjaci da ne bismo umrli od gladi; ili, ako zainteresovanih eksperata nema – nek makar dođe okupator ali da se obaveže da će nas, ovako nesposobne, pristojno hraniti.

3. Finansije su nam čiste kao pod Turcima

Pavle Ćosić, po sopstvenom priznanju „manipulator, pisac i lingvista“, predložio mi je koncept po kojem bi se „vesti uvek pisale izvrnuto“ (da sve bude kao Njuz.net ili S*anje stvari). Razmišljao sam nekoliko dana o tome i nikako da dokučim šta mi u tom konceptu smeta; najzad, čitajući vaskolike izjave shvatih u čemu je reč – pa naše vesti su već najvećim delom izvrnute, već su u ogledalu. Ne verujete? Uzmimo na primer Vučića (pomisliće neko da imam nešto lično protiv tog najradnijeg trudbenika?!) – njegove izjave tipa „neprijatno je koliko nam dobro ide“ ili „finansije su nam čiste kao apoteka“ za većinu stanovništa su s onu stranu stvarnosti.

Avaj, ipak nije Gospodar ostvario zamisli Ćosića – Pavle je dodao da vesti moraju i da „obuhvataju sve događaje bez dlake na jeziku“! Ne bih želeo da neko pomisli da ugrožavam ustavni poredak i zagarantovanu cenzuru, ali za Srbiju pod Vučićem (čoveka čak i ne poznajem) teško bi se moglo reći da je informisanje „bez dlake na jeziku“. Dapače. Jer, da jeste – verzija Vučićeve izjave o „finansijama čistim kao apoteka“ morala bi da ima otprilike sledeći dodatak: „Slično su čiste finansije imali i naši vekovni prijatelji Turci, samo tad nije bilo apoteka. Kad pokupe danak, što običan što onaj u krvi, sve je kod raje ostajalo čisto.“

4. Vlast na elitu (naslovno) pravo ima

A kakav problem zapravo ima premijer Vučić (stvarno nemam ništa protiv njega) sa elitom? Zar njemu nije dovoljno što bi, prema oktobarskom NSPM istraživanju, njegova stranka (ili, bolje rečeno, on lično) dobila 45,8% na izborima? Nije mu dovoljno. On bi voleo da ne dobija negativne komentare na društvenim mrežama, a posebno bi želeo podršku elite. (Da li mašta o sto odsto na izborima, ne bih znao kasti.)

Što se tiče tih izroda na društvenim mrežama, tu premijeru i predsedniku SNS-a pomoći ne mogu; ali, o tome zašto nema podršku elite mogao bih da mu otvorim oči. Naime, svaki nastup Njega i Njegovih je sa „usnama iskrivljenim od neistine“ (Osip Mendeljštajm) – i najgora eliti bi morala da zaključi da tu nešto „ne štima“. Dodatno, teško je ne primetiti raskorak između onoga što se priča i kako se radi; uzmimo kao primer Vučićevu priču „treba stalno učiti“. A celo njegovo okruženje je nedoučeno (vidi Z. Babić i „Naslovno pravo“) ili sa spornim diplomama/doktoratima. Dakle, elita – ili makar njen bolji deo – uočava da vlast ne svedoči svojim primerom i životom ono što (kao) zastupa. I tu ništa ne može pomoći što je premijer „radoholik“ i ranoranilac: ako ide u suprotnom smeru ili radi pogrešno, bolje bi bilo da ustaje što kasnije.
5. Novinarstvo koje ima Vučka treba da brine za svoju budućnost

E, ako elita nije baš u celini i celosti oduševljena premijerom, jeste Dragan J. Vučićević, zaštitno lice ovdašnjeg tabloidnog novinarstva. Spreman da za Gospodara podmetne glavu gde mnogi ne bi stavili ni obuvenu nogu – popularni Vučko je zablistao javnim (TV) upozorenjima da premijeru rade o glavi: „Bojim se da se sprema ozbiljno zlo. Vučić ovo u ovom odnosu snaga neće preživeti. Politički sigurno, a nisam siguran ni fizički.“
Naslovna strana „Kurira“ za 22. 11. 2015.

Naslovna strana „Kurira“ za 22. 11. 2015.

naslovna-22112015I koja mu je to forma izražavanja – kad na dve televizije u jednom danu izneseš ovako alarmantne činjenice, i to u zemlji gde je pre desetak godina tragično ubijen jedan premijer? Tabloid koji je nedavno „progledao“ (samo ne znam dokle će), ali koji i dalje Vučka da gleda ne može, pita kako to da su „profesora [Fajgelja] uhapsili“ zbog ugrožavanja ustavnog poretka, a „Vučićević šeta slobodno“? Odgovor je jasan svakom dobronamernom građaninu koji je za SNS: D. J. Vučićević je na braniku ustavnog uređenja i Vučića lično, a nikako obratno! Dodatno, sam Vučko se ispovedio da ne bi javno alarmirao na puzajući državni udar da je mogao da dođe do premijera. Dakle, da je D. J. V. na vreme našao Gospodara, ne bismo mi morali da slušamo taj napad podaničke histerije.

No, ako ništa drugo – saznali smo da premijer neće gostovati kod Vučka u „Teškoj reči“ (jer bi mu Vučko tamo, lično i personalno, saopštio mračni plan zaverenika). Tako da Vučkov nastup ima i funkciju kakvu su nekoć imale lepuškaste najavljivačice TV programa.

6. Gde su, šta rade

Da me probudite u pola noći i pitate „ko ti nedostaje“ – verujte mi da bih pre odgovorio Brat (Bogoljub) Karić nego što bih naveo neko žensko ime. Popularni Bogi, mada ponekad predstavljan i kao magistar Bogoljub J. Karić, uglavnom nije glumio da je ono što nije: možda je čak više podvlačio ono što jeste.

Vratiše se mnogi, evo vidim postadosmo sigurna država i za nepopularnog Caneta, samo od Brata Karića ni traga ni glasa. A stvarno mi nedostaje Bogijeva iskrenost kad kaže „Moji prihodi su 200.000 evra mesečno… Retki su ludaci kao ja koji će da vam to kažu u kameri“ (baš tako, u kameri). Ili kad otvoreno prizna: „Koliko jezika govorim? Srpski, i to polovično!“ Malo je bilo onih koji su nam, sa običnom salatom, ubrizgavali razulareni optimizam, ili svedočili da i mi nešto vredimo rečima „Što mogu Japanci, mogu i Pećanci“. A pre svega nam treba neko ovakav, pa makar to i sam rekao o sebi: „Ja sam bogat i lep čovek i meni nije stalo do vlasti. Kandidujem se da pokrenem proizvodnju u Srbiji.“ Dakle, jedan je Bogi: nemojte da ga izmišljamo kad ga već imamo – nego da ga vraćamo čim prije.

Aleksandar Lazić

Stanje stvari

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime