Juli 2015. godine ostaće upamćen po tome što je Rusija ponovo stala na stranu srpskog naroda i zaštitila ga od zla koje mu je pripremio Zapad. Po nalogu ruskog predsednika Vladimira Putina uložen je veto u Savetu bezbednosti UN na rezoluciju o Srebrenici predloženu od strane Londona. Ko ima oči video je da se prilikom glasanja samo jedna ruka – ruka spasa za Srbe podigla iznad glava besnih predstavnika Engleske i Sjedinjenih država. Vitalij Čurkin je samouvereno i sa blagim osmehom branio Srbiju i Republiku Srpsku, govoreći sve ono što izrodi na vlasti u Beogradu ne smeju. Videlo se i tog trenutka da srpski narod ima samo jednog zaštitnika na svetu – Rusiju. Republička vlada u čijoj nadležnosti je vođenje spoljne politike nije htela da jasno istupi protiv engleske rezolucije. Naprotiv, kako su prenela neka sredstva javnog informisanja čak četiri ministra su podržala predlog Londona. Svojim nečinjenjem isto je uradio i Aleksandar Vučić. Engleska pedofilska elita čiji ministri, poslanici, novinari, šefovi obaveštajnih službi, oficiri i drugi predstavnici vladajuće kaste, već decenijama nekažnjeno siluju dečake[i], predložili su Savetu bezbednosti rezoluciju koja je ceo srpski narod proglašavala za genocidan. Njome je pripreman teren za uništenje Republike Srpske, a slavna i časna Vojska Republike Srpske optužena, bez dokaza za gnusni zločin “legalizovan” u hermetičkom društvu londonskih pedofila – silovanje dečaka. Da li smo svesni šta je Rusija uradila za nas?
Zvanični Beograd je to lepo vratio Moskvi sa dva značajna poteza. Vučić je požurio u Srebrenicu da se izvini i pokloni senima dželata koji su od 1992. do 1995. godine provodili genocid nad srpskim narodom. Tamo je napadnut psovkama i kamenicama, a političari koji zavise od njegove dobre volje i prozapadna javna glasila, zakukali su kako je to bio atentat. Tako su Vučićeve, u bekstvu slomljene naočari postale značajnije od hiljade Srba, a među njima žena i dece, umorenih u Srebrenici i okolini, najgorim mukama. To što su muslimani istrebljivali srpski narod, nije problem za Vučića, ali kada ga tinejdžeri, razjareni njegovim bolesnim izjavama o ubijanju sto muslimana za jednog Srbina, nateraju u bekstvo, e to je terorizam i zločin gori od genocida nad Srbima.
Ipak, zvanični Beograd je pre Vučićevog odlaska u Srebrenicu povukao jedan potez zbog kojeg svaki čestiti građanin Srbije crveni, a koji rusku podršku Srbima u Ujedinjenim nacijama čini još većom. Verolomna republička vlada je podržala a parlament prepun Vučićevih miniona ratifikovao, sporazum o statusu NATO trupa u Srbiji (SOFA NATO). Istog dana kada je Moskva najavila veto na englesku rezoluciju o Srebrenici, Skupština Srbije je ukinula vojnu neutralnost i potčinila državu Severnoatlantskom savezu. Pored svega, Rusija je sutradan u Savetu bezbednosti i uložila veto na antisrpsku rezoluciju. Kremlj je tako interese srpskog naroda, ponovo stavio na prvo mesto, ispred sopstvenih. A to mogu samo Rusi! Ruska tvrđava je zaštitila Srbe.
Približavanje NATO paktu naprednjaci često brane prizivajući tzv. Miloševu politiku. Ova parola u suštini pokušava da opravda dvoličnost. Ipak ona pokazuje potpuno nepoznavanje nacionalne istorije. Najpre, Miloš Obrenović je u Drugom srpskom ustanku postigao uspeh upravo zahvaljujući Rusiji. Moskva je zaustavila tursku odmazdu protiv ustanika pozivajući se na odredbe Bukureškog mira iz 1812, godine. “Rusija je poslala poslanika Stroganova u Carigrad (1816) i ovaj je energično tražio izvršenje bukureškog ugovora o Srbiji, Vlaškoj i Moldaviji. Zbog takvog držanja Stroganova Porta ostavi Srbe na miru i prestade im tražiti da predadu oružje.”.[ii] Pored toga, Miloš Obrenović je jedan od najgorih vladara u srpskoj istoriji, zaslužan za ubistvo Vožda Karađorđa, brojne prevare i za stogodišnje odlaganje oslobođenja Balkana od turske vlasti. Slično je i kada se Tomislav Nikolić, poziva na Brozovu politiku, pravdajući politički koncept koji navodno baštini dobre odnose i sa Zapadom i sa Ruskim svetom. Tito je na Golom otoku, mučio i ubijao sve koji su javno pružali podršku Moskvi. Kao pripadnik austrougarske vojske on se setio mesta na koje je Beč slao ruske zarobljenike. Broz je sporazumima iz Bleda 1954. godine faktički uveo Jugoslaviju u NATO pakt tako što je omogućio njegovim trupama slobodan prolaz preko jugoslovenske teritorije u slučaju sukoba sa Rusijom. Čak je Josip Broz bio oprezniji od aktuelnih vlastodržaca u Beogradu jer je savez sa Alijansom prikrio formalnim dogovorom sa Turskom i Grčkom (tzv. Balkanski savez). Međutim srpski parlament je ovog meseca ratifikovao sporazum zaključen direktno sa NATO paktom. Kao i u vreme Tita, srpska teritorija je od strateškog značaja za Severnoatlantski savez upravo zbog sukoba sa Rusijom. NATO jednostavno čisti preostale džepove u novom Pohodu na Istok, a Vučićeva vlast mu omogućava da svoje ratne ciljeve iz 1999. godine u potpunosti ostvari preko odluka izvršne i zakonodavne vlasti u Beogradu.
Kao što je poznato Barak Obama vidi Rusiju kao najveću pretnju i poziva je da prihvati ulogu regionalne a ne globalne sile. Ove reči u različitim varijantama ponavljaju njemu potčinjeni vojni i civilni funkcioneri.[iii] Isto tako načelnik Združenog generalštaba Vojske SAD Martin Dempsi, poznat po ranijim izjavama da će biti rata u Evropi, sada najavljuje preventivni udar na najveću državu sveta[iv], dok nova doktrina Pentagona kao glavnog neprijatelja vidi Moskvu[v]. U skladu sa tim SAD i NATO gomilaju trupe na granicama sa Rusijom. Između ostalog Severnoatlantski savez uvežbava napade na rusku enklavu u Kaljingradu[vi] a kijevska hunta uz njegovu pomoć napada Novorusiju.
Prihvatajući SOFA sporazum sa NATO paktom, zvanični Beograd se svrstava na stranu zločinaca koji pripremaju agresiju na Rusiju. Pored toga, Vučićeva vlast prlja uspomene na vojnike, policajce i civile stradale u pohodu Severnoatlantskog saveza na srpske zemlje. Vojska Srbije već izvodi u Nemačkoj (Hohenfels) zajedničke vojne vežbe sa šiptarskim teroristima, gde se pod okriljem NATO pakta uvežbavaju napadi na Rusiju, dok Vučićeva BIA izvodi obaveštajne operacije protiv Novorusije.[vii]
Prilikom ratifikacije sporazuma o statusu NATO trupa u Srbiji, ukazano je na to da sličan sporazum ima i sama Rusija. Ovaj podatak je trebao da posluži kao dobar izgovor za prihvatanje SOFA NATO. I zaista, Moskva je potpisala sličan ugovor 2004. i ratifikovala ga 2007. godine.[viii] Međutim u srpskom parlamentu nije rečeno da je ovo urađeno isključivo zbog podrške kampanji Severnoatlantskog saveza u Avganistanu i zbog potrebe vezdušnog transporta američkih trupa. Uostalom, i pored ratifikacije Sofa sporazuma, Alijansa je posle godinu dana preko satelita u Gruziji napala ruski mirovni kontigent u Južnoj Osetiji. Dogovor sa NATO paktom ništa dobro nije doneo Rusiji i nije poboljšao njenu bezbednost. Alijansa je i dalje želela da se proširi ka srcu Evroazije. Uprkos svemu, ruska vojska je razbila operaciju NATO pakta, koja je veoma podsećala na agresiju izvedenu protiv RSK.[ix] Na taj način Moskva je svojom armijom, sprečila širenje Severnoatlantskog saveza i sačuvala sigurnost građana Južne Osetije i Abhazije. Sofa sporazum je dakle bio prevara Vašingtona, jer i kada kažu mir NATO čelnici planiraju novi rat. To je uostalom i svrha njegovog postojanja.
SOFA NATO koju je ratifikovao srpski parlament počiva na Sporazumu između strana Severnoatlantskog ugovora o statusu njihovih snaga potpisan u Londonu 19. juna 1951. godine sa dodatnim protokolima. Srpska javna glasila su objavila kako će navodno domaći sudovi moći da sude stranim vojnicima i kako će se srpska vojska modernizovati. Međutim SOFA NATO predviđa dodatno uništavanje “viškova” naoružanja, predaju važnih informacija, sistema veza i čitave vojne infrastrukture Alijansi. Na ovaj način Vojska Srbije će biti stavljena pod punu kontrolu Severnoatlantskog saveza i postaće njen satelit. Američkim generalima će biti omogućeno da po potrebi, u vanrednim situacijama upravljaju celom državom. Svi koji budu želeli da raskinu Sporazum postaće neprijatelji Alijanse. Kako upozoravaju stručnjaci za bezbednost, NSA već godinama nadzire građane i vlast u Nemačkoj. Ključni dokument koji je dao ovakvu mogućnost američkoj obaveštajnoj službi je upravo Sofa sporazum sa NATO paktom iz 1963. godine. On je primenjivan iako suprotan nemačkom ustavu. Američki obaveštajci su tako dobili mogućnost ne samo nadzora nad svim granama vlasti, već i mogućnost da postavaju svoje kadrove na najodgovornije položaje u Nemačkoj. Ove privilegije Vašington koristi i danas kada usmerava Berlin prema konfrontaciji sa Moskvom.[x]
Važno je istaći još neke važne činjenicu u vezi SOFA NATO. Sjedinjene države su stavile rezerve na odredbe sporazuma iz Londona (iz 1951. godine) koji je kao što smo naveli osnova SOFA NATO. Rezerve su stavljene između ostalog na delove ugovora koji mogu da dovedu do toga da se američkim vojnicima (bez pristanka Vašingtona) sudi u inostranstvu. Imajući u vidu tu činjenicu, kao i podatak da je Beograd već ratifikovao posebni Sofa sporazum sa SAD, ne postoji teoretska šansa da se u Srbiji sudi američkim vojnicima bez obzira koji zločin oni izvršili na njenoj teritoriji. I kada je reč o vojnicima iz drugih NATO članica, šansa da im sude srpski sudovi za počinjene zločine na srpskoj terotoriji gotovo da ne postoji. Srpski državni organi bi mogli da uspostave nadležnost samo za dela koja su propisana kao kažnjiva srpskim zakonima, pod uslovom da isto delo nije propisano kao kažnjivo u državi vojnika – izvršioca dela. Ukoliko su u oba zakonodavstva propisane kazne za učinjeno delo pokreće se složena procedura kojom se odlučuje gde će se i da li će se suditi okrivljenom. Čak i tada Vašington ima mogućnost uticaja na obe strane. Pored ovoga treba imati na umu da će strane trupe u Srbiji imati “pravo na borbu” ili “Authority to Fight”. Ovaj pojam je širi od samoodbrane i nužne odbrane. On daje mogućnost NATO trupama da na teritoriji Srbije stupe u borbu u cilju izvršenja nekih ciljeva Alijanse, zaštite ljudstva, imovine i operacija. Ovim se otvara mogućnost da Severnoatlantski savez nekažnjeno proganja pojedince ili grupe koji mu nisu po volji u Srbiji, pošto ih npr. proglasi teroristima i sl. Podestimo se da su na okupiranom KiM tužioci Euleksa već odavno lidere Srba sa severa Pokrajine prozvali teroristima u optužnicama i drugim aktima. Ko god im smeta može doći pod udar njihovog represivnog aparata. Pored ovoga na teritoriji Srbije sada mogu da borave i vojnici iz Hrvatske i Albanije, dakle isti oni koji veličaju Pavelića i odlaze u Novorusiju da “ubijaju četnike” kao i Šiptari koji stvaraju veliku Albaniju.
Potpisivanjem SOFA sporazuma sa NATO paktom zvanični Beograd je nastavio sa vođenjem kvislinške polutike. Beograd je napustio principe vojne neutralnosti usvojene 2007. godine Rezolucijom o zaštiti teritorijalnog integriteta, suvereniteta i ustavnog poretka Republike Srbije, donetoj kao odgovor na najavu proglašenja nezavisnost Kosova i Metohije. Republička vlada ovim ugovorom potčinjava građane Srbije represivnom aparatu Alijanse i narušava bezbednost države. Pored svega približavanjem Severnoatlantskom savezu, vlast pokazuje otvoreno neprijateljstvo prema Rusiji koja jedina na međunarodnoj sceni brani interese srpskog naroda.
Boris Aleksić
Fond strateške kulture
____________________
[i] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/monstrumi-u-vucicevoj-vladi/
[ii] http://www.rastko.rs/istorija/delo/12286
[iii] http://rt.com/usa/272752-dunford-james-threat-russia/
[iv] http://rs.sputniknews.com/vesti/20150609/2435352.html?utm_source=t.co%2FhzyxVYlxzP&utm_medium=short_url&utm_content=swP&utm_campaign=URL_shortening
[v] http://rt.com/op-edge/271243-us-pentagon-military-strategy-russia/
[vi] http://news.xinhuanet.com/english/2015-06/18/c_134335449.htm
[vii] http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/ostalo/vuciceve-tajne-operacije-protiv-novorusije/
[viii] http://www.nato.int/docu/update/2007/05-may/e0523b.html
[ix] http://ruskarec.ru/articles/2012/08/08/rusija_obelezava_secanje_na_heroje-mirotvorce_poginule_2008_u_juznoj_15993.html
[x] http://www.globalresearch.ca/the-nsa-given-a-free-hand-to-operate-in-germany/5342446
