Navikavanje na poraze

1
678

angelaEuropsko hramanje

Preksinoć je ministar spoljnih poslova Srbije bio odlučan: Ne napuštamo put ka Evropskoj uniji ni po koju cenu. Dan ranije, prilikom posete Krupnju, predsednik srpske vlade je izjavio nešto slično: Srbija ne odustaje ni od svog evropskog puta niti od svog teritorijalnog integriteta. Šta to u stvarnosti znači? Da li postoje nekakve skrivene koristi od srpskog upornog ostajanja na stazi bola, poniženja i svakojakih bubotaka.

Najnoviji nalog, koji je stigao iz Berlina, sasvim je jasan: priznajte Kosovo i tada ćete biti u prilici da otvorite poglavlje o tom istom Kosovu. Logika ovde toliko udara, da bi je i budala pojmila: Šta će vam poglavlje o Kosovu ako ste Kosovo i definitivno (de jure) priznali?

Odavno je poznato da će Nemačka insistirati da Srbija prizna Kosovo u što ranijoj fazi pregovora sa EU. Druga stvar koja se u srpskoj javnosti nedovoljno prezentuje, jeste činjenica da je Nemačka „uvređena“ odbijanjem Srbije da uvede sankcije Rusiji. Iako je i Nemcima jasno da – sve i da Srbija postupi po zahtevu Bundestaga da tu nikakvog ozbiljnog (osim simboličnog) efekta ne bi bilo – oni na tome uporno insistiraju. Ovih dana, kako prenosi nemački „Handelsblat“, oštre kritike na račun nemačke politike prema Srbiji, uputio je član nemačke levice Dagdelen, koji je doslovno rekao:

„S jedne strane Savezna vlada potvrđuje da Srbija nema pravnu obavezu da uvodi sankcije Rusiji, a sa druge, ta ista vlada vrši najveći mogući pritisak da bi naterala Srbiju da se povinuje njenim zahtevima. Srbija se tako degradira u vazalnu državu EU, koja se mora odreći dobrih odnosa s Rusijom zarad karte za ulazak u EU; i sve to teško da će izaći na dobro“.

Da Vas podsetimo:  Direktor "Niš ekspresa" preko svoje firme kupuje i Miškovićeve akcije za 100% vlasništva

Dakle, iako više nikakve dileme nema, jer su sve karte bačene na sto: Srbija (što se tiče EU) nikako ne može pristupiti daljim pregovorima za ulazak u tu mega-državu, ukoliko ne ispuni, za početak dva uslova: jedan je priznanje Kosova kao suverene države, a drugo je uvođenje sankcija Rusiji. Bez obzira na činjenicu da bi takve poruke Zapada jasno razumelo i dete, srpski političari veruju da i dalje mogu da zamajavaju narod maloumnim floskulama, kakve su: „I Kosovo i EU“, ili „I istok i zapad“. Jednostavno, na dve ili više stolica nikako se ne može sedeti u istom času.

Aktuelna srpska vlast je dotle dogurala u želji da srpsku javnost i dalje drži na kratkoj uzdi, da sada tvrdi kako, eto, formalan zahtev za priznanje Kosova još nije stigao. To je slično razmišljanju osuđenika na smrtnu kaznu, koji se do poslednjeg časa nada, da će odnekud biti pomilovan. U stvari, i takav osuđenik ima više šanse od Srbije da se spase, jer bi mu, zaista, pomilovanje moglo da stigne i u zadnjem času. Kada je o Srbiji reč, zapadna alijansa je nemilosrdna i sigurno je da ona Srbiju neće tek tako lako ispustiti iz svog kaveza.

Jednostavno, zemlje EU su sada u poziciji da se poigravaju sa Srbijom kako im padne na pamet. Zato ne treba da čudi što o istoj stvari, kada je Srbija u pitanju, sa raznih strana Evropske unije stižu oprečna mišljenja, predlozi i zahtevi. Na primer, dok državna ministarka Nemačke Marija Bemer smatra da Srbija nije pravno obavezna da sledi zaključke EU koji su obavezujući za sve zemlje članice (ali jeste „moralno“), dotle „komesar za komšiluk“ Evropske unije tvrdi da je Srbija dužna da poštuje svaku odluku EU, uključujući tu i sankcije prema Rusiji.

Da Vas podsetimo:  Država optužena da nameće privatnog partnera državnoj firmi

Na relaciji Srbija – EU više nema nikakvih nepoznanica. Srbija je, maltene, ispunila svaki pojedinačni zahtev koji su pred nju stavili srpski „evropski prijatelji“. Ostalo je samo da ovakva sputana Srbija konačno „bekne“ ono što NATO alijansa od nje očekuje, a to je: Kosovo nije Srbija! I Srbija će tada biti „slobodna“, moći će da ide kud joj je volja, pa i u EU kuću, ako je tamošnji stanari budu hteli da prihvate kao „dobrog suseda“. Naime, jasno je, da i kada bi Srbija učinila i ove „poslednje“ korake koji se danas od nje traže (priznanje Kosova i sankcije Rusiji), ona ne bi ni za jednu stopu bila bliže EU, nego što je u ovom času. A zašto je to tako? Jednostavno, EU je savez država u kojem se sve odluke donose konsenzusom (osim u slučajevima kada Nemačka drugačije odluči); tako da je iluzorno očekivati da srpske komšije Hrvati, pa i Slovenci, neće ispostaviti neki zahtev Srbiji (uceniti je za nešto: finansije, ostavština bivše Jugoslavije, granica, državna imovina i slično), koji Srbija neće moći da ispuni.

Srbija je navikla zapadnu alijansu na to da će svaki njihov nalog na kraju izvršiti. I, tu je reč o dogovorenoj taktici, da bi se narod primirio i prolaskom vremena navikao na određeni gubitak. Najpre se srpski vazalni vladari nećkaju, kobajagi traže „što se više može dobiti u datim okolnostima“, iako im je krajnji ishod unapred poznat. Istina, takav „adaptivni period“ u kome se čeka smirenje potresa postaje sve kraće, a podnosioci novih zahteva (ultimatuma) sve su nestrpljiviji. U tom svetlu treba posmatrati i poslednje manevre evroatlantskog Levijatana, kojima se vladajućoj kliki u Srbiji daje do znanja da mogu lako biti smenjeni i zamenjeni nekom novim, „kooperativnijim“ vazalima.

Da Vas podsetimo:  Sukob interesa u niškom zavodu za transfuziju pod lupom tužilaštva

Za www.koreni.rs

D. Gosteljski

1 KOMENTAR

  1. Нисам искључив, али из мог угла сагледавања, уочавања и процене госпођа Меркел нема проблем у дупету, по мени њен проблем је у мозгу, а за тав вид здраствених проблемчића још нису успели проналазаћи да осмисле помоћно сретво за мозак, као што су проначи помагало које се осликава на овој приложеној фотографији, мада нас иторија подсећа и подућава да ипак постоји једно срество а то срество је рат, онај рат који су Немци толико краво платили како у првом тако и у другом светском рату да из свих тих самоубилачких ратних гробова, данас проклизавају и уклизавају у трећи светски рат. Нисам видовит али све указује ако уклижу и у овај трећи рат да од Немаца и Немачке неће остати ни прва два слога „Не“!
    Стари грчки филозофи су тврдили да најкавлитетнија и најврсна школа је сам живот, јеста да је најбољи али је и најскупљи, очигледно да Немачки народ није просвеће и пробућен из минулих ратова јер их “ страст “ наводи, води и опредељује за њихове наводни избор, а то увек изнедри рачун, на жалост општу, тај рачун је обојен црвеном бојом.
    Ипак се надам да већин Немачког народа има, располаже и у целости косристи своје бистро око и свој бистар ум и да ће општа национална немачка опредељеност превагнути ка животу, раду, забави и новим поколењима, у противном нико им не ће мођи помоћи, осим помоћи из недра самог Немачког народа.
    Немци, желим Вам бистро око и бистар ум!
    Немци, желим Вам просперитем у сваком Ваше новом и будућем искораку али по Вашем избору.
    Поздрав из Сунчаног Београда, ДРАГАНешковић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime